21:54 15 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Američki avion  F-22 «Raptor» pored zastava  NATO i SAD

    NATO još ubija Srbiju (video)

    © REUTERS / Ints Kalnins
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    5177
    Pratite nas

    Prema podacima iz novembra 2016. godine, sumnja se da se na teritoriji Republike Srbije kasetna municija nalazi na prostoru od oko tri miliona kvadratnih metara, mine su rasprostranjene na prostoru od oko dva miliona kvadratnih metara, dok se avionske bombe-rakete nalaze na više od 150 lokacija, potvrđeno je Sputnjiku u Centru za razminiranje.

    Kako pojašnjavaju, kasetna municija zaostala je od bombardovanja 1999. godine, dok su mine postavljene tokom sukoba na jugu Srbije 2000⁄2001. godine.

    Do sada je od mina i kasetne municije očišćen prostor od oko dvadeset miliona kvadratnih metara, a ove godine realizovan je projekat čišćenja kasetne municije na Kopaoniku, površine 69.912 kvadratnih metara, na kojoj je pronađeno i uništeno devet komada kasetne municije.

    Očekuje se da će do kraja ove godine biti realizovani projekti za čišćenje kasetne municije u opštini Sjenica na površini od 604.985 kvadratnih metara.

    Iako je od bombardovanja NATO-a prošlo skoro 17 godina u Srbiji još uvek postoje teritorije kontaminirane raznim ubojnim sredstvima. 

    Kasetne bombe su latentna opasnost jer su fabrički podešene da određeni broj—  po nekim procenama od 12 do 14 odsto količine koja je izbačena na određenu teritoriju — ostane na njoj i da se dugi niz godina nakon izbacivanja aktivira i eksplodira.

    Kasetne bombe su veoma ubojite i lako se aktiviraju, a samo na teritoriji Kopaonika, lokaciji koja je poslednja čišćena u Srbiji, u protekle četiri godine poginula su četiri deminera, a dvojica su teško povređena. 

    Ipak, najčešće žrtve su civili (93 odsto), a najveći broj od njih su deca. 

    Najviše zaostalih kasetnih bombi nalazi se u Sremskom okrugu i Sjenici. 

    Grupe mina nalaze se na području Bujanovca i Preševa, a velikih avio-bombi ima u nekoliko velikih okruga.

    Najviše ima takozvanih velikih bombi u Južnobačkom okrugu, i to na 52 lokacije (između ostalog oko Bačke Palanke, Čelareva, Beočina, Vrbasa, Žabalja), sledi Zlatiborski okrug sa čak 11 lokacija, dok se na trećem mestu sa devet lokacija nalazi Pčinjski okrug.

    Do koje mere su ovdašnje vode zagađene bombama dokazuje i činjenica da se u Dunavu i Savi ubojna sredstva nalaze uglavnom ispod mostova koji su srušeni tokom bombardovanja NATO-a.

    U Beogradu, prema podacima Centra za razminiranje, više nema bombi i mina.

    Inače, razminiranje isključivo zavisi od obezbeđenja finansijskih sredstava.

    Čišćenje kasetne municije zahteva specifičan pristup i dodatnu obuku pirotehničara-deminera, kao i oklopljene građevinske mašine koje se koriste pri raščišćavanju ruševina.

    Kasetna municija se zbog svojih konstruktivnih karakteristika ne može deaktivirati i ne sme se pomerati jer svaki kontakt sa njom, pa čak i statički elektricitet može izazvati nekontrolisanu detonaciju, zato se uništava na mestu pronalaska, objašnjavaju za Sputnjik u Centru za razminiranje Srbije.

    Tagovi:
    lokacija, čišćenje, NATO, kasetne bombe
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga