20:41 22 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    200212
    Pratite nas

    Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunaček istakla je večeras u Beču da kosovska strana treba da primeni dogovor o Zajednici srpskih opština (ZSO), ali i da to telo ne može imati izvršna ovlašćenja.

    „ZSO je telo lokalne zajednice i treba da se bavi lokalnim temama, a ne može da ima državne nadležnosti. To stoji i u dogovoru. U Srbiji postoje težnje da ZSO ima izvršni mandat, što je nemoguće“, poručila je ona na diskusiji „Prijatelja Kosova“.

    Srbi sa KiM na sastanku sa Markom Đurićem
    © Foto : Kancelarija za Kosovo i Metohiju

    U dijalogu Beograda i Prištine napravljen je napredak, ali je on i dalje suviše mali i mora biti brži, ocenila je Lunačekova.

    Potpredsednica Evropskog parlamenta naglasila je da je dobro što je dijalog Beograda i Prištine uspostavljen, jer je jedan od osnovnih principa procesa širenja EU, kao i dobrosusedski odnosi.

    Dobrosusedske odnose treba da imaju i države zapadnog Balkana, konstatovala je ona dodajući da je bitno da se nastavi dijalog, koji šefica evropske diplomatije Federika Mogerini shvata veoma ozbiljno.

    Lunačekova je rekla da ima utisak da Srpska lista, koja je sada deo kosovske vlade, neguje tešnje veze sa Beogradom nego što su raniji srpski članovi prištinske vlade imali. To, prema njenim rečima, pravi problem.

    Kao primer je navela da je nedavno jedan član kosovske skupštine preko Beograda, umesto preko Ambasade Kosova u Briselu, pokušao da uspostavi kontakt s njom, što se mora promeniti.

    Hašim Tači
    © AFP 2021 / ARMEND NIMANI

    U novoj kosovskoj vladi, kako konstatuje, postoji veća spremnost prilaženja Srbima, što je veoma bitno.

    Ona se osvrnula i na problem zemalja-članice EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova, dodajući da je najtvrđa u tome Španija.

    „Činjenica da još pet zemalja nije priznalo Kosovo jeste nešto što me nervira i što je apsurdno. Kada sa Špancima razgovaram, oni meni kažu da su zabrinuti da bi način na koji se Kosovo otcepilo od Srbije mogao da se odrazi i na Kataloniju. Međutim, nijedna demokratska vlada od Franka u Španiji nije radila Kataloncima ono što je Slobodan Milošević radio Albancima na Kosovu“, naglasila je Lunačekova.

    Španci su, prema njenim rečima, bili ti koji su se mesecima bavili svakim detaljem teksta Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, iako u EU postoji više problema nego što je spor o tome da li u tekstu stoji država ili nacija, i slično.

    Kada je reč o ostale četiri zemlje, posebno o Slovačkoj i Grčkoj, Lunačekova je rekla da one imaju „interesantan stav“, jer imaju ambasade u Prištini, izdaju šengenske vize u kosovske pasoše, a ujedno postoji i razmena poslanika i ministara.

    Pristalice otcepljenja Katalonije u Barseloni
    © AP Photo / Emilio Morenatti

    Ona je ukazala da je 111 zemalja-članica UN priznalo  Kosovo, a da je za članstvo potrebna preporuka Saveta bezbednosti, što je teško zbog Kine i Rusije.

    „Bilo pokušaja preko Uneska da se uđe. Mislim da su Kosovari previše verovali da će oni koji su priznali nezavisnost glasati za prijem, a da neće popustiti diplomatskim pritiscima. Međutim, Srbija ima veoma snažnu diplomatsku službu. Ukoliko se bude preduzeo novi pokušaj, na primer za članstvo u Savet Evrope, on treba da bude dobro isplaniran“, kaže Lunačekova.

    Kada je reč o viznoj liberalizaciji, ona je podsetila da je Kosovo ispunilo 95 od 97 uslova, među kojima je zahtev za više presuda za korupciju i organizovani kriminal, kao i sporazum o demarkaciji sa Kosovom.

    „Sporazum o demarkaciji je unet kao uslov od 2011. nakon spora Hrvatske i Slovenije, što nije rešeno ni do danas. Tada su u Evropskoj komisiji rekli da se granični sporovi moraju rešiti ranije“, objasnila je Lunačekova.

    Mislilo se, kako je dodala, da će demarkacija sa Crnom Gorom biti laka zato što je Podgorica priznala nezavisnost, ali je od toga nastao unutrašnjepolitički problem na Kosovu.

    S tim u vezi je Lunačekova apelovala na kosovske političare da ratifikuju sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom, jer ako to ne učine biće nemoguće dobiti viznu liberalizaciju, posebno imajući u vidu situaciju sa izbeglicama i „bregzitom“, sa kojom je suočena Unija.

    Takođe je kazala, odgovarajući na pitanje prisutnih da li međunarodna zajednica može izvršiti pritisak na srpske i kosovske vlasti, da treba da se smanji međunarodni uticaj kako bi vlasti preuzele odgovornost i kako bi se izbeglo da se odgovornost prebaci na druge.

    Ambasador Kosova u Austriji Sami Ukeli podvukao je da je Kosovo mlada država kojoj je potrebno više pomoći nego bilo kojoj drugog zemlji regiona, te da je situacija postala komplikovanija posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD.

    Poslanik Narodne partije Austrije (OVP) u Skupštini pokrajine Donja Austrija i predsednik Austrijsko-kosovskog društva Lukas Mandl, na kraju je istakao da bi trebalo osigurati da Srbija u EU može ući tek po priznavanju nezavisnosti Kosova.

     

    Izvor: Tanjug

    Tagovi:
    ZSO, UNESKO, Evropski parlament, EU, Ulrike Lunaček, Španija, Rumunija, Austrija, Kosovo i Metohija, Grčka, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga