12:56 20 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Kordon policije u Podgorici 24.10. 2015. godine

    Institut „Ron Pol“: Crna Gora je tempirana bomba

    © AFP 2019 / SAVO PRELEVIC
    Politika
    Preuzmite kraći link
    41031

    Crna Gora je tempirana bomba koja bi NATO mogla da uvede u rat sa Rusijom, objavljeno je na sajtu Instituta za mir i prosperitet „Ron Pol“.

    U članku „Nepotrebnost NATO-a: Da li stvarno treba da branimo Crnu Goru“, autor teksta analizira situaciju iz ugla SAD, najveće članice NATO-a, naglašavajući da bi Crna Gora mogla da bude plodno tle za treći svetski rat, tako što će svojom nestabilnom politikom da uvuče u sukob Rusiju i Ameriku, jer bi ona, prema pravilima NATO-a, morala da je brani.

    Stoga, preporučuje državama-članicama da prime Crnu Goru u NATO, ali tek ako SAD ne budu deo nje, prenosi portal „In4s“.

    „Poslednji kandidat za ulazak u NATO – Crna Gora — naglašava apsurdnost arhaične relikvije Hladnog rata, ali i opasnost koju predstavlja SAD“, stoji u početku članka.

    „Da, Crna Gora je prava država, tako nešto: ima preko 600.000 stanovnika, 5.000 kvadratnih milja, vojsku sa manje od 2.000 vojnika i mornara. Tokom srednjeg veka bila je podeljena na ratnička plemena koja su se ujedinila jedino da bi se oduprli Osmanlijskom carstvu: granice onoga što će kasnije postati kneževina bile su nesigurne, kao i granice svih drugih susednih balkanskih zemalja, čije su nestabilnosti i sklonosti ka sukobima dala frazu ’balkanizacija‘ kao sinonim za nestabilnost.

    Nekada bastion drevnog srpskog nacionalizma — državu su bombardovale SAD tokom rata na Kosovu — Crna Gora je prošla demografsku transformaciju i sada je država koja je jednako podeljena između Srba i drugih naroda: državna politika takođe je polarizovana, sa prosrpskim i proruskim opozicionim partijama i pro-EU i pro-NATO partijama, iako ovi poslednji imaju trenutno slabu kontrolu nad vladom.“

    Crna Gora
    © AFP 2019 / Savo PRELEVIC

    Đukanović je poznat pod imenom „Gospodin 10 odsto“

    „Njujork tajms“ opisuje predsednika Đukanovića kao notorno nepoštenog, poznatog i pod imenom ’Gospodin 10 odsto‘, što je aluzija na njegovu korupcionašku reputaciju, navodi se u ovom članku.

    „U izborima na kojima je Đukanović zamenio svoj bivšeg prijatelja Momira Bulatovića — obojica su prethodno bili članovi Komunističke partije, koja nema istoriju otpadništva — buduće bande Đukanovićevih pristalica napale su opoziciju, pojavilo se 40.000 sumnjivih glasača, glasači koji su registrovani na nekoliko biračkih mesta, i druge ’neregularnosti‘.“

    „U izbornoj noći, dok su Đukanovićeve snage proslavljale pobedu pucajući iz kalašnjikova u vazduh, službe obezbeđenja i tajna policija pomerili su se ka opozicionim štabovima i blokirali ih“, navodi reporter citat iz svog ranijeg izvještaja.

    „Ovo je ‘demokratija' u Crnoj Gori. I od tada sve je gore“, naglasio je on.

    „Referendum je 2006. godine prešao zahtevanih 55 procenata sa samo nekoliko hiljada glasova, i Đukanović je uspeo da zadrži svoju funkciju milom ili silom sve do sada. Poslednji izbori završeni su neubedljivo, vladajuća partiji je falila većina da bi mogla da formira vladu. Đukanović i njegov DPS, koji je kampanju vodio kao šampion NATO-a, predstavljajući izbore kao referendum o dva glavna pitanja, podelili su zemlju po etničkoj i ideološkoj ravni: radi se o njegovom predlogu da se Crna Gora pridruži NATO-u i EU.“

    Kampanja je bila prilika da DPS optuži Rusiju da planira da pokrade izbore u ime ruskih „agenata“ i izmišljena je komplikovana zavjera u kojoj je navodno učestvovao i agent ruske službe bezbjednosti koji je planirao da zauzme zgradu Skupštine, ubije Đukanovića i njegove partnere, i uspostavi pro-ruski režim. Ne postoje nikakvi dokazi kojima bi se poduprla ove optužbe, a koje je „Njujork tajms“ nazvao „mutnim“.

    Milo Đukanović na mitingu DPS-a u Podgorici.
    © REUTERS / Stevo Vasiljevic

    Crna Gora bi mogla da postavi temelje za treći svetski rat

    Ukratko, ovo je nešto malo dramatičnija verzija istih optužbi koje je sipala Hilari Klinton protiv Donalda Trampa tokom svoje predsedničke kampanje, ocenjuje se u tekstu.

    Crna Gora je, upozorava autor, vrelo etno-nacionalnih tenzija koje bi mogli da eksplodiraju u građanski rat ili prekogranični sukob sa bilo kim od njenih suseda. NATO sporazum podrazumeva da sve potpisnice pruže pomoć jednoj od država-članica koje su umešane u granični sukob sa Kosovom, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. Štaviše, taj je sukob opterećen svealbanskim nacionalističkim pokretom koji smatra da je južna Crna Gora deo „Velike Albanije“, a da ne pominjemo sveslovenski nacionalistički pokret koji želi da se ponovo ujedini sa Srbijom i gleda u Rusiju kao u zvezdu vodilju, navodi se u članku.

    „Drugim rečima, ta država je tempirana bomba koja samo čeka okidač. Njeno članstvo u NATO-u bi zahtevalo da SAD interveniše u slučaju da neko od ovih sukoba pređu u nasilje. Podeljena na proruske i antiruske frakcije, Crna Gora predstavlja savršen stožer za veći konflikt između SAD i NATO-a, sa jedne strane, i Vladimira Putina, sa druge strane“, konstatuje autor i postavlja pitanje:

    „Da li stvarno želimo da postavimo temelje trećem svetskom ratu sa nuklearno naoružanom Rusijom samo da bismo priključili crnogorsku kobajagi ’vojsku‘ NATO-u?“

    „U zdravorazumskom svetu, odgovor bi bio: ’Naravno da ne‘, ali mi živimo u svetu koji su stvorile naše političke klase, svetu koji je određen politikom 'svetskog poretka‘, čije su granice bankrotiranog carstva gurnute sve dokle njihova oholost može da dopre.

    Stvarnost je ovakva: mi plaćamo milijarde dolara da bismo platili troškove NATO-a, dok su naši bespomoćni saveznici odbili da plate svoj deo i umesto toga svoje bogatstvo koriste za subvencioniranje darežljive socijalne države — dok istovremeno u svoje države primaju stotine hiljada izbeglica iz porušenih gradova, koje beže iz ratova koje ove države vode u inostranstvu.“

    Tagovi:
    institut, amerika, svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga