Priština ni na mala vrata ne može u Savet Evrope

Kosovo ne želi da bude deo PSSE kako bi promovisalo evropske vrednosti, već kako bi se hvalilo svojom navodnom „državnošću“.

Srpska delegacija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope sprečila je pokušaj Prištine da dobije stalna mesta u toj evropskoj instituciji.

Šef stalne delegacije Skupštine Srbije pri PSSE Aleksandra Đurović za Sputnjik kaže da je srpska delegacija, iako nije bila ni obaveštena ni konsultovana o memorandumu, koji bi to omogućio Prištini, ipak uspela da spreči njegovo usvajanje. Đurovićeva je istakla i da je posle uvida u taj tekst srpska delegacija uputila pismo predsedniku PSSE Pedru Agramuntu, tražeći da se taj predlog kao pravno neutemeljen skine sa dnevnog reda i da se ne dozvoli diskusija i rasprava o njemu.

„Takav jedan predlog koji je došao od generalnog sekretara Skupštine Evrope predviđao je mogućnost da oni (Priština) dobiju jasno označena mesta u plenarnoj sali, kao i da imaju mogućnost da govore i potpisuju predloge rezolucija, a da pre toga nemaju status koji bi tako nešto omogućio. To je u stvari pokušaj da na mala vrata ostvare prava bez ikakvih obaveza, jer svaki od statusa koje poslovnik previđa, a to su statusi zemalja-članica, partnera za demokratiju, posmatrača i specijalnih gostiju, podrazumeva tačnu i definisanu proceduru kako da se ti statusi obezbede. A oni bez apliciranja za bilo koji od tih statusa traže da imaju ista ona prava koja imaju oni koji su isključivo u vezi sa statusom dobijenim u Savetu Evrope“, objašnjava naša sagovornica.

Ona je istakla da iako je Predsednički kolegijum jednoglasno odlučio da se taj predlog skine sa dnevnog reda u četvrtak, u petak se situacija dodatno dramatizovala kada su predstavnici Albanije, Velike Britanije i Danske zatražili da predlog ponovo bude uvršten u dnevni red i da se o njemu glasa. Glasanje je prevagnulo u korist Srbije sa 15 glasova naspram pet, čime je taj pokušaj Prištine onemogućen.

Međutim, Đurovićeva dodaje da su pravila takva da Kolegijum SE ima obavezu da u narednom periodu omogući neku vrstu dijaloga između dve delegacije (Beograda i Prištine) kako bi se našao neki kompromis.

„Mislim da ću ja i u tim razgovorima, ukoliko do njih dođe, svakako insistirati na stavovima koje sam i do sada iznosila u susretima sa tom temom. Što se tiče SE, donošenje jedne takve odluke, koja bi predstavljala kršenje svih pravila i propisa po kojima radi SE, bilo bi loša poruka i za samu instituciju koja uživa ugled kao institucija koja promoviše baš zaštitu ljudskih prava i vladavinu prava. A što se tiče predstavnika Prištine sigurna sam da oni žele samo da istaknu svoju ’državnost‘, a ne da na teritoriju KiM-a donesu vladavinu prava ili nešto slično, kao i da eksploatišu u svoju korist i da se ’hvale‘ da su ipak na neki način uspeli da uđu u SE“, kaže Đurovićeva.

Ona dodaje da se delegacija Srbije cele ove godine suočava sa raznim pokušajima Prištine da im se omoguće dodatna prava koja im ne pripadaju. Đurovićeva navodi da su u više navrata sa predstavnicima u SE razgovarali o tim pokušajima Prištine i da su istakli da je za Beograd neprihvatljivo davanje bilo kakve vrste državnosti predstavnicima parlamenta Kosova i Metohije.

Ona je podsetila na statusno neutralnu poziciju koju SE ima prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti KiM, Rezoluciju UN 1244 i rezoluciju koju je PSSE usvojila 28. janura ove godine u plenumu, i naglasila da predstavnici Prištine nisu aplicirali za članstvo u SE, „iako smo imali više puta priliku da slušamo da će to uskoro da se desi“. Razlog je, kako smatra Đurovićeva, manjak podrške koju imaju za takav korak.