10:00 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Alojzije Stepinac, hrvatksi kardinal, sa predstavnicima nacista u Drugom svetskom ratu.
    © Wikipedia /

    Slučaj „Stepinac“ može posvađati Vatikan i Rusku pravoslavnu crkvu

    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4743
    Pratite nas

    Proces kanonizacije kardinala Katoličke crkve u Hrvatskoj Alojzija Stepinca mora biti zaustavljen jer je u pitanju borba za ljudska prava, dostojanstvo i slobodu, a ishod celog slučaja neminovno će se odraziti na odnose dve glavne crkve u svetu, a to su Rimokatolička i Ruska pravoslavna crkva, zaključeno je u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.

    Pre samo nekoliko dana je u Novom Sadu održan još jedan sastanak mešovite katoličko-pravoslavne komisije koja treba da rasvetli ulogu i odgovornost kardinala Stepinca u Drugom svetskom ratu. Svrha Komisije je da se predoče verodostojni i prvorazredni dokumenti koje svaka strana ima i da se na osnovu njih razvije diskusija i time približe stavovi obe strane. Međutim, nakon dvodnevnog susreta, javnost je bila uskraćena za izjave predstavnika, pošto je dogovoreno da se sa zaključcima ne izlazi u javnost sve dok se ne završi rad Komisije.

    Direktor Muzeja genocida Veljko Đurić smatra da je veoma loše što srpska javnost izuzetno malo zna o celokupnom procesu koji se vodi, pogotovu ako se ta slika uporedi sa situacijom u Hrvatskoj, gde su mediji objavili ključna pisma koja je srpski patrijarh Irinej o tome upućivao papa Franji. On to objašnjava time da najverovatnije neko od srpskih vladika radi za hrvatsku stranu.

    Prema rečima istoričara Aleksandra Rakovića, postoji određeni broj ljudi u Srbiji koji smatra da nije ni toliko važno da li će Stepinac biti priznat za sveca, budući da bi taj potez pokazao pravo lice Vatikana. „Međutim, nije baš tako, jer ukoliko dođe do priznavanja, time će se amnestirati svi zločini počinjeni u NDH, a nastaviće se sa relativizacijom ostalih zločina počinjenih tokom oba svetska rata“, dodaje.

    Raković kaže i da se trenutno čitav svet nalazi u previranju zbog sudara civilizacija, pogotovu kada je reč o Bliskom istoku i nestanku hrišćana sa tih prostora. Nije papa Franja prvi koji se zbog toga okrenuo Moskvi, kaže on, već je to učinio i prethodni papa koji je od Moskve zatražio da se zaštite hrišćani na Bliskom istoku, nakon što je shvatio da to nije u agendi Amerikanaca i Britanaca.

    „Bojim se da je cela priča o Stepincu i njegovoj kanonizaciji sastavni deo svetskih odnosa na terenu religije, gde dolazimo do dva pola — Vatikana i Ruske pravoslavne crkve. Ishod slučaja ’Stepinac‘ neminovno će se odraziti na odnose ta dva pola, a vreme će pokazati da li će odnosi postati tešnji ili će biti još udaljeniji“, dodaje Raković.

    Istoričar Raković tvrdi da je okretanjem ka Rusiji i sučeljavanjem sa međunarodnim organizacijama poput NATO-a papa Franja stekao izuzetno jake protivnike u hrvatskom sistemu. On je siguran da papa neće potpisati kanonizaciju Stepinca, pogotovu ako se uzme u obzir da je u februaru prošle godine potpisao dokument koji zabranjuje prelazak pravoslavaca u Rimokatoličku crkvu, što je inače i bila glavna ideja Stepinca.

    Đurić podseća i da je Stepinčeva opsesija, koju je i sam opisao u svom dnevniku 1934. godine nakon prijema kod kralja Aleksandra Karađorđevića rečima: „Da je više radnika na njivi gospodnjoj i Srbija bi za 20 godina bila katolička“, bila pokrštavanje Srba i širenje rimokatoličke vere u pravoslavnom svetu. Upravo to je, dodaje on, u suprotnosti sa onim šta je papa Franja potpisao.

    Novinar „Večernjih novosti“ Radeta Dragović kaže da i pored pitanja kanonizacije Stepinca postoji i druga strana medalje, a to je da ovom inicijativom Srbija dobija jedinstvenu šansu da sva pitanja, koja su u prošlosti bila prikrivena i obojena ideologijom, a tiču se istine o NDH i o žrtvama logora smrti, iznese pred lice svetske javnosti. 

    „Utoliko je i odgovornost na Komisiji velika, kao i na Crkvi i istoričarima koji su uključeni u ceo proces, jer se lopta trenutno nalazi u kaznenom prostoru protivnika, a ukoliko Srbija ne poentira, utakmica može biti izgubljena trajno“, dodaje Dragović.

    Raković smatra i da ono što trenutno izgleda možda previše ekstremno za 50 godina neće tako izgledati, što znači da jednoga dana i Ante Pavelić može biti proglašen svecem, zbog čega je od izuzetne važnosti zaustaviti taj proces. „Postoje tri procesa koji su trenutno zaustavljena — prijem Kosova u Unesko, prijem Crne Gore u NATO i kanonizacija Stepinca. Činjenica je da se dešava neko sveobuhvatno zaustavljanje procesa“, zaključio je Raković.

    Tagovi:
    kanonizacija, Vatikan, Ruska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, Srpska pravoslavna crkva, Alojzije Stepinac, Hrvatska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga