01:23 03 April 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    17480
    Pratite nas

    Kosovo ubrzava proces na svim frontovima jer ono i njeni sponzori žele da pre nastavka dijaloga, u novom formatu sa Beogradom, ostane što manje otvorenih pitanja koja su za njih važna. Primena niza jednostranih poteza radikalizovaće stanje na Balkanu. Dijalog koji je do sada vođen sa Prištinom je mrtav.

    Odlukom vlade Kosova da svu nepokretnu imovinu registrovanu na ime SFRJ, odnosno Republiku Srbiju i Autonomnu Pokrajinu Kosovo, registruje na ime „Republike Kosovo“ kao vlasnika imovine, Priština je faktički ukrala od Srbije dvesta milijardi evra!

    Trepča, Kosovo
    © Sputnik / Brankica Ristić

    Toliko je otprilike, prema zvaničnim podacima Republike Srbije, procena ukupne srpske imovine na Kosovu i Metohiji.

    Dušan Proroković, iz Fonda za stratešku alternativu, kaže da smo već dve deceniji svedoci upotrebe sile koju Kosovo sprovodi. U tom kontekstu, kaže on, treba gledati i na ovu poslednju vest koja stiže sa Kosova i podseća da je imovina, upravo, bila primarna za Albance u pregovorima u Briselu.

    „Neke albanske političare u pregovorima je interesovala više imovina nego neka statusna pitanja. To pitanje nije zaokruženo, a ovaj njihov jednostrani korak znači da oni o ovome više neće da pregovaraju već će donetu odluku da primenjuju jednostrano. To nije u skladu ni sa našim ni sa međunarodnim pravom, ali ne vidim ni kako Beograd to može da spreči“, kaže Proroković. On je u isto vreme siguran da Albanci sve što rade, rade u dogovoru sa bivšom američkom administracijom.

    „Sasvim je moguće da Albanci pređu u ofanzivu sa svojim mentorima iz Vašingtona u primeni niza jednostranih poteza koji će radikalizovati stanje na Balkanu. Ovo je deo planskih aktivnosti Prištine — zahtev za formiranje vojske je bio prvi korak, ovo je drugi, čeka nas treći, četvrti i peti u narednim nedeljama. Međunarodna zajednica će, veruje on, samo moći da bude nemi posmatrač uspostavljanja balansa sasvim novih snaga na Balkanu“, kaže Proroković.

    Politički analitičar Dušan Janjić podseća da je ovo samo završetak jednog sistematski vođenog procesa još od Unmika, kada je EU bila zadužena za pitanje vođenja svojine i kada je i započeta nelegalna privatizacija. Unmik i EU, kaže naš sagovornik, tada su na Kosovu primenjivali sva sukcesiona pravila koja su započeta 1995. godine u Beču, a koja su se ticala bivše SFRJ. Janjić takođe smatra da je ovo kraj dijaloga koji smo do sada poznavali.

    „Kosovo, dakle, završava jedan proces. Mislim da je ZSO samo element motivacije za ovu odluku, jer je svojevremeno srpska strana preko statuta koji je napravila, postavila pitanje upravljanja imovinom. Sada kosovska vlada uspostavlja novu realnost koja je mnogo teža za Srbiju. Kosovo je očigledno ubrzalo na svim frontovima proces jer ono i njeni sponzori žele da pre nastavka dijaloga u novom formatu sa Beogradom ostane što manje otvorenih pitanja od kojih su za njih dva vrlo delikatna i važna — vojska ili bezbednost i imovina“, kaže Janjić.

    U međuvremenu, direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić održao je sastanak s političkim predstavnicima Srba sa KiM. On je rekao da će predložiti da Vlada Srbije na narednoj sednici poništi odluku separatističkih vlasti u južnoj pokrajini i tako spreči da nastupe opasne posledice kao što smo to učinili u slučaju „Trepče“ i koncesije „Brezovice“.

    „Odluka separatista iz Prištine biće stavljena van snage kao nakaradni akt i mrtvo slovo na papiru. Vlasti u Prištini krile su odluku od srpskih predstavnika iako je ona doneta još 1. marta.

    „Mi smo za odluku saznali juče. U ovom slučaju pravna borba nije dovoljna. Nužno je i da se međunarodna zajednica glasno i jasno oglasi i povodom ovog kriminalnog akta, kao što je to učinila u slučaju takozvane vojske Kosova“, rekao je Đurić.

    Katastarska agencija se obavezuje da registruje pravo svojine u registar imovinskih prava u zakonom predviđenom roku.

    Po katastarskim knjigama imovina države Srbije u zemljištima prostire se na 1.088.699 hektara. Od toga je u državnom vlasništvu 319.256 hektara, dok je u društvenom 157,666 hektara. U vlasništvu SPC nalazi se 820 hektara, dok je u privatnom vlasništvu Srba 163,098 hektara zemljišta. Ukupno 1.350 objekata je u vlasništvu preduzeća iz Srbije, a 2,7 milijardi evra iznosi vrednost imovine „Elektroprivrede“. Samo „Trepča“ vredi 108.293.880 evra, dok je vrednost JP Površinski kop ’Obilić‘, vredan 557.500.000 evra. JP „Elektrokosmet“ je procenjen na 420.000.00 evra, a imovina „Telekoma Srbije“ na 31.500.000. Javno preduzeće „Aerodrom Priština“ vredi 67.000.000 evra, dok „Železnice Srbije‘ koje imaju 55 objekta na Kosovu vrede 206.000.000. NIS ’Petrol‘ na Kosmetu sa 31 objektom vredan je 30. 800.000, dok je vrednost Ski-centra „Brezovica“ koja ima i sedam objekata procenjena na 19.300.000 evra. JP „Srbijašume“ ima 335.050 hektara zemljišta i 55 objekata.

    Zalihe lignita su pete po značaju u svetu, i iznose 14,7 milijardi tona. Rezerve olova i cinka se procenjuju na 42,2 miliona tona. U ukupnim rezervama lignita u Srbiji više od 76 odsto nalazi se na Kosovu, a ne treba zanemariti ni činjenicu da se u kosovskim rudnicima nalaze i retki metali poput indijuma, kalijuma i germanijuma.

    Tagovi:
    srbi, otimanje, Kosovo i Metohija, Priština, imovina, Kosovo i Metohija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga