03:06 16 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Albanske zastave u Prištini

    Priština mami Beograd da u Beču prizna Kosovo

    © Flickr/ Clay Gilliland
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3056
    Pratite nas

    Priština želi ubrzavanje pregovora, i zato je preko Evropske unije inicirala da se dijalog koji je vođen u Beču, nastavi, i da mu tema bude pravno-obavezujući dokument kojim treba da se završi proces normalizacije odnosa. Odnosno, priznanje Kosova.

    Dok Srbija traži veće angažovanje Evropske unije na Balkanu, Priština zahteva novi format pregovora sa Beogradom. Zvaničnici sa Kosova veruju da bi dijalog trebalo podići na viši nivo, sličan onom iz Beča, koji je rezultirao planom Martija Ahtisarija. Taj plan nije bio prihvatljiv ni za Srbiju ni za Ujedinjene nacije. Razgovor kome Priština teži je na najvišem nivou vlasti — predsedničkom, i to nije nikakva tajna, ali jeste nepoznanica zašto Priština pominje bečke usred briselskih pregovora? 

    Albanac u Prištini
    © AFP 2019 / ARMEND NIMANI

    Politikolog Dušan Janjić objašnjava da Priština želi ne samo da promeni format pregovora, već i njegov sadržaj.

    „Znači ne samo format, odnosno oblik statusa učesnika, već i da odredi temu. Prelazak ka formatu bečkih pregovora ima širi konsenzus i među albanskim političarima i u njihovoj javnosti. Sam format znači nekoliko sastanaka, na kojima se završavaju sve teme. Znači ubrzavanje. Priština dodatno traži od EU i da se taj razgovor koji je vođen u Beču nastavi, i da mu tema bude pravno-obavezujući dokument. Dakle, završni dokument, po kome treba da se okonča proces normalizacije odnosa, što se Prištine tiče — što pre. Po ideji Prištine, taj razgovor treba i nastaviti u Beču, a ne u Briselu. EU bi, kako Priština predviđa, takođe trebalo da ostane neka vrsta voditelja pregovora. Albanski lideri traže i da se formira veća posmatračka grupa iz međunarodnih krugova, koja bi pratila i pregovore i izvršavanje“, otkriva Janjić.

    Ono što je po njegovom viđenju sporno jeste činjenica da ovakav plan Prišine, bar zasad, ne može da prođe u EU iz jednog prostog razloga.

    „Brisel je ušao u pregovarački proces sa Srbijom i tačno predvideo u Poglavlju 35 da se pregovarački proces u evrointegracijama Srbije završava posle svih pregovora Prištine i Beograda. Dakle, Poglavlje 35 se prvo otvara i poslednje zatvara. Osim toga, Poglavlje 35 ima i suspenzivnu moć, što znači da može da zaustavi pregovore“, kaže Janjić, dodajući da EU nije baš zadovoljna Beogradom zbog ovog poglavlja, i to je definisala u februaru ove godine u takozvanom „non pejper“ dokumentu.

    Priština, kaže naš sagovornik, sada koristi taj blagi prekor na račun Beograda da pojača svoju ulogu u pregovorima kako bi zauzela što bolje pozicije. S druge strane, Beograd ne sme da dozvoli da Priština bude ta koja će da diktira tok pregovora Srbije sa EU. U isto vreme, i Beograd treba da prati pripreme Prištine za pregovore jer oni već imaju i određenog pregovarača, i plan pregovora i stav, dok Beograd tu, tvrdi naš sagovornik, kasni.

    Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative u emisiji Radija Sputnjik „Od četvrtka do četvrtka“ na ovu temu je rekao da je „bečki format propao jer se insistiralo na nezavisnosti Kosova“.

    „Imali ste Ahtisarijev proces koji je iznedrio neprihvatljiv plan za Srbiju umesto Rezolucije 1244. Trebalo je da usvojimo dokument kojim bi se Srbija saglasila sa nezavisnošću Kosova i potpunom legalizacijom takozvane Republike Kosovo u međunarodnim odnosima. Posle toga smo imali takozvanu ’trojku‘ koja je takođe insistirala — prvo status pa standardi, a mi smo imali obrnutu logiku, naši interesi su u tom trenutku bili drugačiji, govorili smo da se prvo ispune određeni standardi, pa onda da raspravljamo o pitanju statusa. Iz ove perspektive gledano, pokazuje se da smo bili u pravu, ali to nam je od male koristi pošto u međunarodnim vodama vlada anarhija, i to što ste bili u pravu pre 10 godina vam ništa ne znači“, rekao je Proroković.

    Onaj koji ima, dodaje Proroković, potencijale i moći, vojne, ekonomske i političke, nameće svoju volju i svoje rešenje. Dakle, zaključuje naš sagovornik, posle svega, Albanci su uz podršku Amerike i krenuli u jednostrane poteze koje bi sada da legalizuju i legitimizuju. „Parafom na Briselski sporazum, mi smo im omogućili da legitimizuju status u međunarodnim odnosima, ali ga još nisu legalizovali. Dakle, onaj poslednji korak, a to je učlanjenje Kosova u Ujedinjene nacije, neophodan je Kosovu za potpunu legalizaciju, i ovde se radi o tome. Priština je rekla samo ono što mi svi već znamo, da su ovi sadašnji pregovori organizovani da bi Srbija priznala Kosova, a ne da bi razvijali odnose u miru i prosperitetu“, mišljenja je Proroković.

    Poslednja sesija pregovora Beograda i Prištine o Kosovu, uz posredovanje „trojke“ Kontakt grupe, završena je 28. novembra 2007. u Badenu, kod Beča. Dve nedelje kasnije, 10. decembra, predstavnici Kontakt grupe iz EU, SAD i Rusije, Volfgang Išinger, Frenk Vizner i Aleksandar-Bocan Harčenko, podneli su izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu. Beograd i Priština ostali su na svojim pozicijama — Beograd je nudio suštinsku autonomiju u različitim varijantama, a kosovski predstavnici tražili su isključivo nezavisno Kosovo.

    Slično:

    Priština još bez odluke o apliciranju za Unesko
    Priština: Sledeće nedelje počinju razgovori o ZSO
    Priština: Srbija preko zajedničkog tržišta želi da domira
    Priština nema glasove za sporazum o demarkaciji granice sa Crnom Gorom
    Priština pojela EU — Beograd „guta žabe“
    Tagovi:
    Briselski dijalog, srbija, Kosovo i Metohija, Beč, pregovori, Kosovo i Metohija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga