19:21 20 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Zastve neprizantog Kosova, Albanije i SAD

    Bitka Vašingtona i Brisela — nadomak Niša

    © Flickr/ Barbara Hall
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3489
    Pratite nas

    Brisel bi trebalo da spusti nivo očekivanja, jer je očigledno da ne mogu sve zemlje da ispune zadate kriterijume. Moguć prijem država sa Balkana u EU po rumunsko-bugarskom scenariju iz 2007. godine. Ulazak u EU jedini način da se zaustave megalomanski projekti kao što je „velika Albanija“.

    Tihi rat SAD i EU koji tinja, Amerika bi mogla lako da prebije preko leđa Balkana i to u korist Vašingtona ako se Brisel ne probudi iz medveđeg sna. Posle Edija Rame, Hašima Tačija, Jonuza Muslija, Vilijama Vokera i Ramuš Hardinaj, najozbiljniji pretendent na premijersku fotelju u Prištini, najavio je nove granice Kosova i to do Niša, ako Srbija iz svog Ustava ne izbaci — Kosovo.

    Za sada, reakcija na prekrajanje granica na tlu Evrope stigla je jasno samo iz Nemačke:

    „Sve izjave koje imaju za cilj menjanje granica na Balkanu opasne su i nisu korisne. Nemačka to ne prihvata, to je pozicija i EU.“

    Spas se možda nazire u rečima visoke predstavnice EU Federike Mogerini, koja je najavila da će posle rešenja „bregzita“, EU „dobiti nove članice, zemlje Balkana sa kojima se sada pregovara“.

    Da li bi prijem balkanskih država u EU zaustavio „amerikanizaciju“ i klintonizaciju“ Evrope i stao na put ideji „velike Albanije“?

    Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku smatra da bi prijem u EU zasigurno bio najrealniji scenario koji bi ublažio tenzije koje postoje, a očuvale bi se postojeće granice.

    „Ono što su Rama pa Tači govorili o promenama granica jeste neka vrsta uslovljavanja EU, da eto ako ih ne prime mi ćemo uraditi to i to. To međutim nije realno da se desi, ali sa druge strane to što je Mogerinijeva rekla veoma je bitna stvar, imajući u vidu da jedino to može da spreči te megalomanske projekte kojih ima na više strana, a ne samo na albanskoj“, kaže Đukanović.

    Naš sagovornik smatra da bi Amerika podržala Brisel da, uslovno rečeno, uđe u ubrzanu integraciju sa zemljama u ovom regionu.

    „Međutim, od Brisela se očekuje da spusti nivo očekivanja, jer očigledno je da ne mogu sve zemlje da ispune zadate kriterijume. Otprilike se traži neka vrsta reprize rumunsko-bugarskog scenarija kad su 2007. godine zapravo primljeni u EU na ubrzan način bez nekog suštinskog ispunjavanja prilično zahtevnih kriterijuma“, objašnjava Đukanović.

    Govoreći o uticaju Amerike na Balkan, a samim tim i na EU, on kaže da je nemoguće znati šta je zvanična spoljna politika Amerike jer je Trampova spoljna politika na neki način nepredvidiva.

    Za Đukanovića je mnogo bitnija činjenica što se posle izbora u Francuskoj očekuje da se obnovi stara–nova osovina Berlin–Pariz, koja bi trebalo, posle sastanka nemačke kancelarke Angele Merkel i novoizabranog predsednika Francuske Emanuela Makrona iduće nedelje, da bolje pokaže pravac u kojem će se EU kretati.

    „Ne bih precenjivao uticaj Amerike koji bez svake sumnje postoji na sadašnje stanje u Evropi“, zaključuje on, ali ne beži od činjenice da je prisustvo Klintonove administracije još prilično jako.

    Da se Evropa previše opustila i otuđila od ovog regiona, mišljenja je i Pedi Ešdaun, bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH i na Kosovu i Metohiji.

    U intervjuu koji je dao bosanskim medijima Ešdaun je rekao da očekuje „političku ofanzivu Berlina i Pariza na Balkan“, a smatra da će se istoj pridružiti i Holandija.

     

    Slično:

    Putuj, Ukrajino: EU odobrila viznu liberalizaciju
    Erdogan Makronu: Ima nade za EU
    Postoji li plan Amerike da Albanci razbiju EU
    Srbija u borbenoj grupi EU „Helbrok“
    Britanija blokira budžet EU
    EU, SAD, i NATO: Počinioce napada na Sobranje izvesti pred lice pravde
    Tagovi:
    srbija, Eu, Kosovo i Metohija, Amerika, Velika Albanija, Zapadni Balkan, Kosovo i Metohija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga