22:37 01 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    2261
    Pratite nas

    Da li je američki predsednik nezaštićen u Ovalnom kabinetu, baš kao što je ceo svet nezaštićen od hakera? Da li Donald Tramp sanja o svojoj Moniki Levinski, budući da bi mu ta vrsta afere bila draža od ove u kojoj se nalazi?

    Svedoci smo prave političke šizofrenije zbog navodnog curenja podataka iz Bele kuće. Ovoga puta Tramp je optužen da je Rusiji odao tajne koje je trebalo najstrože čuvati.

    To su takozvane fejk vesti. Suština problema leži u tome što američki mediji, baš kao i celokupan Holivud, u očima svojih građana grade neprijateljsku sliku o Rusima, objašnjava reditelj Boris Malagurski gostujući u emisiji „Drugi pogled sa Ljubinkom Milinčić“. Trampovi protivnici nastoje da na svaki način optuže Rusiju i tu priču povežu sa Trampom, kao da ništa drugo nije važno. „Samo je bitno kako Rusija kontroliše Trampa, ali sve se to plasira u javnost bez ijednog jedinog dokaza“, kaže on.

    Malagurski podseća da je afera „Monika Levinski“ bivšeg predsednika SAD Bila Klintona umalo koštala impičmenta, a da sada Trampu preti ista opasnost i bez neke njegove Monike, „stoga bi Tramp mogao u tom pitanju i da pozavidi Klintonu“.

    Na pitanje šta je strašno u tome što je, ako je to tačno, Tramp odao Rusima tajnu kako bi sprečio da teroristi obore ruski avion, Malagurski odgovara: „Pa, strašno je što bi tako sprečio da izginu toliki Rusi! A u suštini, iako je odao tajnu, Tramp na to ima pravo. On nije prekršio zakon“.

    Međutim, Trampov najveći neprijatelj nije neki tamo ruski ili severnokorejski haker, već prethodni establišment i liberalni medij, navodi novinar Radio-televizije Srbije Zoran Stanojević. Naime, šta god Tramp uradio, rekao ili bombardovao, američki liberalni mediji će uvek biti protiv njega. Jedna stvar raduje — ti mediji nisu više primarni izvor informacija, s obzirom na to da Tramp „tvituje“. „Dakle, ’tvitom‘ protiv medijske blokade“, zaključuje Stanojević.

    Sa druge strane, glavni Trampov problem je taj što on Belu kuću vodi kao što bi vodio jednu veliku kompaniju. „Kad glavni šef kompanije donese odluku, to obično tako i bude, ali u politici to funkcioniše drugačije. Prvo se saslušaju svi savetnici, tek nakon toga se donese određena odluka. Ja ne verujem ni da kineski i ruski predsednik naprečac donose odluke uprkos tome kako običan svet to zamišlja“, ističe on.

    A šta o svemu ovome misle Boris Malagurski, filmski reditelj i Zoran Stanojević, urednik u RTS-u
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    A šta o svemu ovome misle Boris Malagurski, filmski reditelj i Zoran Stanojević, urednik u RTS-u

    Bilo kako bilo, prerano je govoriti o neuspesima Trampa, jer je on na vlasti tek nešto više od 100 dana, a to je, navodi Stanojević, veoma kratak period da jedan novi predsednik realizuje nešto od onoga što je obećao tokom predizborne kampanje. Nekima je potreban i ceo mandat kako bi progurali određenu inicijativu, a Stanojević je kao primer naveo prethodnog predsednika i njegov „Obamaker“.

    Ako se uzmu u obzir nagoveštaji koji stižu iz zapadnih medija o eventualnom impičmentu Trampa, Stanojević smatra da je to malo realan scenario, budući da su izbori tek nedavno održani, stoga bi smena Trampa dala legitimitet Trampovom suprotstavljanju prethodnom establišmentu. Jedino bi neki težak gaf mogao da opravda takav rasplet događaja, tvrdi on.

    Iako hakeri možda i nisu dolijali Trampu, priča o hakovanju je u proteklih nekoliko dana doživela svoju kulminaciju, a nakon navodnog ruskog hakovanja američkih izbora, usledilo je masovno hakovanje kompjuterskih sistema širom sveta. Postavlja se pitanje — da li su hakeri zaista uradili dobar posao ili su kompjuterski sistemi toliko truli.

    „Kako vam je kompjuter“, upitala je Stanojevića u šali autorka emisije Ljubinka Milinčić, na šta je novinar RTS-a odgovorio: „Moj kompjuter je dobro, ali ne znam da li je to za pohvalu, pošto mislim da su zemlje koje ozbiljnije koriste kompjutere pretrpele veću štetu“.

    Problem je, po mišljenju Stanojevića, što je američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) još odavno utvrdila određene propuste u operativnim sistemima Vindous, međutim o tome nije obavestila „Majskrosoft“.

    „To je kao kada bi jedan zaposleni u beogradskom ’Vodovodu‘ pronašao da postoji mesto gde čovek neometano može bilo šta da sipa u vodovod i taj propust ne prijavi direktoru ili šefu obezbeđenja, već odluči da tu informaciju zadrži za sebe jer će mu poslužiti nekada u životu“, laički je objasnio on.

    Tek kad je Americi neko hakovao kompjutere, tek kada su Amerikancima važne informacije izvučene, „Majkrosoft“ je te rupe zakrpio, ističe Stanojević.

    Kada se ti problemi prenesu na obične građane, upozorava on, treba imati u vidu da „Majkrosoft“ te bezbednosne rupe ne krpi na starim, prevaziđenijim sistemima, kao što su „Vindous Iks-Pe“, stoga je radi sopstvene sigurnosti uvek neophodno biti u toku sa vremenom i koristiti najnaprednije sisteme.

    Sličnog stava je i Malagurski, koji smatra da ni kamere na uređajima kao što su mobilni telefon ili laptop više nisu bezbedne, stoga je potrebno biti obazriv i nije na odmet prelepiti kamericu nekim „flasterom“, kao što to možemo videti u nekim špijunskim filmovima.

     

    Tagovi:
    Zoran Stanojević, Boris Malagurski
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga