11:21 23 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2521
    Pratite nas

    U poslednje vreme sve su češća putovanja zvaničnika iz balkanskih zemalja u Rusiju. Postavlja se pitanje da li to zemlje okruženja pokušavaju da namame Zapad da im pruži određene ustupke ili nastoje da razviju sa Moskvom ozbiljne odnose kako bi očuvale sopstvene interese?

    U Moskvu su u poslednjih nedelju dana otputovali predstavnici maltene svih zemalja bivše Jugoslavije. Prvo su to bili predstavnici crnogorske opozicije i lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević. Zatim je u Rusiju otputovao sprski ministar policije Nebojša Stefanović, odmah posle i ministar spoljnih poslova Hrvatske Davor Ivo Štir, a danas se očekuje i sastanak makedonskog lidera Đorđa Ivanova sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

    Milan Knežević i Andrija Mandić
    © REUTERS / Stevo Vasiljevic

    Međutim, ne može se reći da su razlozi svih poseta balkanskih zvaničnika identični, tvrdi viši naučni saradnik na Institutu za evropske studije u Beogradu Aleksandar Gajić. Naime, Rusija je izuzetno pojačala uticaj i reputaciju u međunarodnim odnosima nakon vojne intervencije u Siriji, dok je, sa druge strane, stabilizovala ekonomsku situaciju nakon uvođenja sankcija 2014. godine. Stoga, napominje on, Rusija za balkanski region igra stabilizujuću ulogu.

    „Procese destabilizacije Balkana iniciraju oni koji nisu baš u najboljim odnosima sa Rusijom, tako da otvorena vrata prema Moskvi pružaju neku kontratežu u ostvarivanju sopstvenih interesa“, ističe Gajić.

    Pored toga, objašnjava on, zemlje Balkana grcaju u ekonomskim i bezbednosnim problemima, pre svega zbog izuzetno snažnog pritiska međunarodnih finansijskih institucija, ali i zbog migrantske krize, kao i zbog potencijalnih žarišta.

    Srpska žandarmerija
    © AFP 2020 / ALEXA STANKOVIC

    Kada se sve to uzme u obzir, Rusija predstavlja veliki politički, ekonomski i diplomatski faktor i pruža kontratežu sa kojom svaka od tih balkanskih zemalja može da računa, bez obzira na njihovo opredeljenje, budući da su neke u Evropskoj uniji, dok se druge nalaze u drugim problemima, poput očuvanja sopstvene državnosti.

    Upravo iz tog razloga poseta makedonskog predsednika Đorđa Ivanova Rusiji ima najveću težinu. Naime, navodi Gajić, on pokušava da u Rusiji pronađe svojevrsnog strateškog partnera, s obzirom da je popustio pod pritiscima Amerikanaca ponudivši Zoranu Zaevu mandat za sastav nove Vlade i to pod direktnim pretnjama da će u suprotnom doći do destabilizacije Makedonije.

    Politički analitičar Aleksandar Asafov je sličnog mišljenja. On smatra da se radi o tome da se u svetu koji se vrlo brzo menja — menjaju i stavovi. Ne treba zanemariti činjenicu i da je uticaj Brisela i same EU nakon „bregzita“ i izbora u Francuskoj oslabio, što balkanski lideri odlično shvataju.

     „Bez obzira što geografski Rusija nije najbliži sused, oni se trude da sa Moskvom održavaju dobre odnose. Sa dolaskom Donalda Trampa na vlast, američka politika u regionu će pretrpeti promene, kao i sam značaj NATO-a. Opšta bezbednosna kontura u Evropi se menja između ostalog i zbog terorizma. Stoga su neophodni dijalog, zajednička strategija i taktika“, navodi on.

    Asafov tvrdi i da se Moskva tradicionalno dobro odnosi prema svim državama balkanskog regiona i uvek je pokušavala da sprovodi politiku prijateljstva i saradnje.

    „Naravno da raduje što su pozivi Moskve ozbiljno prihvaćeni. Balkanske države dobro shvataju da se ne može igrati samo na kartu saradnje sa zapadnim i prekookenaskim državama, već je neophodno imati i sopstvene suverene interese, koji naravno podrazumevaju i bliske odnose sa Rusijom“, ističe.

    Sagovornik Sputnjika dodaje i da bez obzira na sve prekore Brisela i Vašingtona, Hrvatska usprkos sankcijama konstantno radi na jačanju veza i odnosa sa Rusijom. I jučerašnji susret Sergeja Lavrova i hrvatskog šefa diplomatije pokazuje da je pravac koji je Zagreb još ranije zauzeo i kojeg se pridržava dobar. 

    Gajić, sa druge strane, upozorava da koketiranje sa Moskvom za pojedine zemlje Balkana može biti i mač sa dve oštrice, budući da takvi potezi mogu izazvati ambivalentnu reakciju Zapada.

    „Pritisci se mogu povećati, ali im se može i povećati cena, te im Zapad može ponuditi određene ustupke“, zaključuje on.

     

    Tagovi:
    interesi, uticaj, pregovori, Aleksandar Gajić, Balkan, Makedonija, Hrvatska, Crna Gora, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga