18:07 31 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    197
    Pratite nas

    Zemlje Zapadnog Balkana su siromašnije nego pre 30 godina. Čak i ako zabeleže privredni rast između 3 i 4 odsto godišnje, trebaće im 25 godina da dostignu sadašnji nivou u EU, kaže Tobijas Flesenkemper, direktor projekta za Balkan na Evropskom institutu CIFE u Nici i član Savetodavne grupe za javne politike Balkan u Evropi (BiEPAG).

    Cilj nove inicijative „Berlin proces plus“ jeste da se pomogne balkanskim državama da smanje ekonomsko zaostajanje za EU. Čitava ideja je da se podupru ekonomski kako bi se umanjio jaz.

    „Naravno, vladajuće garniture na Balkanu mogu i sada da zloupotrebljavaju fondove koji su tek u najavi za jačanje svoje pozicije. Zbog toga je šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel i potencirao da novac ide direktno građanima i civilnom društvu. Naime, sredstva iz evropskih pretpristupnih fondova se distribuiraju preko balkanskih država“, objašnjava Flesenkemper.

    On dodaje da je sve i dalje samo na nivou ideje.

    „Još ništa nismo čuli konkretno oko fondova, čak nema ni pravnog mehanizma. Sve je još na nivou ideja“, objasnio je Flesenkemperon.

    „Međutim, znamo koje su potrebe regiona i njihovo ispunjavanje ne zavisi samo od novca. Jedna od prepreka za njegov razvoj je ogroman deficit u trgovini sa EU. Od 2006. godine on je narastao na 98 milijardi evra. To znači da su uspostavljeni takvi odnosi da evropske zemlje mogu da izvoze na Zapadni Balkan, dok ekonomije država regije nisu osposobljene za značajniji izvoz na tržište EU“, kaže on.

    Flesenkemper dodaje da je propuštena prilika da se izgradi i razgranata infrastruktura.

    „Železnička i mreža auto-puteva prilično zaostaje za evropskim standardima. Ne čini se da će se EU brzo angažovati kao što to čine ostali akteri. Postoje planovi, ali neophodni novac sporo pristiže“, napominje on.

    Prema njegovim rečima, osim infrastrukture, bitno je i obrazovanje.

    „Kao što znate, kvalitet obrazovanja je opao u poslednjih četrdesetak godina, uprkos sve većem broju privatnih škola i univerziteta. Njihova struktura i kvalitet nisu prilagođeni potrebama ekonomije. Većina građana traži posao u javnom sektoru ili nastoji da ode u inostranstvo“, ističe Flesenkemper.

    On, takođe, upozorava, da „vladajuće garniture na Balkanu mogu i sada da zloupotrebljavaju fondove koji su tek u najavi za jačanje svoje pozicije“.

    Međutim, ima razloga za sumnju kako će se ova inicijativa realizovati, navodi Flesenkemper i podseća na iskustvo sa Paktom stabilnosti koji je pokrenut pre skoro 20 godina na sličan način da bi obezbedio fondove, ali koji nije dao bogzna kakve rezultate zbog birokratizma i sporosti.

    Drugi problem je, kako kaže Flesenkemper, taj što postoji mehanizam pretpristupne pomoći koji treba preispitati u sledećem ciklusu od 2020. godine, a treći problem je brzina.

    „Za uspostavljanje novog mehanizma je potrebno vreme. Evropljani nisu poznati po brzini u realizovanju ovakvih inicijativa, dok su ostali ekspeditivniji“, ističe Flesenkemper i dodaje da je pitanje je da li će nemačka inicijativa brzo „zaživeti“.

    Zastava Grčke vijori se na Akropolju
    © AFP 2020 / Angelos Tzortzinis

    Na konstataciju da se na Balkanu smatra da bi „Berlin proces plus“ mogao da posluži kao zamena za punopravno članstvo u EU, imajući u vidu zamor od proširenja na starom kontinentu, Flesenkemper odgovara da je problem sa Balkanom višestruki.

    Prema njegovim rečima, zemlje regiona su već prilično integrisane u evropsku strukturu.

    „Sve imaju trgovinske sporazume sa EU. Takođe, one su involvirane u vazdušni saobraćaj sa mnoštvom povezanih letova, deo su evropske energetske zajednice… Nedostaje integracija na političkom planu, odnosno postavlja se pitanje da li je i kada će politički sistem svake od zemalja regije biti dovoljno kredibilan da ispuni obećanja i kvalifikuje se za članstvo u EU. I ove godine se pokazalo da nivo demokratije u njima nije na evropskom nivou“, rekao je Flesenkemper.

    On kaže da EU nastoji da smanji ekonomsko zaostajanje Balkana, ali i napominje da članstvo u EU ne znači i da je dostignut nivo Unije.

    „Dakle, nije ključno pitanje da li će balkanske zemlje postati formalno članice EU, već je ključno pitanje pristizanje evropskog ekonomskog nivoa. Zato je Gabrijel kazao da sada treba investirati u strateške sektore, kako bi region mogao da smanjuje jaz. Takođe, članstvo ne znači automatski da ste dostigli evropski prosek. Neke zemlje su uspele, a druge, poput Hrvatske, nisu“, zaključuje on.

     

    Radio Slobodna Evropa

    Tagovi:
    Maršalov plan, Tobijas Flesenkemper, Zapadni Balkan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga