01:37 23 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Protesti protiv bombardovanja Jugoslavije 1999. godine u Francuskoj

    Srpske bebe rađaju se više od albanskih ali – ne postoje

    © AFP 2019 / MANOOCHER DEGHATI
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    0 541

    Albanci ne žele da posleratnoj generaciji Srba koja je sada punoletna priznaju srpska dokumenta jer ne poseduju Unmik broj, niti da izdaju dokumenta koja važe na Kosovu na osnovu srpskih dokumenta, mada nijedan zakon to ne sprečava.

    Na Kosovu trenutno živi oko 200.000 punoletnih osoba, rođenih u južnoj srpskoj pokrajini, koje ne mogu da dobiju kosovsko državljanstvo. Od tog broja, blizu polovine je srpske nacionalnosti.

    S druge strane, srpska deca koja su rođena van Kosova, a roditelji su im poreklom sa KiM, takođe ne mogu lako da dobiju tzv. kosovsko državljanstvo. Za srpsku zajednicu, po rečima Milana Radojevića, zamenika ministra unutrašnjih poslova Kosova, to je veliki problem jer je čitava jedna generacija od rata na ovamo stasala u mlade ljude sa pravom glasa.

    Radojević za Sputnjik kaže da je problem u tome što je zakonom koji je donet u Prištini propisano da su važeća samo dokumenta koji dokazuju da je neko rođen na Kosovu pre 1999. godine.

    „To je bilo sve u redu do jednog trenutka. Ali od tada je stasala jedna cela generacija, koja je sada punoletna, a i koja ne poseduju te izvode. Priština ne priznaje srpske izvode rođenih ili venčanih koje mi imamo na Kosovu… Za njih je to nevažeće. Međutim, koliko je meni poznato, ne postoji nijedan zakonski akt, niti odluka vlade, koja je ta dokumenta proglasila nevažećim. Tako da se mi sada nalazimo u paradoksalnoj situaciji, da naši građani odu u matičnu službu na Kosovu, da prijave dete, dobiju ličnu kartu ili nešto drugo i ne mogu ništa da urade. Sada, kad su bili izbori na Kosovu, ljudi su hteli da glasaju, imali su velike probleme, jer im Albanci po matičnim službama nisu to dozvolili“, objašnjava naš sagovornik.

    Drugim rečima, kaže Radojević, Priština ne priznaje nijedan srpski dokument izdat posle 1999. godine. Kako kaže, sve bi to mogao da razume da postoji zakonski okvir za to, ali toga nema, a objašnjenje zaposlenog na šalteru uglavnom glasi da je izdat od paralelnih struktura.

    Inače, preduslov da se dobije državljanstvo Kosova je posedovanje ličnog broja, odnosno da su građani ubeleženi kod Unmika ili da imaju njihovu staru ličnu kartu. Trenutno, da bi ostvarili pravo na državljanstvo Kosova, moraju pre toga da ostvare pravo na njihova lična dokumenta, čime stiču i pravo glasa. Trenutno, za ovo je potrebno dostaviti minimum 12 do 13 dokumenata kojima dokazuju da su rođeni na Kosovu, ali i da imaju prebivalište na Kosovu.

    Procedura dobijanja kosovskih dokumenata je vrlo naporna i spora i mimo nje se ne može dobiti državljanstvo. Ovo je prevashodno problem za Srbe koji žive na severu Kosova, gde i ima najviše Srba što im dobrano otežava integraciju u društvu. Radojević kaže da se iza svega kriju i drugi motivi.

    „Sa druge strane, njima i nije u interesu da nam omoguće da dođemo do tih dokumenata jer bi to pokazalo da na Kosovu ima više Srba nego što oni prikazuju“, naglašava naš sagovornik. 

    U prištinskim knjigama koje im je Srbija predala ne mogu da se pronađu oni koji su rođeni nakon 1999. godine i njih ne možete da nađete u kopijama matičnih knjiga koje je Republika Srbija predala kosovskim vlastima.

    Trećeg marta ove godine doneto je administrativno uputstvo na sednici kosovske vlade, pre parlamentarnih izbora, kojim se uprošćava proces dobijanja dokumenta za „kosovsko državljanstvo“, ali ono nije stupilo na snagu, iako je vlada u tehničkom mandatu imala ovlašćenja da donosi administrativna uputstva.

    Dakle, trenutno je situacija da li će Srbi moći da ostvare svoja prava stvar političke volje ministra unutrašnjih poslova, to jest da li želi da potpiše usvojeni dokument, koji bi time automatski stupio na snagu i trajno rešio problem. Za Srbe je to posebno važno jer se na jesen održavaju lokalni izbori, koji za srpsku zajednicu imaju mnogo veći značaj.

    To administrativno uputstvo sadrži odluku kojom se sva lična dokumenta izdata posle 1. januara 1998. godine priznaju, a to su izvodi iz knjiga rođenih i knjiga venčanih, kao i druga matična dokumenta, čijim priznavanjem se svi nastali problemi rešavaju i građanima umnogome olakšava dobijanje kosovskih dokumenata.

    Prema trenutnom zakonu o kosovskom državljanstvu, generacija mladih ljudi koja ne ispunjava nikakve uslove za dobijanje državljanstva mogla bi da glasa na predstojećim lokalnim izborima. Problem je i u tome što je dokumenta koja sada imaju Srbi na Kosovu, a koja su izdata nakon 1999. godine, kosovska vlada proglasila nevažećim.

    Dževdet Hadžiu, iz Odeljenja za civilnu registraciju administrativne kancelarije Severna Mitrovica, za Sputnjik tvrdi da stvarnog problema nema i da je stvar samo u sporoj administraciji zbog velikog broja zahteva.

    „Osobe koje su recimo navršile 18 godina, a nemaju lični broj izdat od Unmika, treba da napišu zahtev za dobijanje kosovskog državljanstva. Za decu rođenu od 1999. godine naovamo postoji procedura za to. Ono što je važno je da oni u okviru dokumenata koja popunjavaju treba da navedu prebivalište na teritoriji Kosova. Jedini problem je što je sada velika navala i službenici ne mogu sve da postignu“, kaže naš sagovornik, nerado priznajući da dobra većina onih koji imaju taj problem pripada srpskoj zajednici.

    Na teritoriji Kosova i Metohije, uključujući sever, živi oko 150.000 Srba. Uzimajući u obzir da su srpske porodice sa Kosova „pretekle“ albanske po brojnosti dece u porodicama, gde prema raspoloživim podacima ima sve više srpskih porodica sa po šestoro dece, dok je prosek troje dece po porodici, postaje jasno zašto Albanci ne žele Srbima sa Kosova tako lako da priznaju da postoje.

    Isa Mustafa
    © AP Photo / Markus Schreiber

    Statistika sa kraja 2015. godine govori da je te godine sklopljeno 15.000 „srpskih“ brakova ili 25 odsto više nego 2000. godine. A prema zvaničnim informacijama Kliničko-bolničkog centra Priština, sa izmeštenim sedištem u Gračanici, natalitet srpske zajednice na Kosmetu značajno raste. Tako je, prema poslednjim podacima, natalitet Srba na Kosovu i Metohiji povećan za desetak odsto u centralnom delu Kosova, osam odsto u severnom i oko 12 odsto na području Štrpca. Procena je da ako se natalitet i dalje bude povećavao tim tempom, treba očekivati da će se i broj Srba povećavati, posebno u severnom delu Kosova i na području Štrpca i Kosovskog pomoravlja. Interesantno je da je broj rođene srpske dece poslednjih godina porastao i u pećkom okrugu.

     

    Slično:

    Dok Turci osvajaju Nemačku kao Albanci Kosovo, kukasti krst maršira na Berlin
    Kurti: Uspostavljanje ZSO bi Kosovo podelilo na dva entiteta
    Kosovo u Interpolu — srpske lidere hapse po svetu
    Džaba milijarde NATO-a i EU: Kosovo grca u siromaštvu
    Nemcima popuštaju živci — zahtevaće da priznamo Kosovo (video)
    Završni čin bitke za Kosovo: Priština traži kapitulaciju Beograda
    Ovo nije Srbija, ovo je Kosovo: Jablanović pretio pištoljem Srbima, uhapšena i njegova žena
    Stotine Srba krenulo na zadušnice na Kosovo, zatekli strašan prizor
    Mač nad Srbijom – Brisel će poturiti da potpišemo nezavisno Kosovo (video)
    Vučić: Čuvaću teritoriju Srbije, uključujući Kosovo i Metohiju (foto, video)
    Ako albanski zločinci pobede, Kosovo se brže vraća Srbiji (video)
    Kosovo: Uhapšeni Srbi zbog širenja mržnje
    Đaci u Tirani uče o „velikoj Albaniji“ — đacima u Srbiji „cepaju“ i Kosovo
    Kosovo do Niša: Haradinaj piše novi ustav (video)
    Tagovi:
    dokumenta, broj, Kosovo i Metohija, Srbi, Albanci, Kosovo i Metohija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga