14:28 20 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    8281
    Pratite nas

    Poseta srpskog predsednika SAD predstavlja uspešan spoljnopolitički potez, koji bi mogao da donese dugoročne pozitivne rezultate Srbiji, ocenio je Džejms Huper.

    Ovaj bivši diplomata i vrsni poznavalac prilika u regionu Zapadnog Balkana smatra da bi predsednik Aleksandar Vučić mogao da povuče nekoliko važnih poteza u cilju učvršćivanja proevropskog puta Srbije, kao i u prilog stabilizacije prilika u regionu.

    „Verujem da je cilj ove posete, do koje je došlo relativno brzo nakon što je Vučić izabran za predsednika, da izniveliše odnose sa Zapadom. Siguran sam da je ovako ozbiljna poseta Americi zapažena i u Evropskoj uniji, što je za Srbiju korisno da bi ubrzala proces pregovora o pristupanju Uniji“, rekao je Huper za „Glas Amerike“.

    Huper, međutim, smatra da politika ravnoteže između Istoka i Zapada, nalik na nesvrstanu politiku iz vremena bivše Jugoslavije, ne odgovara današnjem globalizovanom svetu. „Ako je cilj ulazak u EU, priključivanje transatlantskim institucijama, pa i veće strane investicije, spoljna politika zemlje treba da bude usklađena sa takvim tokovima“, kaže američki ekspert.

    Huper predlaže aktivniju ulogu Srbije u rešavanju žarišta nestabilnosti u regionu, kao što je slučaj Bosne i Hercegovine, koju, kako se navodi, smatra propalom državom: „Ako bi Srbija prihvatila da sarađuje sa Amerikom i Evropom na izradi sporazuma o konačnom statusu za Bosnu i Hercegovinu, to bi moglo da preokrene situaciju u toj zemlji“.

    Potrebno je prevazići Dejtonski sporazum, koji se pokazao kao neuspešan, smatra Huper. Jedno od prihvatljivih rešenja, kaže on, bilo bi usvajanje novog ustava za BiH, nalik na Ustav Srbije.

    „To bi, takođe, u velikoj meri uklonilo neka nepovoljna mišljenja koja još uvek vladaju o Srbiji zbog rata u Bosni i Hercegovini. Unapredilo bi kako reputaciju tako i saradnju Srbije, ne samo sa Bosnom i Hercegovinom već i sa ostalim susedima“, kaže Huper.

    Trebalo bi, takođe, da Vučić ponovo dođe u SAD i potraži investicije i ekonomske partnere, koji postoje na raznim mestima u Americi. Još je bivši premijer Zoran Đinđić uspostavio dobre veze sa ’Majkrosoftom‘, a postoje i druge fondacije i biznisi koji bi bili spremni da posluju i pomažu Srbiju“.

    Huper ukazuje i na značajno geostrateško pomeranje na području Zapadnog Balkana. Ne samo da su Slovenija i Hrvatska članice EU, već su, zajedno sa Crnom Gorom, i punopravne članice NATO-a.

    „Ne kažem da Srbija treba da postane članica NATO-a u roku od sledećih šest meseci, ali ako bi predsednik Vučić bar otvorio vrata ka NATO-u, i učinio prihvatljivim članstvo u toj transatalantskoj instituciji, i Evropa i u SAD bi svakako još povoljnije gledale na Srbiju“, rekao je on.

    Huper smatra i da bi Srbija trebalo da uskladi svoju politiku u odnosu na izmenjeno bezbednosno okruženje.

    Tagovi:
    nato
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga