07:00 11 Decembar 2017
Beograd+ 6°C
Niš+ 7°C
Slušajte Sputnik
    Ramuš Haradinaj i Hašim Tači, arhivska fotografija

    Tači i Haradinaj priznali da Kosovo nije država: Evo i zašto!

    © AFP 2017/
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    3448

    Kosovo je za sebe reklo da jeste država, ali problem je šta drugi kažu i priznaju. Priznavanjem od strane Srbije, rešava se problem priznavanja i od svih ostalih.

    Kosovo nije nezavisna država i to ne piše samo u Rezoluciji 12 44 SB UN, već su to priznali i Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, najavljujući referendum i unutrašnji dijalog oko pregovora sa Beogradom! Evo i zašto.

    Dan pošto je seo u premijersku fotelju, novoizabrani predsednik Vlade Kosova i Metohije, Ramuš Haradinaj je brzo zaboravio da je u izbornoj kampanji obećao svojim sunarodnicima da je dijalog sa Beogradom mrtav. Umesto toga, sa nove funkcije poručuje — dijalog sa Beogradom nema alternativu i u to ime najavljuje unutrašnji dijalog o ovom pitanju. Samo pre nekoliko dana i Hašim Tači, takozvani predsednik Kosova, najavio je referendum na Kosovu o istoj stvari, čime se stiče utisak da Priština ipak nije tako sigurna u svoju samoproklamovanu nezavisnost koliko priča.

    U suprotnom, zašto bi tražili referendum i zašto bi im bio potreban unutrašnji dijalog? Dijalog najavljen u Srbiji ima smisla, jer je Srbija ovde oštećena strana, ali i uslovljena pitanjem Kosova na putu ka EU. Kosovo, s druge strane, nema te probleme, pa u tom pogledu izjave Tačija i Haradinaja izgledaju još čudnije.

    Da li je Kosovo postalo nezavisna država, kako nas ubeđuju od 2008. godine? 

    Politikolog sa Kosova i Metohije Nedžmedin Spahiju za Sputnjik kaže sledeće:

    „Kosovo je za sebe reklo da jeste država, ali problem je šta drugi kažu i priznaju. Neki su to priznali, neki još nisu. Stvar je u tome kako ubediti ostale koji nisu to uradili, među kojima je, naravno, najvažnije priznanje od same Srbije. Od svih drugih važnih Kosovo je već dobilo priznanje. A ako ne dobije priznanje od Srbije, nastaviće se dosadašnja situacija, što je problematično za jedno društvo koje je samo sebe proglasilo nezavisnim i koje još nema priznanje od najvećeg i najvažnijeg suseda. Priznavanjem od strane Srbije rešava se problem priznavanja i od svih ostalih. Priznanje od svih ostalih na svetu, dok se ne prizna od strane Srbije, jeste problem za Kosovo“, kaže naš sagovornik.  

    On veruje da je priča o referendumu i unutrašnjem dijalogu samo retorika albanskih političara, refleksija onoga što je najavio predsednik Srbije, kao i da to ne znači ništa. Spahiju takođe smatra i da procesi ne mogu da idu unazad, pa tako pomalo filozofski objašnjava da „čovek kad se rodi ne može da se vrati u majčin stomak — može ili da umre, nestane ili da ide napred“. To, napominje on, važi i za državu Kosovo: „ili će nestati ili će se razviti“.

    Tek profesor međunarodnog prava Dejan Mirović nema dilemu oko, nazovi, „nezavisne države Kosovo“, napominjući da Kosovo ne može postati članica UN, dok ga Srbija ne prizna, navodeći primer Bangladeša i Pakistana iz 1974. godine.

    „Bangladeš je nekada bio Pakistan i zvao se Istočni Pakistan. Posle rata za otcepljenje koji je dobio Bangladeš, više od sto država je priznalo tu državu, međutim, priznanje nije bilo moguće u UN, sve dok tadašnji pakistanski premijer nije otišao u Bangladeš i priznao, uz određene uslove, nezavisnost nove države — Bangladeša. Tek tada je Bangladeš primljen u UN. To je jedini primer da je neka secesionistička tvorevina ušla u UN od svog osnivanja do danas“, napominje Mirović.

    Koliko je važno ne priznati secesionističku vlast od strane matične države, kaže Mirović, jeste primer Kipra. Što se tiče Kosova, Mirović kaže da jedini način, da ono bude priznato kao država i UN, jeste da ga Beograd „de jure“ (pravno) prizna. Mirović, osvrćući se na najavljeni unutrašnji dijalog Ramuša Haradinaja, kaže da strahuje da bi on mogao biti protumačen kao dijalog u kome učestvuju i Srbi sa Kosova, jer su sada deo njegove vlasti, što, kako veruje, ne bi bio dobar razvoj situacije.

    Priznanje Kosova stagnira nekoliko godina unazad, a neke države su čak i povukle svoje priznanje. Najjasniji glas se čuo iz Nemačke, od poslanika stranke „Zelenih“ Hansa Kristijana Štrobelea, koji je pre dve godine javno rekao da je Nemačka pogrešila što je bombardovala Srbiju, kao i da je prekršeno međunarodno pravo priznavanjem Kosova 2014 godine. Azijska država Oman i afrička država Gvineja Bisao povukle su odluku o priznanju nezavisne države Kosovo 2011. godine. Država Sao Tome i Prinsipe takođe je povukla priznanje Kosova 2013 godine.

    Albanac u Prištini slavi nezavisnost tzv. Kosova
    © AP Photo/ Visar Kryeziu)

    S druge strane, Španija, Kipar, Rumunija, Slovačka i Grčka nikada nisu priznale jednostranu odluku parlamenta Kosova. Ipak, na zvaničnom sajtu Kosova stoji da je, od 193 članice Ujedinjenih nacija, takozvano „nezavisno Kosovo“ priznalo 109 (uračunate su i one koje su povukle priznanje) zemalja članica UN.

    Slično:

    Iz Beograda sto signala, Priština sa jasnim stavom
    Priština: Ideje Srbije o promeni granice opasne i neprihvatljive
    Priština se cepa na froncle — sad nisu krivi Srbi
    A šta ako Priština Vučića i Dačića stavi na poternicu Interpola?
    Priština priznaje: Četvrtina građana na Kosovu su — Srbi
    Merkelova udaljava Balkan od Rusije: Auto-put Niš—Priština preko Brisela
    Priština bez prava glasa u Svetskoj carinskoj organizaciji
    Priština ima još samo jedan zahtev prema Beogradu
    Moskva: Priština da odustane od formiranja vojske Kosova
    Priština puca po šavovima — Tači pred „sačekušom“
    Kurti: Ne može vlada sa „dva glavna grada“ — Beograd i Priština
    Drama na nebu: Zapalio se mobilni u avionu na letu Priština—Cirih
    Tagovi:
    unutrašnji dijalog, dijalog Beograda i Prištine, Kosovo i Metohija, Srbija, nezavisnost, referendum, Kosovo i Metohija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga