03:44 08 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    2410
    Pratite nas

    Humanitarni centar u Nišu više ovako ne može da postoji, jer neće imati sredstva. Ako ne bude kompletiran, kao što je to sada slučaj, biće iscrpljeni resursi, tako da je za njegov dalji opstanak neophodno doneti odluku o statusu. U svakom slučaju, ili će postojati ili treba da se rasformira, rekao nam je šef srpske diplomatije.

    Sergej Lavrov, šef diplomatije Ruske Federacije posetiće Srbiju 23. februara sledeće godine, jer tada obeležavamo 180 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Rusije i Srbije. 

    Ovo je ekskluzivno za Sputnjik otkrio Ivica Dačić, ministar inostranih poslova naše zemlje sa kojim smo razgovarali pošto se iz Moskve vratio u Beograd. 

    Koji je najveći rezultat razgovora koje je delegacija iz Srbije imala sa visokim ruskim zvaničnicima?

    — Bio je to redovan sastanak uoči sednice mešovitog komiteta za saradnju Ruske Federacije i Srbije, sastanak predsedavajućih, gospodina Rogozina i mene sa grupom ministara. Dogovorili smo se da naredno, šesnaesto zasedanje Međuvladinog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju bude održano u decembru u Novom Sadu. 

    Šta ste konkretno zaključili?

    — Sa zadovoljstvom smo konstatovali da naša ekonomska saradnja napreduje, da je povećan obim spoljnotrgovinske razmene. Prošle godine bio je dve milijarde i sto miliona evra, a za prvih sedam meseci ove godine već je milijardu i trista pedeset miliona i sigurno će na kraju godine biti veći nego 2016. godine. Razgovarali smo o energetici, poljoprivredi, ruskim investicijama, jer veliki je broj kompanija koje žele da zajedno sa našim grade svoja preduzeća u Srbiji, ali i da nastupaju na trećim tržištima. Bilo je reči i o saradnji u oblasti visoke tehnologije, kao što je kosmička. Razgovarali smo i o remontu „Đerdapa“ i izgradnji železnice. Atmosfera je bila pozitivna.

    A kad su u pitanju teške političke teme…

    — Zajednička je ocena da se naši odnosi uspešno razvijaju, da postoji visok nivo međusobne saglasnosti i podrške i na međunarodnom planu. Zahvalio sam im na kontinuiranoj podršci kada je reč o međunarodnim organizacijama. Veoma nam je značajna podrška Rusije kada je reč o pokušajima Prištine da se učlani u Interpol, a biće značajna pomoć Moskve i u sprečavanju nepriznatog Kosova da uđe u Unesko.

    Po završetku razgovora sa potpredsednikom ruske Vlade gospodinom Rogozinom i ministrom Lavrovom, govorili ste uglavnom o pritiscima Zapada. Postoji li šansa da Srbija odustane od formiranja posebnih industrijskih zona za ruske fabrike?

    — U novonastalim međunarodnim okolnostima konstruisana je antiruska histerija na Zapadu i zemljama koje graniče sa Rusijom. U tom smislu se stalno ono što mi radimo iz najboljih namera s Rusima ocenjuje na različite načine. Dve teme prisutne su na svim sastancima sa zapadnim partnerima: Humanitarni centar u Nišu i industrijske zone za ruske preduzeća. Obe stvari se tumače kao akti usmereni protiv zapadnih interesa. Mi mislimo da to nema veze sa istinom. Kad je reč o industrijskim zonama, govorimo o uslovima poslovanja u našoj zemlji koji su otvoreni za sve partnere, iz bilo koje god zemlje da dolaze.

    A da li pominjanje pritisaka Zapada posle sastanka na najvišem nivou u Moskvi treba da tumačimo kao signal da će Srbija odustati od davanja statusa radnicima Humanitarnog centra u Nišu?

    — Kada govorimo o imunitetu, treba ponovo reći da on nije diplomatski, već je na nivou službenika u ambasadama, to je definisano Bečkom konvencijom. Centar u Nišu je opravdao postojanje. Imamo u vidu sve pritiske, to imaju u vidu i naši ruski partneri. Srbija će se pre svega rukovoditi svojim interesima u donošenju ovih odluka. Kad je reč o Nišu, ta odluka još nije doneta. Ali će svakako morati da bude u narednom periodu. Centar jednostavno više ovako ne može da postoji, jer neće imati sredstva. Rad se finansira iz budžeta Ruske Federacije i od srpskih sredstava. Ako Centar nije kompletiran, kao što je sada slučaj, biće iscrpljeni resursi dati na početku kada je formiran, tako da je za njegov dalji opstanak  neophodno doneti odluku. U svakom slučaju, ili će postojati ili treba da se rasformira.

    Pomenuli ste da ćemo sa Ruskom Federacijom ubuduće sarađivati i na polju visokih tehnologija. Gospodin Rogozin je istakao korišćenje kosmosa. O čemu se radi? 

    — Reč je o podacima koji se mogu dobiti iz kosmosa sondiranjem zemljišta, a na taj način je moguće saznati gde je najbolje gajiti određene kulture. Moguće je tačno proceniti koliko vode ima u određenom zemljištu. 

    Da se osvrnemo na jednu aktuelnu domaću temu. Mediji spekulišu da bi istovremeno sa beogradskim mogli da budu održani i parlamentarni izbori. Da li je o tome bilo reči sa vašim koalicionim partnerima?

    — To nije tema o kojoj smo razgovarali. U svakom slučaju, beogradski izbori su veoma važni, sigurno će zaokupiti veliku pažnju. Mi smo spremni za izbore, bez obzira za kad budu raspisani. Nemam ništa protiv da budu i parlamentarni izbori ukoliko postoji razlog za njihovo raspisivanje, ali o tome svakako odluku treba da donese predsednik republike Aleksandar Vučić. Mi ćemo podržati svaku njegovu odluku.

    Tagovi:
    zvanična poseta, Ivica Dačić, Sergej Lavrov, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga