19:02 22 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Separatizam - ilustracija

    Vrebaju šansu: Ovo su separatisti koji su podigli glavu u proteklih pet dana

    CC0 / Pixabay
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Senka Miloš
    1356

    Mnogi regioni u Evropi već dugo traže nezavisnost od matičnih država. Gotovo da nema zemlje koja nije suočena sa tim trzavicama, a referendum o nezavisnosti Katalonije, na kojem se za samostalnost opredelilo gotovo devedeset odsto izašlih birača, ponovo je pokrenuo ovo pitanje.

    Tokom svega pet dana, nakon sukoba u Španiji, mnogi separatistički pokreti kao da su ohrabreni. U „slučaju Katalonija“ vide šansu da se oni odvoje od matičnih država.

    Tiramisu republika

    Već za dve nedelje u italijanskoj pokrajini Veneto će se desiti, kako za Sputnjik kažu u partiji Liga severa, istorijski događaj. Referendum o nezavisnosti zakazan je za 22. oktobar, na dan kada je 1866. godine održan plebiscit o pripajanju Veneta Italiji. Sto pedeset i jednu godinu kasnije, za razliku od prethodnog, Italijani će imati tajno izjašnjavanje o „Nezavisnoj Republici Veneto“.

    Veneto spada u najveće i najrazvijenije italijanske pokrajine. Sa Venecijom, kao glavnim gradom, ali i Veronom, Padovom i Vićencom, jedna je od turistički najposećenijih oblasti sveta sa preko 60 miliona turista godišnje.

    Predvodnici ideje o nezavisnosti Veneta kažu da je njihov cilj presudan u ovom trenutku, jer je vladina politika u vezi sa masovnim dolaskom imigranata dovela do porasta kriminala.

    Slobodna Država Bavarska

    „Dobrodošli u Bavarsku“, tradicionalnie nošnje i krigle sa pivom koje je takođe zaštitni znak pokrajine.
    © REUTERS / Michaela Rehle
    „Dobrodošli u Bavarsku“, tradicionalnie nošnje i krigle sa pivom koje je takođe zaštitni znak pokrajine.

    Iako zvanični mediji u Nemačkoj tvrde da veoma mali broj Bavaraca ozbiljno misli da je osnivanje sopstvene države pravi potez, Bavarci ovih dana podsećaju da je zvanični naziv te nemačke pokrajine „Frajštat Bajern“, odnosno „Slobodna Država Bavarska“.

    Bavarska ima veću površinu od svih nemačkih saveznih država, u njoj živi čak 13 miliona ljudi i ima najveći privredni obrt u zemlji. Kao i u drugim pokrajinama koje traže nezavisnost, upravo ta činjenica izaziva trzavice. Naime, Bavarci smatraju da previše novca odlazi u zajedničku kasu.

    Bavarski istoričari se rado pozivaju na hiljadugodišnju tradiciju, a najradikalniji među tamošnjim nacionalistima sanjare o obnovi Velike Bavarske. U desetom i jedanaestom veku Bavarska je obuhvatala delove današnje Austrije na istoku i jugoistoku, sa izuzetkom vojvodstva Babenbergera. Uz Tirol, Salcburg, Štajersku i Korušku, Bavarci su upravljali Krajinom, današnjom Slovenijom, ali i Istrom.

    Republika Istra

    Međutim, Istrani svoju istoriju vide potpuno drugačije.

    „Mi nismo Italijani, nismo Slovenci, nismo Hrvati, mi smo Istrijani i imamo elemente više naroda“, navodi se na ovih dana izuzetno popularnom blogu i stranici na Fejsbuku „Republika Istra“.

    Inicijativa za osnivanje samostalne države postoji odavno, ali se zbog aktuelnih dešavanja u Hrvatskoj, posebno jačanja proustaških ideja, čuje sve češće. Uz ideju o nezavisnosti, razumljivo, ide i krilatica:

    „Istra počiva na tekovinama antifašizma! Nećemo tolerisati nikakav oblik nacionalizma!“

    Ideja o nezavisnoj Istri mogla se čuti ovih dana i u Saboru Hrvatske, jer to je jedna od retkih županija koje mogu da finansiraju same sebe. Stanovnici Istre u budžet uplate mnogo više nego što iz njega dobiju nazad, oko 800 miliona kuna godišnje.

    Iako danas nema ozbiljnijeg pokreta koji bi promovisao istarsku nezavisnost, istarski političari, okupljeni mahom oko Istarske demokratske stranke, ne skrivaju da žele da vide Istru kao regiju.

    Preševska dolina — deo „Republike Kosovo“

    Referendum u Kataloniji probudio je separatizam i na jednoj teritoriji koja nije ekonomski perspektivna — u Srbiji.

    Referendum u Španiji pozdravio je Pokret za demokratski progres Jonuza Muslijua, koji je pozvao međunarodnu zajednicu da prizna referendum koji su Albanci na jugu Srbije održali pre 25 godina.

    „Referendum o etničkim Albancima u Preševskoj dolini isto tako je legitiman i njime se garantuju mir i stabilnost između Preševske doline i Srbije, ali i poštuje pravo Albanaca sa juga koji su se referendumom većinski izjasnili za pripajanje Kosovu“, izjavio je lider tog pokreta Jonuz Musliju za „Naše Preševo“.

    On je podsetio da u Preševskoj dolini ima više od 100.000 stanovnika, koji žive u „tri albanske opštine, u Medveđi, Bujanovcu i Preševu, koji poseduju pravni akt o volji većine Albanaca u dolini i da bi Srbija to trebalo da uzme u obzir“.

     
    Tagovi:
    pokrajina, država, ekonomnija, nezavisnost, referendum, fašizam, Istra, Veneto, Bavarska, Katalonija, Preševo, Španija, Nemačka, Italija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga