14:45 18 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Dušan Bajatović i Sergej Šojgu

    Dušan Bajatović sa Šojguom: Rusija je bila na kolenima, a sad je pokazala mišiće

    Ministarstvo odbrane RF
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1320
    Pratite nas

    Generalni direktor Javnog preduzeća „Srbijagas“ i predsednik Saveta Razvojnog centra Ruskog geografskog društva u Srbiji Dušan Bajatović sastao se, neformalno, na radnom doručku, u Moskvi sa ruskim ministrom odbrane i predsednikom Ruskog geografskog društva Sergejom Šojguom, gde su razgovarali o saradnji ta dva društva.

    „Razvojni centar Ruskog geografskog društva u Srbiji je praktično prva inostrana filijala, do koje je očito ruskoj strani veoma stalo. Činjenica je da je Putin predsednik Saveta pokrovitelja u Rusiji, a da je Šojgu predsednik Društva. Kada vidite ko su članovi Društva, onda postaje jasno da su to najuticajniji ljudi… Tako je bilo i kroz istoriju, od osnivanja Društva u Rusiji, 1845. godine, a tako je i danas. Dakle, Rusima je veoma stalo do saradnje sa Srbijom i, u tom smislu, dosta se ulaže i u studentsku razmenu i u mnoge druge projekte i istraživanja. Rusko geografsko društvo je svoj rad proširilo i na arheologiju i ekologiju i očigledno da mnogo polažu na to. Imali su, recimo, ekspediciju u kojoj su učestvovale 42 zemlje iz Afrike, Azije, Evrope, Latinske Amerike, a imaju kontakte i sa američkim naučnicima, što govori o tome da tu ne postoje nikakve političke prepreke“, rekao je Bajatović za Sputnjik.

    On je naveo da Razvojni centar u Srbiji zajedno finansiraju ruske i srpske firme. Troškovi su, kako je rekao, mali, ali su efekti veliki. Prostora za saradnju, kako je dodao, ima puno.

    „Na prvom mestu su studentske razmene, a danas smo čuli da mogu da budu i naučne. To je nešto što može da bude samo na naše dobro. Uostalom, državna saradnja Rusije i Srbije prevazilazi uobičajene okvire. Svi znamo stav Rusije i u Savetu bezbednosti UN po pitanju Kosova i uopšte kada su politički interesi Republike Srbije u pitanju — uvek ćete od Rusa čuti jasan stav: ’Mi ćemo podržati srpsku poziciju‘“, istakao je Bajatović.

    Podsećajući ga da je o rusko-srpskoj solidarnosti u međunarodnim institucijama ranije govorio i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, Bajatović je ponovio da takva podrška uvek postoji.

    „Postoji ta solidarnost, s tim što postoji i razlika u poređenju sa vremenom kada je nas NATO bombardovao — Rusija je tada i sama bila na kolenima, a sada je Rusija popravila svoje mišice i to se vidi u međunarodnoj areni, a odnosi Srbije i Rusije su i dalje jako dobri. Vi znate da se ja bavim gasom i energetikom i tu imamo takođe perfektne odnose, a osim toga raste i robna razmena između naše dve zemlje. Rusija je spremna da primi sve proizvode iz Srbije, naravno uz odgovarajuću cenu i odgovarajući kvalitet, a kod nas je najčešći problem što mi nemamo odgovarajuće količine za tako veliko tržište. Plus, Rusija je i sama pod sankcijama i podiže svoju domaću proizvodnju, a mi bismo takođe u nekim oblastima, kao što je agrar, mogli da se uključimo u to. I to se, pouzdano znam, već dešava, tako da ćemo mi naći svoje mesto na ruskom tržištu.“

    Bajatović je istakao da Rusija ima odličnu naučnu resursnu bazu, koju nikad do kraja nije unovčila.

    „Rusi su uvek ulagali mnogo u nauku, a nikad nisu pravili proizvode za opštu upotrebu i time smanjivali svoje troškove, što je radio Zapad. Ali očito da su oni sada naučili lekciju da i oni komercijalizuju sve ono što znaju u oblasti nauke. Ovde se već mogu videti nove tehnologije. Danas smo neformalno mogli da čujemo da su u Rusiji najveća ulaganja u tehnologije i to nove, pete generacije — u nanotehnologije, u biotehnologije, u svemirska istraživanja, a o novim vojnim programima mislim da ne bi trebalo ni govoriti. Mi ovde imamo šta da naučimo i da dobijemo i u toj naučnoj i u tehnološkoj sferi.“

    Bajatović je naglasio da su u zabludi svi oni koji misle da u Rusiji „nema ništa od novih tehnologija“.

    „Naprotiv, oni vrlo uspešno razvijaju tehnologije nove generacije. Uskoro će praviti nano robote. U sferi medicine i farmacije su takođe počeli mnogo da se podižu… Dakle, mi i u tehnološkoj sferi možemo da dobijemo značajnu pomoć, a pre svega možemo da imamo ozbiljnu razmenu naučnih znanja. Naši ljudi mogu ovde otvoreno da dođu i dobiju sve što im treba, kao i obrnuto“, zaključio je Bajatović, ističući da je saradnja između Srbije i Rusije dobra u svim oblastima — politici, ekonomiji, nauci, kulturi.

    Tokom zasedanja Medija kluba, Bajatović je upoznao Šojgua o svim dosadašnjim aktivnostima i budućim planovima Razvojnog centra Ruskog geografskog društva u Srbiji.

    On je naveo da će u najskorije vreme u Srbiji biti održano takmičenje srpskih učenika u znanju geografije Rusije, a takođe je u planu i održavanje takmičenja među studentima visokoškolskih ustanova u balkanskom regionu.

    Šojgu je, sa druge strane, govorio o radu Ruskog geografskog društva u Rusiji — ekspedicijama, izložbama, novim knjigama, filmovima, arheološkim otkrićima, a takođe je najavio i niz događaja, među kojima su „Geografski diktat“, provera znanja iz geografije i Festival Ruskog geografskog društva, pod nazivom „Duša Rusije — to su njeni ljudi“.

    Na Festivalu, koji će biti održan u periodu od 3. do 12. novembra, biće predstavljena zajednička istorija i tradicije više od 190 naroda koji žive u Rusiji, a očekuje se da će Festival posetiti i predstavnici Razvojnog centra iz Srbije.

    Šojgu je rekao i da će Rusko geografsko društvo obezbediti grantove za snimanje filmova o Rusiji, pa se očekuje da će biti napravljeno na desetine novih dokumentaraca.

    Osim toga, ruski ministar je najavio i da će tokom 2018. biti objavljen atlas „Pećine Rusije“, a takođe je govorio i o digitalizaciji biblioteke Ruskog geografskog društva, kako bi ljudi iz svih regiona Rusije, kao i iz celog sveta mogli da se upoznaju sa njenom jedinstvenom kolekcijom.

    Tokom sastanka u Moskvi, Bajatović je Šojguu uručio rukopisnu knjigu sa kraja 17. veka „Kratka pitanja iz stare i nove geografije“, nemačkog geografa, istoričara, pedagoga i genealoga Johana Hibnera. Knjiga je na ruskom jeziku, a prepis je uradio jeromonah Nikodim 1774. godine. Na knjizi je ucrtan i monogram dinastije Romanov.

    Bajatović je izrazio nadu da će ta relikvija zauzeti dostojno mesto u biblioteci Ruskog geografskog društva u Sankt Peterburgu.

     

    Tagovi:
    Dušan Bajatović, Sergej Šojgu
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga