02:53 24 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    0 1712
    Pratite nas

    Događaji koji su se desili u vezi sa Katalonijom su na neki način promenili opšti utisak i sigurno da oni koji su možda brzopleto doneli takvu odluku (o priznanju Kosova), možda pod pritiskom Amerike i nekih zapadnih zemalja, sada su odlučili da drugačije gledaju na celu tu situaciju, ocena je analitičara.

    Odluka Surinama da povuče priznanje KiM za Srbiju ima simbolički karakter, kaže za Sputnjik Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative i navodi da se to događa u međunarodnoj politici. On dodaje da je odavno pokušao da utvrdi tačan broj zemalja koje su priznale Kosmet, ali da nije uspeo.

    „Vlasti u Prištini su dosta puta mahale nekim papirima, pozivale se na priznanja, a kasnije se ispostavilo da to jednostavno nije tačno“, kaže Proroković.

    On navodi primere Nigerije, Ugande, Gvineje Bisao gde nije moglo da se utvrdi da li je do priznanja došlo ili nije. Tu su primeri i Sao Tome i Principe koji su to priznanje povukli, ali i Maldivi.

    „Na Maldivima je bila prilično bizarna situacija pošto je opozicija tvrdila kako je vlast uzela pare od Bedžeta Pacolija da bi priznala Kosovo i tada je još navodila da će oni to priznanje povući kada jednom dođu na vlast. Dakle, kako je koja vlast u kojoj od tih manjih država bila raspoložena tako je donosila odluke. Promenom vlasti dolazi i do povlačenja tih priznanja“, kaže Proroković.

    Kaže i da u konkretnom slučaju ne zna šta je razlog Surinama i da li je u pitanju promena u međunarodnim odnosima i poslednja dešavanja u Kataloniji ili nešto drugo što se tiče regionalne bezbednosti u njihovom delu sveta. Dodaje i da može da bude opet neki sukob vlasti i opozicije.

    „Ali sve ovo nam ukazuje da je status Kosova u međunarodnim odnosima i dalje neregulisan i da to nikako nije stvar koja je dovedena do kraja kako nam je pre nekoliko dana objasnio Brajan Hojt Ji“, kaže Proroković.

    Na pitanje da li međunarodno pravo poznaje povlačenje priznanja nezavisnosti Proroković kaže da to nije prvi slučaj.

    „Toga je bilo koliko hoćete, a možda najilustrativniji primer jesu priznavanja, pa povlačenja Tajvana. Kako je kojoj državi odgovaralo tako je priznavala Tajvan. Na kraju krajeva Tajvan je zastupao interese celokupne Kine u Savetu bezbednosti, dugo je bio stalna članica SB, ali kada se kontinentalna Kina na velika vrata vratila u međunarodne odnose i preuzela stolicu članice u Savetu bezbednosti tako je došlo i do povlačenja priznavanja Tajvana od strane više desetina država u svetu“, kaže Proroković.

    On ističe da danas Tajvan priznaje nekoliko država, a da su sve ostale revidirale svoju odluku.

    „To se dešavalo i ranije i mislim da će se dešavati i oko Kosova kako se budu menjali međunarodni odnosi, pogotovo regionalna bezbednost u pojedinim delovima sveta.“

    Nebojša Šarkić, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Union, takođe kaže da ne bi ovome pridodavao veliki značaj, ali kaže da je to u svakom smislu pozitivno.

    „Defakto vreme i događaji koji su se desili u vezi sa Katalonijom su na neki način promenili opšti utisak i sigurno da oni koji su možda brzopleto doneli takvu odluku (o priznanju Kosova), možda pod pritiskom Amerike i nekih zapadnih zemalja, sada su odlučili da drugačije gledaju na celu tu situaciju.

    Talas separatizma, dodaje, naš sagovornik, nije odavno samo naš problem, već je on prisutan i u drugim državama, kao što su Belgija, Italija… 

    „Separatizam je dakle prisutan nekad više, nekad manje… Na Korzici postoji stalna intencija da se to ostrvo odvoji od Francuske i onda je, naravno, svako priznanje za nas nepovoljno, a svako povlačenje priznanja za nas povoljno, makar ono bilo i minorno i da sa tom državom nismo bliski, da ona nije toliko važna i da sa njom nemamo neke odnose i tako dalje“, zaključuje naš sagovornik.

    Na odluku Surinama reagovao je i šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rečima da je to divna vest i istakao je da to demantuje sve tvrdnje vlasti u Prištini da je proces priznavanja nepovratan.

     

    Slično:

    Dačić: Neka se onima koji su priznali Kosovo desi isto
    Tači: Kosovo što pre treba da postane deo NATO-a
    Bećković: Na nebu nema Republike Kosovo
    Kako Kosovo može, a Krim ne može?
    Sad je momenat: Može li Srbija da uključi Rusiju i Kinu u borbu za Kosovo (video)
    Vučić: Rešenje za Kosovo — ni nezavisnost, ni busanje u prsa
    Katalonac novi evropski izvestilac za Kosovo i Metohiju
    Britanski ambasador: Šta će Kosovo sa neprofesionalcima i poslušnicima
    Katalonija nije kolonija, nije ni Kosovo
    „Oj Kosovo, Kosovo“ odjekuje Bečom: Hiljade navijača Srbije preplavilo grad (foto, video)
    Tagovi:
    okrugli sto, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga