12:50 19 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Kosovo je Srbija

    Vreme radi za nas: Kako Srbija preko Sirije i Ankare može da sačuva Kosovo

    © AP Photo / Darko Vojinovic
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    21434

    Međunarodne okolnosti i sama politika menjaju se u korist Srbije, u tom kontekstu gledano i vreme radi za nas, zbog čega ne treba žuriti sa rešenjem za Kosovo i Metohiju, smatraju sagovornici Sputnjika.

    Više od 90 odsto stručnjaka iz nekoliko oblasti koji su učestvovali u unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji iznelo je stav da je prerano donositi bilo kakve odluke o sudbini južne srpske pokrajine, utisak je istoričara Aleksandra Rakovića koji je i sam uzeo učešće u raspravi o KiM.

    Iako je iznošenje zvaničnog stava države o ovom važnom pitanju najavljeno za mart, Raković kaže za Sputnjik da je u ovom momentu gotovo siguran da još ne postoji pravično rešenje za kosovsko-metohijsko pitanje.

    „Situacija je sada bolja nego pre 20 godina, ali su još Amerikanci i NATO dominantni u nameri da se ovo pitanje reši sad. Ako se to sada bude rešavalo, to će biti nepovoljno po nas. To znači da bi trebalo da čekamo bolju priliku kad se budu mogle donositi pravičnije odluke. A vidimo da se međunarodne okolnosti menjaju i da neke zemlje povlače priznanje Kosova, dok neke tvrde da ga nisu nikad ni priznale“, napominje naš sagovornik.       

    Raković, pritom, ne vidi kako bi se sada uopšte pitanje Kosova i Metohije rešilo u našu korist i misli da nam je u ovom slučaju vreme saveznik i da zbog toga ne treba da žurimo. On dodaje da je jasno iz rešenja koje nude Amerika i NATO da im se žuri da završe kosovsko pitanje onako kako njima odgovara.

    „Ako pogledamo njihove formulacije za rešenje, da Srbija u EU uđe bez Kosova i Metohije, a da Kosovo čak u nekom momentu dobije stolicu u UN, to je za nas neprihvatljivo. U ovom momentu, oni na tome insistiraju i pritiskaju nas našim putem u EU. Međutim, ne postoji ništa što je nama preče od teritorijalnog integriteta naše zemlje. Ako nas neko uslovljava, to ne treba da prihvatimo i trebalo bi da kažemo — uradili smo sve što smo mogli i više od ovoga ne možemo da uradimo“, smatra Raković.

    Mapa Kosova u Pentagonu
    © AP Photo / JOEL RENNICH, JOEL RENNICH

    U međuvremenu, kako kaže, trebalo bi da čekamo bolje političke prilike za koje veruje da nam idu u susret, a da to vreme iskoristimo tako što ćemo jačati naš kapacitet na Kosovu i Metohiji u svakom pogledu.

    „Zbog toga sigurno možemo da očekujemo pritiske sa Zapada, ali ne moramo više na njih da pristajemo, jer oni ne mogu više da naprave onakve scenarije kakve su imali devedesetih. To je sada nemoguće, jer ni oni sami ne mogu da nađu konsenzus u okviru briselske birokratije oko toga kako da nas ’muče‘. S obzirom da to ne mogu, onda ni mi ne treba da trčimo ka rešenju kada ni oni sami ne znaju šta će. Imamo pet država u EU koje ne priznaju Kosovo, što znači da ne postoji konsenzus oko toga šta rade, niti oni nastupaju sa jasnom politikom. Postoji nekoliko zemalja koje nas ucenjuju i pritiskaju na čelu sa SAD i nekim evropskim zemljama, kao što je Velika Britanija, ali nisu oni ceo svet“, napominje Raković.         

    Raković veruje da je reintegracija Kosova u Srbiji moguća i da samo treba da budemo strpljivi i da sačekamo da Zapad koji je stvarao nezavisno Kosovo, a koji je već sada u stanju dezintegracije, taj proces privede kraju. On smatra da na to ne treba dugo da se čeka, jer je to, po njegovim rečima, počelo da se dešava još od referenduma u Škotskoj 2014. godine, nastavilo se preko bankrota Grčke 2015. i odlaska Britanije iz EU 2016. godine, a kulminiralo jednostranim proglašenjem nezavisnosti Katalonije 2017. godine.

    Pre 20 godina, podseća Raković, nismo mogli ni da zamislimo da će se to dešavati, a sada je to proces koji traje. Upravo zbog toga, zaključuje on, mi treba da sačekamo da njihova dezintegracija bude nastavljena, pa tek onda da pitanje Kosova i Metohije rešavamo. 

    Promene političkih okolnosti na međunarodnom planu, po rečima Stevana Gajića politikologa sa Instituta za evropske studije, praktično su nam pred vratima.

    „Neprihvatanje Suda za zločine OVK od strane Prištine je zapravo prvi značajniji sukob između njih i Zapada. U prilog tome, podsećam na reči britanskog ambasadora koji im je poručio da „ne bi želeo da sada Kosovo pođe unazad", što je na neki način aluzija na to da bi Srbija mogla ponovo da uspostavi kontrolu nad Kosmetom. Američki ambasador im je reko da njihovo ponašanje (Tačija i Haradinaja) vidi kao „zabijanje noža u leđa" i kao izdaju savezništva iz 99. Tako da je situacija već promenjena," kaže Gajić.

    No, naš sagovornik tvrdi da ove promene na međunarodnoj sceni nisu krenule sa Balkana, već se začeci mogu tražiti u rešavanju sirijske krize, ali i zbog činjenice da je Turska, koja je nekada bila saveznik Prištini i Sarajevu, promenila kurs.

    Po njegovim rečima, odnos sa kosovskim Albancima i Turskom se izmenio i taj sukob ima više slojeva: od političkog, jer je Erdogan ušao u ozbiljan sukob sa Amerikom, dok su im Albanci lojalni, do činjenice da se Turskoj ne sviđa što na Kosovu postoji asimilacija turske manjine u Albance. Gajić napominje i da se ne sme zanemariti činjenica kad se priča o promenama na međunarodnoj sceni, da i Kina vidi Srbiju kao glavnu zemlju na Balkanu, što znatno menja političku situaciju na međunarodnoj sceni.

    „Balkan je oduvek bio zapadno krilo Bliskog istoka. Događaji na Bliskom istoku imaju direktne posledice na dešavanja na našem području i obrnuto. U tom smislu, sve što se sada tamo dešava treba da ide nama u korist. Ali, ako mi to ne budemo mogli da prepoznamo, nikakve promene na međunarodnoj sceni nam neće pomoći,“ ističe Gajić. 

    U tom kontekstu gledano, naš sagovornik napominje da Srbija još može da izađe iz štete koja je napravljena Briselskim sporazumom, a to je, dodaje on, ministar Aleksandar Vulin pominjao. I da se sačekaju okolnosti u kojima bi Srbija mogla da ostvari svoj suverenitet na čitavoj teritoriji u skladu sa Ustavom. Vreme radi za nas, zaključuje Gajić. 

    Slično:

    Uznemirujući sadržaj: Ovo su brutalni zločini na kojima je „nastalo“ Kosovo
    Ovo je deset najsurovijih terorista OVK — zbog njih se još trese Kosovo
    Američki ambasador: Kosovo, ne biraj takvu budućnost za svoju decu!
    „Težak dan za Kosovo“ produžen do Srpske nove godine
    Niki Hejli: SAD će raditi na tome da Kosovo postane članica UN
    Nemački mediji iznenađeni: Kako je Srbija odjednom dobar momak, a Kosovo loš?
    Haradinaj: Kosovo će dobiti ono što mu sleduje
    Kvadratura kruga: Španija da prizna Kosovo ako želi da sačuva Kataloniju
    Rusi se iduće godine vraćaju na Kosovo i Metohiju
    Tagovi:
    Kosovo i Metohija, Amerika, dijalog, zapad, Srbija, Kosovo i Metohija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga