20:47 14 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Čovek sa kapom EU

    Kako je Kosovo dobilo „EU bananu“: Reč koja je zapečatila sudbinu Prištine

    © REUTERS / Darren Staples
    Politika
    Preuzmite kraći link
    3961
    Pratite nas

    Posle obelodanjivanja non-pejpera Španije, čija je suština da Kosovo, ni sa zvezdicom, ni bez nje, ne može u dalje evrointegracije, otvoreno je pitanje da li će se ponoviti presedan iz decembra 2016, kada zbog protivljenja Austrije daljim pregovorima s Turskom, nisu usvojeni zaključci Evropskog saveta o proširenju, več samo zaključci Predsedavanja EU.

    Iako u Evropskoj komisiji danas ističu da je buduća Strategija proširenja „dokument Evropske komisije“, dakle, ne nekakvog zbira zemalja članica, jasno je da Komisija ne radi u „vakuumu“ i da je za strategiju, kao i za svoje ranije dokumente, uvek konsultovala zemlje članice. 

    Diplomatski izvori Tanjuga u Briselu ističu da je Španija ovoga puta imala vrlo čvrst stav kada je u pitanju politika proširenja, odnosno mogućnost integracija Kosova u EU.

    Prema Tanjugovim izvorima, visoki zvaničnik Komisije bio je upućen u Madrid, kako bi se došlo do kompromisnog rešenja. 

    U Komisiji navode da će, i pored španskih zahteva, Strategija „obuhvatiti ceo region“ i da će „svi partneri biti poimence pomenuti“.

    Upravo koristeći reč „partneri“, a ne „države“ Zapadnog Balkana, Evropska komisija pokušava da održi svoj statusno neutralni pristup kada je Kosovo u pitanju. 

    To, međutim, ne rešava osnovni problem, a to je činjenica na koju se pozvala Španija, da je Kosovo, stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, zapravo došlo do kraja svog trenutno mogućeg evrointegracionog puta. 

    Za svaki sledeći korak Kosova ka EU biće neophodan konsenzus svih zemalja članica o statusu Kosova kao nezavisne države. 

    Takvog konsenzusa nema i pitanje je da li će i kada biti postignut.

    Interesantna je i činjenica da u zvaničnim briselskim dokumentima sve države Zapadnog Balkana imaju „perspektivu evropske integracije“ (što podrazumeva i članstvo u EU), dok se za Kosovo navodi samo „evropska perspektiva“, kao šira i nedefinisana kategorija. 

    Prema Tanjugovim diplomatskim izvorima, Španija nije bila jedina zemlja članica koja je poslala svoje viđenje strategije proširenja. 

    „Poslale su i druge, od kojih su se neke, recimo, protivile davanju konkretnog vremenskog okvira za pristupanje novih članica, dok su druge bile vrlo pozitivno naklonjene planovima za ubrzanje puta Zapadnog Balkana u EU“, kazu za Tanjug u diplomatskim izvorima u Briselu. 

    Tanjug nezvanično saznaje da je Nemačka, ali i Holandija, Belgija, pa i Francuska bile protiv davanja konkretnog datuma za moguće novo proširenje, ali da su ipak u svojim stavovima bile „pomirljivije“ u odnosu na tvrdi španski stav o tome da Kosovo nije deo procesa proširenja.

    Diplomatski izvori u Briselu za Tanjug navode da će 2025. godina „ipak ostati u finalnom tekstu Strategije“ kao godina kada se može očekivati pristupanje Srbije i Crne Gore EU.

    U Briselu kažu da očekuju da tekst Strategije koju će Evropska komisija usvojiti sledeće nedelje posluži kao baza za dalju raspravu među zemljama članicama kada je u pitanju proces proširenja, koji će ove godine biti u fokusu EU. 

    Prava prilika za to biće već u martu, kada bi zemlje članice na nivou Saveta ministra mogle da „prime k znanju“ dokument Evropske komisije. 

    Veća rasprava o proširenju očekuje se u junu, do kada će Evropska komisija izaći i sa izveštajima za sve zemlje koje se nalaze u procesu integracija. 

    Tada se mogu očekivati i rasprave i zaključci o procesu proširenja na Zapadni Balkan.

    U Briselu podsećaju da se u decembru 2016. godine dogodio presedan, kada zbog stava Austrije, koja se protivila daljem procesu pregovora sa Turskom, nisu usvojeni zaključci Evropskog saveta o proširenju, več samo zaključci Predsedavanja EU. 

    Tagovi:
    EU, Kosovo i Metohija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga