08:35 26 April 2019
Slušajte Sputnik
    Balkan, bure baruta - ilustracija

    Analiza „Ekonomista“: Na Balkanu se otvaraju „vrata pakla“

    © Youtube/pixabayKuban People's Republicball
    Politika
    Preuzmite kraći link
    87108

    Ugledni britanski list „Ekonomist“ u opširnom tekstu o razmeni teritorija na Balkanu naveo je danas da ako bi „Srbija i Kosovo razmenili delove teritorije, proces se tu ne bi zaustavio“.

    Na sajtu „Ekonomista“, u rubrici „Pojašnjavamo“, ističe se da bi mogle biti ogromne posledice u slučaju razmene teritorija i da bi „mudrije bilo umanjivanje značaja nacionalnih granica“.

    U uvodnom delu teksta list je podsetio da je Kosovo pre deset godina proglasilo nezavisnost od Srbije i da su Albanci, koji čine većinu populacije, „slavili ali da Srbi koji žive u enklavama, nisu“.

    Srbija nije priznala Kosovo, piše dalje list, ukazujući na to da kosovski Srbi sebe i dalje smatraju građanima Srbije.

    „Situacija je tipična za Balkan, gde su granice, iskreno govoreći, u neredu“, ističe se u tekstu.

    Tu su, piše dalje, „Srbi koji žive na Kosovu i Bosni i Hercegovini, gde imaju svoju sopstvenu republiku (Republika Srpska), Albanci i Bošnjaci (muslimani) koji žive u Srbiji i Grci u Albaniji“.

    Nedavno su srpske vlasti, kako je list naveo, predložile da se razgovara o razmeni teritorije sa kosovskim Albancima.

    Lekcije iz prošlosti

    „Da li je to razumna ideja?“, postavlja pitanje autor teksta i nastavlja sa primerima „razmena“ iz istorije — 1923. godine Grčka i Turska su se saglasile da razmene oko dva miliona ljudi.

    Većinsko hrišćansko stanovništvo Turske poslato je u Grčku, a muslimani iz Grčke su poslati u Tursku. To je bilo skoro nasilno preseljenje, ali Grčka i Turska nisu ratovale od tada, navedeno je u tekstu.

    Jedino mesto zbog kojeg se Grčka i Turska sukobljavaju je Kipar, na kome živi izmešano njihovo stanovništvo, konstatuje list.

    „To je inspirisalo nacionaliste na Zapadnom Balkanu. Između 1918. i kasnih ’50-ih, mnogi muslimani su ohrabrivani da odu iz Jugoslavije u Tursku. Ali u vreme raspada Jugoslavije ’90-ih i dalje je stanovništvo bilo prilično izmešano“, piše „Ekonomist“.

    „Lideri te Jugoslavije u ratu su videli etničko čišćenje kao najbolji način da stvore nove nacije-države nenastanjene problematičnim manjinama.“

    Do 1995. godine, područja istorijski naseljena Srbima u Hrvatskoj su ostala prazna, a na stotine hiljada Srba, Hrvata i Bošnjaka je na sličan način iseljeno iz domova u Bosni, podseća list.

    Veliki broj Srba napustio je Kosovo posle rata, ali je oko 120.000 ostalo, navedeno je u tekstu.

    Srpske vlasti žele, navedeno je na sajtu „Ekonomista“, da razgovaraju o davanju severnog dela Kosova Srbiji, a da, u razmenu, delovi Srbije naseljeni Albancima budu dati Kosovu.

    Zagovornici takve ideje ističu da su multietničke države propale na Balkanu, ali, kako je naveo britanski list, „oni ignorišu činjenicu da kada vlade jednom krenu tim putem, proces nema očigledan kraj i ne obraća pažnju na ljudska prava svih uključenih“ (u proces).

    „Ako Srbija i Kosovo započnu ozbiljne razgovore o prekrajanju njihovih granica, uticaj na balkanske zajednice, osim onih u pogođenim delovima Kosova i Srbije, može biti veoma dubok“, smatra autor teksta.

    Referendum o budućnosti Republike Srpske

    Onda će, kako piše „Ekonomist“, „lideri u Republici Srpskoj održati referendum o budućnosti Republike Srpske, bosanski Hrvati će podneti tužbu, a Bošnjaci će se onda boriti da spreče rasparčavanje njihove podeljene zemlje“.

    List piše da će dalje „Srbija sprečiti bošnjačke nacionaliste u Sandžaku koji sanjaju o ujedinjavanju tog regiona u Veliku Bosnu“. 

    „U međuvremenu, Albanci u zapadnoj Makedoniji i Crnoj Gori tražiće da se priključe Velikoj Albaniji“, naveo je list.

    Zagovornici takve ideje voleli bi, takođe, da prisajedine delove severne Grčke, gde bi grčki nacionalisti zatražili deo južne Albanije.

    „Ironija u vezi sporne razmene je u tome da većina kosovskih Srba zapravo živi u enklavama na jugu Kosova, tako da im sporazum ne bi omogućio da žive u Srbiji i oni bi verovatno morali da napuste domove“, navedeno je u tekstu.

    „Ekonomist“ je ocenio da bi „srpski zvaničnici manje bili zabrinuti zbog svog stanovništva nego u vezi preduzimanju koraka ka priznanju Kosova — čime bi olakšali svoj put ulaska u EU“.

    Zašto je „Balkanizacija“ na lošem glasu

    „Njih možda ne brine da razmena teritorija na Balkanu može imati ogromne posledice“, piše list.

    Mađarski nacionalisti, na kraju krajeva, nisu se pomirili sa gubitkom transilvanije u Rumuniji, a rumunski nacionalisti bi želeli da prekroje svoju granicu sa Moldavijom, ističe „Ekonomist“.

    To su razlozi što je „Balkanizacija“ na lošem glasu, ističe „Ekonomist“. 

    Kao što je u EU celovita, umanjivanje značaja nacionalnih granica bi izgledalo mudrije od njihovog prekrajanja, koje bi, kako je rekao visoki zvaničnik EU, „otvorilo bi vrata pakla“, zaključak je teksta o razmeni teritorija na sajtu „Ekonomista“, u rubrici „Pojašnjavamo“.

    Tagovi:
    podela Kosova, ekonomista, razmena teritorija, Balkan, Kosovo i Metohija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga