03:24 18 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    133115
    Pratite nas

    Predlog da se Slobodanu Miloševiću u Beogradu podigne spomenik odraz je „šire igre moći“ u Srbiji i ostatku Balkana, ocenjuje bivši britanski ambasador u Jugoslaviji Ajvor Roberts, koji Miloševića opisuje kao „proameričkog i antiruskog političara“.

    U autorskom tekstu za „Gardijan“, Roberts piše da vrednost Miloševićevog nasleđa za Moskvu leži ne samo u njegovom „katastrofalnom i diskreditovanom rukovođenju zemljom, već i u njegovom tobožnjem statusu nekoga ko se suprotstavio Zapadu, iako su oni koji su ga znali uviđali da je malo balkanskih političara koji su bili toliko proamerički i antiruski nastrojeni kao što je to bio Milošević“.

    Naplatna rampa na auto-putu
    © Sputnik / Radoje Pantović

    „Zato bi spomenik usred Beograda bio prst u oko proevropskim snagama Srbije, a stecište pristalica Moskve“, ocenjuje bivši ambasador Britanije u SRJ u danas objavljenom članku.

    Roberts za Miloševića piše da je svoju zemlju uveo u kolaps i vodio je kroz niz razornih ratova 1990-ih.

    „Za Zapad, Milošević je bio ratni zločinac, dok je za mnoge Srbe bio ne samo to, već i čovek koji je nadzirao krah životnog standarda, izolaciju Srbije i gubitak delova teritorije na kojima su Srbi nekada činili većinu“, navodi on.

    Prema njegovim rečima, predlog o podizanju spomenika bivšem predsedniku Srbije koji je izneo podmladak Miloševićeve Socijalističke partije „mnogo govori o stanju politike u Srbiji i na širem Balkanu“.

    Bivši ambasador Britanije u SRJ ocenjuje da „odavanje počasti tom čoveku, po svoj prilici, nema mnogo smisla“, ali napominje da značajan procenat Srba Miloševića sada vidi kao „pozitivan simbol odbacivanja Zapada i zalaganja za nacionalne interese Srbije“.

    „Poznavao sam Miloševića bolje nego većina stranaca — mnogo puta sam se sa njim sastao tokom pregovora o okončanju rata u Bosni i sprečavanja sukoba na Kosovu — i nema sumnje da je imao šarma i harizme. Ali, teško da bi ijedan objektivan analitičar mogao da kaže da je rezultatima koje je postigao za svoju zemlju i region zaslužio bronzani spomenik. Šta se ovde događa?“, piše Roberts.

    On navodi da sada postoji jasna pukotina od Beograda do Sarajeva i Skoplja — pa i šire, do Budimpešte i Varšave.

    „Nova podela postoji između onih koji veruju da im najbolja nada u mir i prosperitet leži u pridruživanju međunarodnim organizacijama zasnovanim na pravilima — EU i NATO-u — i, s druge strane, onih koji svoje nade zasnivaju na sleđenju uskog nacionalnog interesa i romantičnog tumačenja prošlosti“, tako bivši ambasador opisuje svoje viđenje.

    Ova druga grupa zemalja gnuša se zahteva koje EU postavlja kandidatima za pristupanje, navodi Roberts, ističući da ta grupa „više voli elastičnost moskovskog modela — vladu na čelu s moćnim ljudima, koje podržavaju drugi moćni ljudi, i gde je korupcija razumno diskretna, a ljudi zatupljeni dozama šovinizma“.

    Roberts kaže i da Moskva „razumljivo, ima interesa da promoviše interese ove druge grupe zemalja“.

    „Rusija ne krije da će učiniti sve što treba kako bi obezbedila da se pravoslavne hrišćanske zemlje bivše Jugoslavije ne pridruže NATO-u, već da ostanu svojevrsna linija između Grčke i njenih severnih saveznika u Alijansi“, navodi on.

    Prema njegovim rečima, upravo to leži iza navodnog pokušaja ubistva bivšeg predsednika i premijera Crne Gore Mila Đukanovića, kako bi se, kaže, on sprečio da povede zemlju u NATO 2016.

    Interes Rusije, tvrdi Roberts, stoji i iza pokušaja sprečavanja Zorana Zaeva da dođe na vlast u Makedoniji 2017, ali i iza „beskrajnog mamljenja“ Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, koji „izgleda provodi više vremena u Moskvi ispijajući čaj s Putinom nego u Banjaluci“.

    Bivši ambasador Britanije kaže i da ne čudi što je vodeći zagovornik podizanja spomenika Miloševiću — ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koga opisuje kao „izrazito rusofilnog člana Vlade Srbije i čoveka koga je ruski kolega odlikovao ruskim Ordenom prijateljstva“.

    „Za razliku od ove tople bliske veze između Rusije i Srbije, Zapad, kako izgleda, nije mnogo prisutan u bivšoj Jugoslaviji. Članstvo u EU se nudi kao priviđenje koje stalno izmiče, a koje će rešiti probleme zemalja-kandidata — ekonomske probleme niskog privrednog rasta, visoke nezaposlenosti i emigracije mladih“, napominje Roberts.

    Prema njegovim rečima, stalni zahtevi EU da kandidati sprovode bolne i tegobne političke i ekonomske probleme, u zamenu za sutrašnje povlastice, nemaju mnogo pobornika, a uz to „EU izgleda nema nikakav plan za region koji, čini se, prepušta toplom zagrljaju Rusije“.

    „Ne možemo a da se ne zapitamo dokle bi liberalne snage u regionu stigle kada bi Britanija i SAD bile manje zaokupljene domaćim problemima i kada bi našle vremena i resursa da ih podrže“, navodi on.

    Kako zaključuje bivši britanski ambasador u SRJ, „Vašington i London čine grešku napuštajući ovaj deo Evrope i stavljajući na kocku ono što su ranije tamo uložili i postigli“.

    Tanjug

    Tagovi:
    NATO, EU, Slobodan Milošević, Velika Britanija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga