08:39 26 April 2019
Slušajte Sputnik
    Vojna parada u Srbiji povodom Dana pobedeStanovnici Beograda pozdravljaju sovjetske oslobodioce. Drugi svetski rat

    Neka se vijore zastave! Stidi li se Srbija 9. maja

    Fotohost-agentstvo © Sputnik / RIA Novosti
    1 / 2
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Miloš Ćurčin
    2830

    Iako se u Rusiji, ali i širom zemalja koje su na strani pobednika u Drugom svetskom ratu, 9. maj slavi kao jedan od najvećih datuma, te predstavlja veliki praznik u evropskoj istoriji budući da se na taj dan završio jedan neverovatan ratni obračun koji je odneo milionske žrtve, u Srbiji se stiče utisak da je on skrajnut.

    Naime, Danom pobede nad fašizmom smatra se dan kada je te 1945. godine sovjetski maršal Žukov ispred Saveznika ratifikovao sporazum o nemačkoj kapitulaciji, koji je dan ranije u ime Trećeg rajha potpisao nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel, iako je Drugi svetski rat konačno završen tek nekoliko meseci kasnije kapitulacijom Japana posle tragične upotrebe atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki.

    Počev od tada, ovaj dan se svečano obeležava u mnogim zemljama, i to u Rusiji, Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Gruziji, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Tadžikistanu, Turkmenistanu, Ukrajini, Uzbekistanu i Izraelu, dok se najveća parada održava svake godine u Moskvi, sa velikim mimohodom više rodova vojske i preleta avijacije. 

    Međutim, kada je reč o našoj zemlji, taj praznik nije dobijao ono mesto koji je trebalo da ima posle 1945. godine, a razloge za to, kako tvrdi istoričar Ljubodrag Dimić, treba tražiti u dve posebnosti koje su obeležile nekada jugoslovensku, a sada i srpsku istoriju.

    Prva, kako objašnjava, jeste ta što je Srbija oslobođena nekoliko meseci ranije, faktički u oktobru i novembru 1944. godine, u zavisnosti od dela zemlje i druga što je jugoslovenska revolucija uvek insistirala na nekoj unikalnosti, recimo na tome da je rat na ovim prostorima trajao duže nego u drugim delovima Evrope.

    Drugim rečima, ističe Dimić, rat se ovde završio tek 15. maja, a ne 9, tako da je u severozapadnim jugoslovenskim republikama taj datum (15. maj) imao neko svoje značenje, dok se u Srbiji pobeda nad fašizmom obeležavala danom okončanja beogradske operacije, ili pak kasnije sa probijanjem Sremskog fronta.

    Nezavisno od toga, napominje sagovornik Sputnjika, kao i sve države koje su bile na pobedničkoj strani, odnosno u antihitlerovoj koaliciji, i Srbija treba veliku pažnju da posveti 9. maju, Danu pobede, Danu slobode, uz napomenu da je Srbija imala antifašističke pokrete za razliku od nekih drugih slovenskih naroda koji se time ne mogu pohvaliti.

    „Ako uzmete knjige i udžbenike istorije, u svakom od njih naći ćete ovaj datum, ali nije udžbenik dovoljna stvar da bi se taj praznik afirmisao, nešto mora da učine mediji, a nešto i politika. Ako na agendi Komunističke partije Jugoslavije 9. maj nije imao svoj značaj, to ne znači da rukovodstvo danas ne treba da učini sve što je moguće na političkom nivou da 9. maj bude na mapi datuma koji se obeležavaju najsvečanije moguće“, ističe istoričar.

    Ono što je problematično, sugeriše Dimić, jeste što Srbija kao da se stidi svoje antifašističke prošlosti – revizija jedne epohe u istoriji ovog prostora ne treba da znači i brisanje svih onih datuma koji su ustvari veličanstveni datumi za jedan mali narod. „Biti pobednik u jednom velikom ratu, dati svoj doprinos i podneti žrtve velika je stvar. To treba afirmisati kako bi mladi to znali, jer ako ih ne nauči škola, udžbenik ili roditelji, onda ih treba podsećati kroz medije i političko obeležavanje tog datuma“, ističe.

    Upitan da li je sada već kasno podići ovaj dan na neko važnije mesto u srpskom društvu, Dimić tvrdi da nikada nije kasno za tako nešto, te da sa tim treba krenuti već sada i to veoma svečano – treba istaći državna obeležja, pokloniti se tim žrtvama koje su milionske u celom svetu, uključiti se u prikazivanje onoga na način na koji se obeležava taj datum u onim prestonicama koje su bile pobednice nad Hitlerovom koalicijom. 

    „Srbija nema razloga da se stidi svog antifašizma, ona mora da ga ističe, svakog dana u svakoj prilici. Taj stid i pokušaj zaborava sopstvenog antifašizma nije dobar za Srbiju – mi se stidimo onoga čime se drugi koji to nisu imali kao deo sopstvenog nasleđa – hvale. Ako se budemo stideli sopstvenog antifašizma, u zaborav će pasti i Jasenovac i celokupna narodnooslobodilačka borba“, napominje Dimić. 

    Revizija istorije, zaključuje on, ne treba da izvrši reviziju i nekih istorijskih činjenica i hronologije događaja, koje su važne za našu zemlju, pogotovu ako se u obzir uzme da se i moderna Evropa, ka kojoj mi težimo, zasniva na pobedi nad fašizmom, te 9. maj predstavlja simbol jednog novog vremena uobličen u praznik pod nazivom Dan Evrope.

    Inače, u prestonici Rusije, tačnije na Crvenom trgu, u sredu će biti održana Parada pobede na kojoj će učestvovati najmanje 12.500 vojnika i 120 jedinica vojne tehnike, među kojima najmoderniji primerci ruskog naoružanja, a nakon završetka Parade pobede biće održan centralni javni događaj – šetnja „Besmrtnog puka“, na kojem se očekuje skoro 700.000 učesnika, među kojima i ruski predsednik Vladimir Putin, ali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

    U Srbiji će ovim povodom tradicionalno biti organizovane brojne državne manifestacije — svečanost je počela danas počasnom paljbom Garde Vojske Srbije sa Kalemegdana u 17 časova, zatim će 9. maja biti položen venac na Spomenik Neznanom junaku na Avali, nakon čega će biti održana svečana ceremonija na Groblju oslobodilaca Beograda, a potom će biti položeni venci i na spomenik pripadnicima Crvene armije. 

    Tradicionalno će u Narodnom pozorištu u večernjim časovima biti organizovana i svečana akademija, prigodan kulturno-umetnički program, a Dan pobede biće obeležen i obrazovnim aktivnostima u velikom broju osnovnih i srednjih škola, kao i svečanostima i okupljanjima kraj vojnih memorijala i mesta stradanja u mnogim opštinama i gradovima širom Srbije.

    Tagovi:
    Dan pobede, Drugi svetski rat, praznik, Ljubodrag Dimić, Nemačka, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga