19:16 27 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    0 310
    Pratite nas

    Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić poručio je danas u Njujorku da je potrebno sprovesti sve što je dogovoreno između Beograda i Prištine bez dodatnih uslovljavanja i da se za sva nerešena pitanja pronađu rešenja isključivo putem dijaloga.

    Dačić je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećenoj tromesečnom izveštaju o Kosovu ocenio da je situacija na KiM i dalje nestabilna i da je međunarodno prisustvo još uvek više nego potrebno.

    Dačić je kritikovao članice Saveta bezbednosti UN koje traže promenu formata u kojem se održavaju sednice o Kosovu.

    „Nastojanja da se smanji UNMIK i njegov budžet, promeni njegov mandat, prorede sednice SB i slično nikako ne doprinose stvaranju povoljne klime za ostvarivanje ovih ciljeva. Ona samo unose dodatne nesuglasice kako među članicama SB, tako i između Beograda i Prištine“, istakao je Dačić.

    On je naveo da debate o tome da li SB treba da posveti ovoj temi tri sata svaka tri meseca (12 sati godišnje) nisu potrebne u ovom trenutku. „Ono što je potrebno je da se sve što je dogovoreno sprovede bez dodatnih uslovljavanja i da se za sva nerešena pitanja pronađu rešenja isključivo putem dijaloga“.

    „SB ima dužnost i obavezu da pomogne u pronalaženju tog rešenja i normalizaciji prilika na KiM, koji su, ne smemo zaboraviti, važni i za stabilnost čitavog regiona“, poručio je Dačić na sednici SB UN.

    Dačić je istakao i da ne može i ne sme biti mesta za selektivnu implementaciju dogovorenog, odnosno jednostrano menjanje postignutog sporazuma.

    „ZSO mora da bude formirana u skladu sa Briselskim sporazumom, njegovim principima i implementacionim planom“, ukazao je ministar i dodao da se opravdano sumnja u iskrenost sa kojom Priština sa zakašnjenjem od pet godina ulazi u ovaj proces, uprkos deklarativnim najavama da će biti preduzete određene aktivnosti oko ZSO.

    Naveo je da je Srbija sprovela gotovo sve, uključujući i politički najosetljivije aspekte poput integracije policije i pravosuđa.

    Ukazao je da je Priština takođe preuzela obaveze potpisivanjem tog sporazuma, a najvažnija uspostavljanje Zajednice srpskih opština uprkos kontinuiranim apelima međunarodne zajednice svih ovih godina, do dan-danas nije sprovela.

    „Izjave koje se mogu čuti od predstavnika Prištine, poput najnovije da će formiranje ZSO biti uslovljeno dobijanjem ’stolice‘ u UN, samo potvrđuju da Priština nema istinsku nameru da ispuni svoje obaveze iz Briselskog sporazuma već da ga na najgrublji način krši“, ocenio je Dačić.

    „Strahujemo da je reč o još jednom političkom manevru koji ima za cilj smanjenje međunarodnog pritiska, a ne istinskoj spremnosti da se konačno ispune preuzete obaveze“, ukazao je Dačić.

    On je istakao da je zato važno da se danas u SB čuje jedinstven stav da formiranje ZSO više ne može i ne sme da čeka.

    „I ne mogu se pritom ponavljati pozivi obema stranama da ispune preuzete obaveze, jer je jedna strana to već učinila, a druga nije“, poručio je ministar.

    Dačić je, istovremeno, podržao poziv generalnog sekretara UN Antonija Gutereša za temeljnu istragu dogaćaja od 26. marta, kada je uhapšen šef vladine kancelarije za KiM Marko Đurić, navodeći da je potrebno „preduzeti odgovarajuće korektivne mere u slučaju nepoštovanja ljudskih prava“.

    On je naveo da su čitavu Srbiju, a posebno Srbe na Kosovu i Metohiji, duboko potresli i ozbiljno zabrinuli događaji u Kosovskoj Mitrovici od 26. marta.

    Dačić je naveo i da je nezabeleženo u istoriji diplomatije da je glavni pregovarač srpske strane u tehničkom dijalogu sa Prištinom bio je maltretiran i pretučen.

    „Kako da posle ovakvog tretmana Marko Đurić ponovo sedne za pregovarački sto“, upitao je Dačić i istakao da su opravdanja koja je za ovaj čin Priština pokušala da pronađe u navodnom neizdavanju dozvole Đuriću da poseti Pokrajinu apsolutno neistinita. Prema njegovim rečima, teško je ovaj čin protumačiti drugačije do kao provokaciju prištinske strane koja predstavlja ozbiljan udarac dijalogu i koja je doprinela narušavanju mira i bezbednosti ne samo Srba na Kosovu i Metohiji, već i čitavog regiona.

    Ramuš Haradinaj i vojska tzb. Kosova
    © AP Photo / Visar Kryeziu

    „Ona pokazuje koliko je situacija u Pokrajini krhka i nestabilna i koliko brzo neodgovorni i jednostrani potezi mogu da ugroze mir i bezbednost“, naveo je Dačić.

    „Bili smo iskreno šokirani dešavanjima na KiM tog dana, ali i odsustvom adekvatne reakcije pre svega EU, kao posrednika u dijalogu sa Prištinom, čija misija EULEKS bi na Kosovu i Metohiji trebalo da brine o vladavini prava, ali i o tome kako se ponaša ’Kosovska policija‘. On je istakao da na delovanje specijalnih snaga ’Kosovske policije‘ nije reagovao ni KFOR, koji bi, u skladu sa ranije postignutim dogovorima, trebalo da spreči da na sever Pokrajine, sa većinskim srpskim stanovništvom, gde se pomenuti incident desio, uopšte dođu pripadnici kosovskih specijalnih policijskih jedinica. Upotreba sile i pretnje silom ne smeju biti ni pod kojim uslovima tolerisane i zaslužuju da, bez rezervi, budu jasno i nedvosmisleno osuđene od strane svih relevantnih međunarodnih faktora“, poručio je Dačić.

    „Ovakve akcije nedvosmisleno potvrđuju i našu zabrinutost izazvanu aspiracijama Prištine da promenom i proširenjem mandata tzv. ’Kosovskih bezbednosnih snaga‘ otpočnu proces njihove transformacije u ’Kosovske oružane snage‘“, rekao je Dačić ukazujući da time ne samo da bi bila flagrantno prekršena i rezolucija SB UN 1244 (1999) i Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova, već bi se dodatno destabilizovala bezbednosna situacija kako u Pokrajini, tako i šire u regionu.

    „U tom kontekstu, očuvanje statusne neutralnosti KFOR-a i njegovog nesmanjenog prisustva od ključnog su značaja sa stanovišta realizacije njegovog mandata“.

    Podsetio je da EU i NATO nisu podržali planove Prištine da jednostrano formira „vojsku Kosova“ i izrazio očekivanje da će ostati dosledne u tom stavu i ukazao da Priština ne može imati vojsku ni ministarstvo odbrane, pa samim tim ni „vojne izaslanike“.

    Ukazao je da je od suštinske važnosti međunarodno prisustvo, kao i da je neophodno zadržati dosadašnji obim nadležnosti Misije EULEKS-a.

    On je ukazao da i pored obećanja iz Prištine počinioci svirepog ubistva Olivera Ivanovića nisu pronađeni ni procesirani, a o istrazi se ne zna gotovo ništa.

    Dačić je i ovoga puta ukazao na više od 200.000 proteranih Srba i drugih nealbanaca, veliki broj srušenih i spaljenih crkava, manastira i kulturno-istorijskih spomenika.

    Naveo je i da je u aktuelnom izveštaju generalnog sekretara registrovan je povratak samo tri interno raseljena lica.

    „Nije li činjenica da je svega 1,9% interno raseljenih lica ostvarilo održivi povratak dovoljno snažan argument ne samo za nastavak aktivnosti UNMIK-a, već i za i njihovo jačanje“, upitao je Dačić.

    Naveo je i da o protivpravnom nasilju koje sprovode PIS, odnosno izostanku volje kod prištinske strane za bilo kakvo istinsko unapređenje demokratskih standarda i vladavine prava, poštovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, svedoče i nedavna arbitrarna hapšenja na prelazu Jarinje koja imaju za cilj stvaranje nespokoja i straha u redovima srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, ograničavanje slobode kretanja i obeshrabrivanje povratka interno raseljenih lica.

    Istakao je i da zločini počinjeni na Kosovu i Metohiji ne smeju proći nekažnjeno.

    „Veoma smo zabrinuti što još uvek nije podignuta nijedna optužnica pred Specijalnim sudom za zločine počinjene od strane OVK i što se početak rada Suda stalno odlaže“, rekao je Dačić.

    On je istakao i da Srbija radi na zaštiti svojih nacionalnih i državnih interesa, poštujući osnovne postulate međunarodnog prava, prevashodno principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta i nastaviće da koristi sva diplomatska sredstva sa ciljem suprotstavljanja secesionističkom pokušaju Prištine koji predstavlja opasan presedan koji je, svedoci smo tome, već dao podstrek raznim separatističkim pokretima u drugim delovima sveta.

    Pomenuo je da se u dužem vremenskom periodu suočavamo i sa nastojanjima Prištine da ostvari punopravno članstvo u brojnim međunarodnim organizacijama.

    „Poslednji takvi primeri predstavljaju pokušaji ’Kosova‘ da postane član Uneska, Interpola i Svetske carinske organizacije, koji su u potpunoj suprotnosti sa osnovnim principima međunarodnog prava i štetno i nepotrebno politizuju rad ovih međunarodnih organizacija“.

    Na kraju Dačić je zahvalio svim državama koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova na njihovoj doslednoj podršci i principijelnom poštovanju Povelje UN i rezolucije SB UN 1244 (1999), kao i onima koje su odluku o priznanju povukle ili razmatraju povlačenje.

    „U tom kontekstu, želim da članicama SB koje upućuju proteste državama koje povuku priznanje, ukažem da takvi potezi ne doprinose bržem i efikasnijem rešavanju problema“, naveo je Dačić.

    Podsećajući na ulogu Srbije u Prvom i Drugom svetskom ratu, 100 godina od kada se srpska zastava vijorila na Beloj kući, rekao je da Srbija želi da sa zapadnim zemljama nađe zajednički interes.

    „Nadam se da je svima jasno da bez uvažavanja interesa Srbije i srpskog naroda, ne može da bude trajnog mira i stabilnosti na Balkanu i u čitavoj Evropi. Naša politika je politika mira i ekonomskog povezivanja i prosperiteta“, poručio je Dačić i apelovao da se svi fokusiraju na pronalaženje kompromisnog i održivog rešenja za ovaj višedecenijski problem, kako bi ceo Zapadni Balkan konačno postao prostor trajnog mira, stabilnosti, bezbednosti i poverenja.

    Tanin: Potrebna politička volja Beograda i Prištine, uz novi fokus EU

    Manastir Pećka patrijaršija
    © Sputnik / Petar Vujanić

    Šef UNMIK-a Zahir Tanin izjavio je da su „rastuće političke temperature“ opet napravile prepreke za dijalog Beograda i Prištine, ali je istakao da je potrebna politička volja obe strane, ali i šire regionalno angažovanje i novi fokus EU, kako bi se taj proces nastavio.

    „Nema druge mogućnosti koja bi funkcionisala“, rekao je Tanin, u obraćanju na početku redovne tromesečne sednice Saveta bezbednosti UN u Njujorku posvećene Kosovu i Metohiji.

    Prema njegovim rečima, šire regionalno angažovanje i obnovljeni fokus EU na Beograd i Prištinu predstavljaju jedinstvenu mogućnost da se izađe iz ćorsokaka u odnosima između dve strane, uz konkretne promene u stavovima vlada Beograda i Prištine.

    „Međutim, da bi se to dogodilo postoji jasna potreba za liderstvom kako bi se uhvatili ukoštac sa izazovima, čak i uz kratkoročne političke troškove“, upozorio je Tanin.

    Kako je istakao, predstojeći samit EU i Zapadnog Balkana u Sofiji i sastanak u okviru Berlinskog procesa u julu mogli bi da pomognu da se „izvuče obostrana korist iz nove posvećenosti u okviru regionalnog angažovanja“.

    Šef UNMIK-a je ukazao na to da je hapšenje Marka Đurića, glavnog pregovarača Beograda u dijalog, poremetilo atmosferu u odnosima Beograda i Prištine.

    Posle tog incidenta su, podsetio je Tanin, politički zvaničnici eskalirali retoriku što je unazadilo trud da se nastavi dijalog, dok je poslanička grupa kosovskih Srba saopštila da se povlači iz vlade i iznela nameru da jednostrano formira Zajednicu srpskih opština s rokom do 20. aprila, što je kasnije pomereno.

    Tanjug

    Tagovi:
    Savet bezbednosti, Dačić, UN, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga