16:32 14 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Rudari ispred rudnika Trepča

    Prištinski mediji: „Trepča“ pod javno-privatnim partnerstvom

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Politika
    Preuzmite kraći link
    1010
    Pratite nas

    Prištinski list Koha ditore piše da je zakonom o Trepči predviđeno da formalno vlasništvo ostane u rukama kosovske vlade i radnika, pri čemu će vlada raspolagati sa 80 odsto sredstava, piše Koha, prenosi Unmik u svom pres klipingu.

    Prema studiji izvodljivosti, koju Koha tvrdi da poseduje, predviđeno je da preduzeće posluje na osnovu javno-privatnog partnerstva, prema kome će kompanijama biti data sredstva za rad, dok će akcionari (vlada i radnici) doprineti samo sredstvima kao što su licence i ugovori.

    U studiji izvodljivosti se takođe navodi da su mnoge jedinice rudarskog kompleksa neprofitabilne, te se predlaže da se neke od njih pripreme za likvidaciju.

    Polovinom oktobra 2016. godine, kosovska skupština je usvojila Zakon o Trepči, prema kojem 80 odsto kapitala ovog kombinata pripada samoproglašenoj državi Kosovo, a 20 odsto zaposlenima u tom kombinatu, zbog čega je reagovala Vlada Srbije i poništila odluke Prištine.

    Međunarodna uprava je 2008. saopštila da je za nju jedina struktura vlasništva „Trepče“ ona prema kojoj je 25 odsto kombinata u društvenom vlasništvu, 66 odsto u rukama Fonda za razvoj Srbije, dva odsto ima EPS i po nešto više od dva odsto „Jugobanka“, „Beobanka“ i „Progres“. Fond za razvoj Srbije većinski je vlasnik „Trepče“, ali u Kosovskoj agenciji za privatizaciju tvrdili su da je to preduzeće u restrukturiranju. Inače, privatizacija delova „Trepče“ je često najavljivana.

    Rudnik „Trepča“ je severoistočno od Kosovske Mitrovice, u južnom delu Kopaonika. Eksploatacija rudnika u „Trepči“ počela je u doba kralja Milutina, u 14. veku. Najezdom Turaka rudnik se gasi sve do završetka Prvog svetskog rata, kada su od 1924. do 1926. engleski istraživači otkrili da se u Starom trgu nalazi najveće nalazište rude olova, cinka i srebra u Evropi.

    Jedno od najvećih nalazišta olova i cinka u Evropi imalo je 1999. prihod od dvesta miliona dolara, dok danas ima dug od oko 150 miliona evra. „Trepča“ je jedina kompanija pod administracijom Unmika na Kosovu jer je Kosovska poverilačka agencija preuzela upravu, koja je po proglašenju nezavisnosti praktično poverena Kosovskoj agenciji za privatizaciju. Do 2006, celom „Trepčom“ je rukovodio jedan Unmikov direktor. Potom je rukovođenje povereno lokalnom menadžmentu — Srbinu na severu, a Albancu na jugu. „Trepča“ — sever i „Trepča“ — jug funkcionišu kao dve odvojene firme, s dva žiro-računa i dva menadžmenta.

    U vlasništvu „Trepče“ je više od 30 rudnika, od kojih su svega četiri na teritoriji s većinskim srpskim stanovništvom. Kompanija „Trepča“ — sever ima finansijski samoodrživu proizvodnju uz punu likvidnost i pravovremeno servisiranje finansijskih obaveza, a rudarska proizvodnja je u poslednjih deset godina udvostručena.

    Prema ranijim procenama Svetske banke, vrednost mineralnih rezervi na Kosovu je 13,5 milijardi evra, a udeo rudnika olova „Trepče“ u njima je tri milijarde evra. Preostali kapacitet rude je navodno oko 29 miliona tona, od čega 999.000 tona čini olovo, 670.000 tona cink, a 2.200 tona zlato.

    Tanjug

    Tagovi:
    Trepča
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga