09:51 18 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Aleksandar Vučić

    DAN SEĆANJA Vučić: Mi smo poslednji krajiški stroj (foto)

    © Tanjug / Jaroslav Pap
    Politika
    Preuzmite kraći link
    2843

    U Bačkoj Palanci, gde živi nekoliko hiljada proteranih Srba u okviru hrvatske oružane akcije „Oluja“, večeras je počelo obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe tokom te akcije.

    Obeležavanje 23 godine od kako je proterano 250.000 Srba, uglavnom civila, žena i dece, te ubijeno i nestalo oko dve i po hiljade, počelo je parastosom koji služi patrijarh Irinej.

    Nakon parastosa okupljenima na stadionu sportsko-rekreativnog centra „Tikvara“ obratili su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i jedna od prognanih Jelena Knežević.

    Hiljade građana na obeležavanju Dana sećanja
    © Tanjug / Jaroslav Pap
    Hiljade građana na obeležavanju Dana sećanja

    „Srbija ne može da postoji bez Krajišnika. Mi smo poslednji krajiški stroj. Danas obeležavamo naše veliko stradanje. Zamislite one koji će sutra da slave suze onih koji su ovde svedočili o svojim stradanjima u ’Oluji‘. Mi možemo sa osmehom da gledamo u budućnost, i zbog Nikole Tesle Srbina iz Like, Milutina Milankovića iz Dalja, i zbog svih vas. Nacisti su provalili u skrovište Ane Frank 4. avgusta 1944. godine, a Hrvati su na isti datum 1995. godine provalili u Krajinu. Svi zločinci imaju iste datume, iste praznike. I nije slučajno i Hitler rekao za Jevreje: ’Množili su se‘. Istu reč je upotrebio Tuđman u svom govoru, u praznom Kninu. Neka znaju da zločin nikada ne zastareva“, rekao je Vučić.

    Patrijarh Irinej, koji je služio parastos, izjavio je da taj zločin srpski narod ne treba da zaboravi, ali da smo kao hrišćani pozvani da oprostimo i da se nadamo da će to nekoga pokrenuti da razmisli šta je bilo i da se takvo zlo više ne dogodi.

    Parastos žrtvama Oluje
    © Tanjug / Jaroslav Pap
    Parastos žrtvama Oluje

    Navodeći da je u toj akciji postradao srpski narod, patrijarh je kazao da se danas posle dve decenije pitamo šta je taj narod rukovodilo i motivisalo da digne svoju ruku na braću sa kojom je delio podneblje dugi niz godina.

    „Kakva ih je sila na to motivisala i da li je bilo neke druge sile koja je to mogla da zadrži? Bilo je. To je bila institucija crkve koja je jedino mogla da zaustavi taj ponor, to zlo koje je iznenadilo, ne samo naš narod već čitav narod sveta“, rekao je patrijarh.

    Sećanje na žrtve Oluje
    © Tanjug / Jaroslav Pap
    Sećanje na žrtve Oluje

    Da je to učinio neki nepoznati narod, možda bismo imali razumevanje, ali to je narod sa kojim smo mnogo vremena zajednički živeli i stvarali državu za koju smo se, kako je rekao, nadali da će dobro doći svima nama.

    Ističe da je to bila velika tragedija, ali i da je mržnja koja je bila u prošlosti prisutna i danas.

    Dan Sećanja na žrtve Oluje
    © Tanjug / Jaroslav Pap
    Dan Sećanja na žrtve Oluje

    „Šta da učinimo da se to stanje izmeni? Taj zločin ne smemo da zaboravimo, ali mi kao hrišćani smo pozvani da oprostimo. Vrlina je oprostiti i da se zlo nikada ne ponovi“, rekao je on.

    Podsetio je na reči patrijarha Pavla koji je rekao da nijedno zlo nikada nije donelo dobro nijednom narodu, te da je jedini način da se oslobodimo posledica zla jeste da se molimo Bogu.

    „To je jedini način da se zlo izleči. Ostaje nam da se Bogu molimo da zavlada ljubav i da ne napuštamo otadžbinu koja je prebogata u dobrima svojim i gde nećemo naći sličnu u dalekom svetu“, rekao je patrijarh Irinej i pozvao na povećanje nataliteta.

    Preostaje našim majkama da budu „carice Milice“ i „majke Jugovića“.

    „Bile su mnoge carice Milice i mnoge majke Jugovića koje su decu rađale, a deca su branila svoju otadžbinu“, podvukao je Irinej.

    Dodik: Etničko čišćenje Srba omogućeno je uz pomoć NATO-a

    Okupljenima se obratio i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

    „Draga braćo i sestre, uvek iznova u sebi tražim razlog za dodatnu snagu da razumem ono što se desilo mom narodu, ne samo u ’Oluji‘, nego i mnogo puta u prošlom veku. Narod koji je prepolovljen posle Prvog velikog rata, koji je teran u Jasenovac, Gradišku, Pag i druge logore, pa čak i u logore za decu. Etničko čišćenje Srba omogućeno je uz pomoć NATO-a. Nije bilo pravde, oslobodili su generale koji su vodili tu akciju. Taj zločinački poduhvat, pljačkanje, pustošenje i paljenje naših kuća i zemlje, sve je učinjeno da bi nam zatrli trag.

    Nema pravde tamo gde zločinac deli pravdu. Mi danas gledamo u Srbiju. Svesni smo svoje zablude koja se zvala Jugoslavija. Mi u Republici Srpskoj nemamo više prava na zablude. Hoćemo svoju slobodu i suživot. Spremni smo da branimo ono što imamo, a tuđe ne želimo. Nadam se da ćemo u ovom veku rešiti naša pitanja.

    Nadam se da će predsednik Vučić uspeti da obezbedi pravedno rešenje za Kosovo i nadam se da će štititi i nas. Nemamo pravu da izgubimo svoju snagu. Sutra kada budu slavili ’Oluju‘ stajaće mirno pred himnom koju je napisao Srbin čiji je grob u Novom Sadu. Neka žive Krajišnici, neka žive Srbi, neka živi naš narod, neka živi Srbija“, rekao je Dodik

    Ovo je hrvatska domovina, ovo više nije vaše srpsko

    Među prognanima 1995. godine je bio i 62-godišnji Vilko Gogić iz Bosanske Krajine.

    Počeo je novi život dolaskom u Srbiju, a danas, kaže, i kada bi hteo da se vrati nema gde.

    „Nemamo gde da se vratimo. To su sad ruševine, jedino zemlje ima. Ali i da se vratimo, ne možemo da obezbedimo egzistenciju“, rekao je Gogić Tanjugu.

    Đuro Šteljić, koji je sa ženom i tri sina proteran iz Korenice, kazao je za Tanjug da im je tog jutra u kuću došlo šest uniformisanih muškaraca, koji su im rekli da pokupe svoje torbe i da ih nose ili da ostave glave tu u stanu.

    Molitva za žrtve pogroma u Oluji
    © Tanjug / Jaroslav Pap
    Molitva za žrtve pogroma u Oluji

    Navodeći da im ništa drugo nije preostalo da urade, Šteljić je kazao da se ne zna broja Srbima koje su zakopali pod auto-put, rovokopačima kopali, pa ih asfaltom pokrivali. 

    „Naišla je policija, glavnog znam i rekli su nam da se kupimo i idemo odatle. Kažu: ‘Ovo je hrvatska domovina, ovo više nije vaše srpsko‘“, priča Šteljić. 

    Dodaje da je trebalo da u Srbiju dođu u šleperu, koji je išao iz Donjega Lapca i koji je izgoreo, ali sudbina je bila takva da dođu u jednom traktoru i tako prežive.

    „Ništa nismo poneli, ostavili smo tanjir naliven supe, postavljen deci za doručak. Ostavili smo sve. Dvehiljadite sam otišao da tražim radnu knjižicu u Korenicu, pitam policajca gde je ’Šumarija‘, objasnim mu da sam kod njih radio 30 godina. Pita me da li sam imao kuću, ja kažem da sam imao stan. On mi kaže: ’Ako si imao kuću kupi ciglu‘, opsovao mi je srpsku majku i kazao: ’Ovo je gruda hrvatske domovine‘. Ja sam ostao bez reči, dočekao autobus iz Šibenika i vratio se nazad, više nisam išao, što ću, nemam šta tamo da radim“, ispričao je Šteljić. 

    Dodao je da tada niko od Srba nije ostao, ali da poznaje jednog koji se vratio u Donji Lapac, u svoju kuću, koju je obnovio sa parama koje je imao. 

    „Njegov sin nije mogao da dobije posao tu i vratio se u Banjaluku. Ja ga pitam kako je, a on mi kaže gledaju te kako će te skinuti i zato sam vratio sina“, naveo je Šteljić.

    Danu sećanja prisustvuju premijerka Srbije Ana Brnabić i ministri u Vladi Srbije, narodni poslanici, predstavnici Vojske Srbije i Srpske pravoslavne crkve.

    Tagovi:
    oluja, Hrvatska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga