13:49 20 Oktobar 2018
Slušajte Sputnik
    Kosovo

    Francuski mediji: Ovo je „nova mapa Kosova“ (foto)

    CC0 / Pixabay
    Politika
    Preuzmite kraći link
    45254

    Francuski „Mond“ objavio je dva teksta o eventualnoj razmeni teritorija između Beograda i Prištine, kao i mapu Kosova sa svojim tumačenjem kako bi izgledala „izmena granica“, uz ocenu da su „etnički mozaik, ključne infrastrukture i kulturna zdanja prepreke za projekat ponovnog definisanja granica“.

    Pariski dnevnik, u prvom tekstu, ukazuje da „razmena teritorija zasnovana na čisto etničkim kriterijumima zabrinjava“ i da se „u debati o eventualnoj izmeni granica između dve strane međusobno sudaraju etika i pragmatizam“.

    List prenosi objašnjenje francuskog geografa Mišela Fušea, koji kaže da „ne treba mešati nepovredivost i neprikosnovenost granica“.

    „Granice su nepovredive sa stanovišta međunarodnog prava, to jest ne mogu silom biti dovedene u pitanje, ali nisu neprikosnovene: mogu se pomeriti ako dve strane postignu sporazum“, kaže Fuše, a prenosi Tanjug.

    Priznat 1975. na Helsinškoj konferenciji SSSR-a i zapadnjaka, a svečano predstavljen 1990. Pariskom poveljom, ovaj princip je, napominje „Mond“, omogućio nemačko ujedinjenje nakon pada Berlinskog zida.

    ​„Između 1989. i 1992, u Evropi — uključujući Ukrajinu i Belorusiju — bile su uspostavljene 22 nove granice, duge 11.149 kilometara“, izračunao je Mišel Fuše.

    Pariski list napominje da bi, u slučaju teritorijalne razmene između Beograda i Prištine, međutim, prvi put bilo reči o novim granicama iscrtanim na čisto etničkoj osnovi, a ne više na ranijim administrativnim linijama konstitutivnih republika ili autonomnih regiona bivše Jugoslavije.

    Ova novina, konstatuje se u analizi, u regionu u kojem etničko pitanje ostaje veoma živo, kod većine posmatrača probudila je obazrivost.

    U drugom tekstu, „Mond“ navodi da je projekat ponovnog utvrđivanja granica na zapadu Balkana predstavljen kao rešenje za stabilnost posle 20 godina zamrznutih sukoba, ali ističe da stanovnici relevantnih zona strahuju od ponovnog „etničkog čišćenja“.

    Pariski dnevnik je, na svom nalogu na Tviteru, objavio i mapu Kosova, uz koju stoji natpis:

    „Između Kosova i Srbije, etnički mozaik, ključne infrastrukture i kulturna zdanja predstavljaju prepreke za projekat ponovnog definisanja granica“.

    Na mapi je prikazano kako bi izgledala nova „granica između Srbije i Kosova“ pri čemu bi severni deo Kosova, sa srpskim opštinama Leposavić, Zvečan, Zubin Potok i Mitrovica, pripao Srbiji, dok bi Kosovu pripale teritorija opštine Medveđa i Preševska dolina, naseljene većinskim albanskim stanovništvom, a koje su u sastavu Srbije.

    „Mond“ je u grafičkom prikazu sa sopstvenim tumačenjem različitim bojama predstavio teritorije naseljene srpskim stanovništvom i teritorije sa vidno većinskim albanskim stanovništvom.

    Na mapi su predstavljene četiri opštine s većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova, za koje se navodi da su „izvan kontrole, nisu pravno uređene i plen su mafijaških grupa“.

    „Mond“ na mapi navodi i da stanovnici severa Kosova ne plaćaju porez niti račune za struju, kao i da na referendumu 2012. godine 99,7 odsto njih nije priznalo legitimitet vlasti u Prištini.

    Mitrovica je na mapi opisana kao grad-simbol etničkih podela, a jezero Gazivode kao ključno za snabdevanje Kosova vodom, ali se ističe da je vlasništvo nad njim sporno i da se ono nalazi na „granici sa Srbijom“.

    Prikazane su i dve glavne termoelektrane čije hlađenje, kako se napominje, zavisi od jezera Gazivode.

    Predstavljen je i rudnik Trepča, za koji francuski list navodi da pravo na njega polaže Beograd, a da rudnikom upravljaju dva različita entiteta — entitet kosovskih Albanaca i entitet Srba.

    Za Medveđu, na teritoriji Srbije, „Mond“ navodi da kosovski predsednik Hašim Tači traži pripajanje te opštine Kosovu, ali da je većina albanskog stanovništva Medveđu već napustila.

    Na „Mondovoj“ mapi je navedeno i da, na teritoriji Srbije, Preševska dolina prkosi centralnoj vlasti.

    Prizren je prikazan kao značajan za Srpsku pravoslavnu crkvu, uz podsećanje da Srbi Kosovo smatraju kolevkom svoje nacije i vere.

    Kao izvore za izradu mape, „Mond“ navodi Zavod za statistiku KiM, Zavod za statistiku Srbije i Svetsku banku.

    Tagovi:
    mapa, Kosovo i Metohija, Francuska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga