07:27 14 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Srbi sa Krfa putuju na Vido da odaju počast onima koji nisu preživeli albansku golgotu.

    Nije sve u režiji Pariza: Srpska pobeda je tamo gde su ostavili kosti (foto)

    © Foto : Željko Popović
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Senka Miloš
    1820

    Francusko „gostoprimstvo“ na obeležavanju stogodišnjice Dana primirja u Prvom svetskom ratu u Parizu u drugom planu ostavilo je prisećanje na naše hrabre pretke koji su svoje živote za slobodu Srbije i Evrope ostavili daleko od kuće.

    Najveće srpsko vojničko groblje Zejtinlik kod Soluna obeležilo je dan proboja Solunskog fronta krajem septembra zajedno sa predstavnicima zemalja saveznika, a na Dan primirja predstavnici Konzulata Srbije u Solunu položili su vence na spomen-kosturnicu. 

    U znak pijeteta prema stradalim srpskim zarobljenicima, ministar savetnik Milena Mitić je ispred Ambasade Republike Srbije u Pragu položila venac u vojnom memorijalu u Jindrihovicama.
    © Foto : Ambasada Srbije u Češkoj
    U znak pijeteta prema stradalim srpskim zarobljenicima, ministar savetnik Milena Mitić je ispred Ambasade Republike Srbije u Pragu položila venac u vojnom memorijalu u Jindrihovicama.

    Malo je poznato da je, pored Zejtinlika, najveće srpsko stratište van prostora bivše Jugoslavije vojno groblje u Jindrihovicama, u zapadnoj Češkoj.

    Povodom obeležavanja stogodišnjice od Dana primirja, u znak pijeteta prema stradalim srpskim zarobljenicima, ministar savetnik Milena Mitić je ispred Ambasade Republike Srbije u Pragu položila venac u tom vojnom memorijalu nedaleko od Karlovih Vari.

    Na tom mestu se u malim, numerisanim drvenim kovčezima nalaze posmrtni ostaci 7.190 srpskih i 189 ruskih ratnih zarobljenika u Austrougarskoj. U Jindrihovicama se nalazio najveći koncentracioni logor na teritoriji Austrougarske, kroz koji je prošlo oko 40.000 zarobljenika. Robijali su Italijani, Rusi, Litvanci, Rumuni, a najviše je bilo zarobljenih Srba, kako vojnika, tako i civila, koji su deportovani iz svih krajeva Srbije, najviše iz Šumadije i valjevskog kraja.

    Logor je bio poseban, jer niko od logoraša nije ubijen, ali su uslovi u njemu bili izuzetno teški, a Srbi su bili prinuđeni da rade. Gradili su rezervoar za vodu u logoru, radili u kamenolomu, pravili puteve i mostove, gradili hemijsku fabriku u Sokolovcu, gradu udaljenom oko trideset kilometara, u koji su odlazili i vraćali se pešice, svakog dana.

    Obeležavanju godišnjice prisustvovali su svi Srbi koji žive na Krfu i njihovi grčki prijatelji.
    © Foto : Željko Popović
    Obeležavanju godišnjice prisustvovali su svi Srbi koji žive na Krfu i njihovi grčki prijatelji.

    Oko dve i po hiljade Srba stradalo je u samom logoru Jindrihovice, a preostali posmrtni ostaci su preneti u spomen-kosturnicu iz drugih logora koje su austrougarske vlasti organizovale po Češkoj.

    Spomen-kosturnica je, nakon posete Kraljice Marije 1926. godine, napravljena na mestu vodotornja koji su tokom rata gradili srpski i ruski ratni zarobljenici. Ekshumacija je trajala dve godine. Spomen-kosturnica je osveštana 1932. godine nakon radova pod pokroviteljstvom kralja Aleksandra i čehoslovačkog predsednika Tomaša Masarika.

    Umetnički hor „Agios Matijas“ peva iznad Plave grobnice.
    © Foto : Željko Popović
    Umetnički hor „Agios Matijas“ peva iznad Plave grobnice.

    Nedaleko od spomen-kosturnice nalazi se i spomen-obeležje groblja na kojem su sahranjivani ratni zarobljenici — Srbi, Rusi i Italijani. Šumski prostor na kojem se nekada nalazio radni logor, a kasnije groblje srpskih, ruskih i italijanskih zarobljenika tokom Prvog svetskog rata, uređeno je prošlog meseca. 

    Legenda o srpskom Jerusalimu, dokazu vitalnosti našeg naroda i herojske borbe za slobodu u Prvom svetskom ratu još živi na grčkom ostrvu Krf. Živela bi i da na njemu nema Srba, a oni koji su danas tamo u nedelju su iz stare luke u Krfu otišli na Vido, da se poklone precima u Plavoj grobnici.

    Srpska kuća primila je sve koji su želeli da Dan primirja dočekaju na Krfu, ostrvu koje je za srpsku vojsku bilo ostrvo spasa. Obeležavanje godišnjice organizovalo je Društvo grčko-srpskog prijateljstva.

    Kosti srpskih stradalnika ne počivaju samo u Grčkoj i Slovačkoj, rasute su od Holandije, u nedelju su se povodom Dana primirja oglasila i zvona srpske crkve u Roterdamu, preko cele Evrope, Makedonije, sve do Afrike; Alžira, Maroka, Tunisa.

    Slično:

    Srpski seljak, za razliku od Makrona, zna gde koji gost treba da sedi na slavi
    „Ponavljam, nije bilo...“ Francuski ambasador se opet oglasio
    Kako to Makron tek sada vidi demone prošlosti
    Tagovi:
    Italijani, grobovi, logoraši, venac, počast, konzulat, Rusi, žrtve, Srbi, rat, Dan primirja 11. novembra u Parizu, Prvi svetski rat, Krf, Solun, Češka, Holandija, Grčka, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga