15:03 10 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Ivica Dačić u UN-u

    Dačić u SB: BiH potrebno međunarodno prisustvo, a KiM ne? Da li je normalno napadati Srbe?

    © Foto : Ministarstvo spoljnih poslova
    Politika
    Preuzmite kraći link
    11263

    Šef srpske diplomatije Ivica Dačić poručio je da se Srbija izričito protivi unilateralnim aktima Prištine, pre svega transformaciji KBS u oružane snage i zatražio da članice SB UN to osude, kao i da ne podrže zahtev Prištine za članstvo u Interpolu i drugim međunarodnim organizacijama.

    Dačić je podsetio da je tzv. Skupština Kosova usvojila zakone kojima će praktično biti omogućena transformacija KBS u oružane snage.

    „Uprkos upozorenjima i stalnom pozivanju međunarodne zajednice na oprez, a uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske Zajednice na Kosovu i Metohiji, vlasti u Prištini ne odustaju od stvaranja oružanih snaga“, rekao je šef srpske diplomatije na sednici SB UN u Njujorku.

    Dodao je da se Srbija izričito protivi ovakvim unilateralnim aktima, jer je jasno da je reč o snagama koje bi imale sve atribute i nadležnosti vojske, bez obzira na njihov naziv.

    „Podsećam da je prema Rezoluciji 1244 SB UN i Vojno-tehničkom sporazumu Kfor jedina legalna vojna formacija na KiM, koja je ujedno važan garant sprovođenja Briselskog sporazuma i praktično jedini garant bezbednosti i opstanka Srba, njihove imovine, verske i kulturne baštine“, kaže Dačić.

    Neprihvatljivo je da u trenucima dok se vodi dijalog o pronalaženju rešenja, istovremeno donose tako radikalne i dalekosežne jednostrane odluke, kaže Dačić i dodaje da očekuje od članica Saveta bezbednosti da ovu samovoljnu odluku Prištine osude.

    On je konstatovao da se ništa suštinski pozitivno nije dogodilo u periodu od poslednje sednice SB — Zajednica srpskih opština, koja predstavlja stub Briselskog sporazuma, nije formirana, sada već više od 2.000 dana, nisu stvoreni uslovi za povratak 200.000 interno raseljenih lica, nije počeo sa radom Specijalni sud, dok skoro godinu dana od ubistva Olivera Ivanovića nije pronađen počinilac ovog gnusnog zločina.

    „Ništa od toga se nije desilo. A teško je reći bilo šta pozitivno i o onome što se dogodilo, a to su gruba kršenja Rezolucije ovog uvaženog tela, nove provokacije i novi incidenti“, rekao je Dačić.

    Podsetio je da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću tokom posete Kosovu i Metohiji 8. i 9. septembra nije bilo omogućeno da poseti mesto Banje u srpskoj enklavi, kao i na upad specijalnih policijskih snaga na jezero Gazivode, kao najdrastičnije primere provokacija.

    Takođe, kaže i da Srbija smatra da je reagovanje u ovom drugom slučaju Kfora i EU bilo neadekvatno i u najmanju ruku neprimereno njihovoj ulozi i mandatu.

    „Indikativan i nedavni pokušaj ugrožavanja rada „Elektromreže Srbije“ i namera Prištine da preuzme energetsku infrastrukturu na severu Kosova i Metohije“, dodao je on, rekavši da potezi Prištine ugrožavaju energetsku stabilnost čitavog regiona.

    Navodeći i neke druge primere, on kaže da je nejasno kako neko ovakvu situaciju može da okarakteriše kao stabilnu.

    „Ili možda ’stabilna situacija‘ podrazumeva da su napadi na Srbe dopušteni i sasvim normalna stvar, da ih je bilo, da će ih biti, te da je to nešto što ne zahteva pažnju i reagovanje“, naveo je ministar.

    Dačić se osvrnuo i na pismo koje je ambasadorka SAD koja odlazi Niki Hejli uputila generalnom sekretaru UN, zahtevajući da inicira strateški pregled Unmika, kojim bi se započela izlazna strategija misije.

    Naveo je niz kontraargumenata na tezu da je tzv. Kosovo izgradilo demokratske institucije, kao i da se poštuju vladavina prava i ljudska prava.

    „Gotovo svi za ovim stolom podržavaju međunarodno prisustvo u BiH, gde je opšta situacija neuporediva i gde bezbednost građana, složićete se, nije ugrožena. Kako je onda tamo potrebno međunarodno prisustvo, a na Kosovu i Metohiji nije?“, upitao je on.

    S obzirom na to da je mandat Unmika u nadležnosti upravo ovog uvaženog tela, upitao je i šta je generalni sekretar odgovorio ambasadorki Hejlijevoj.

    Naveo je i da mnoge države svoju odluku o priznanju JPNK preispituju i 10 država je do sada promenilo odluku, jer su shvatile da nisu bile dovoljno upoznate sa situacijom i da je neophodno dati šansu dijalogu.

    „Uskoro bi ovaj broj mogao značajno da poraste, a da se broj država koje su priznale JPNK spusti ispod polovine članica UN. Odluke o povlačenju priznanja se od strane Prištine i pojedinih država osuđuju, a lobiranje Srbije kvalifikuje kao provokacija. Sa druge strane, za njih je lobiranje Prištine za nova priznanja legalno i ne predstavlja provokaciju“, primećuje on i dodaje da nešto u tom rezonovanju nije u redu.

    „Priština je u maniru očajnika prošle nedelje uvela dodatni porez od 10 odsto na proizvode iz Srbije kao kaznu za naše spoljnopolitičke aktivnosti, kršeći pritom najgrublje pravila CEFTA kojom trenutno predsedava, što su vrlo oštro osudili svi međunarodni akteri, uključujući i EU. S ovom odlukom prištinskih vlasti se ne slaže čak ni Hašim Tači“, naveo je on.

    Ukazao je i na neutemeljenost pokušaja Prištine za članstvo u međunarodnim organizacijama, misleći da će tako dokazati državnost, a ne shvatajući da to nije put koji vodi ka bilo kakvom rešenju, a kao očigledan primer naveo je zahtev tzv. Kosova za članstvo u Interpolu.

    Argument koji Priština često koristi, jeste da ne može da sarađuje sa Interpolom zbog toga što nije njegov član, a koliko je ta tvrdnja potpuno neosnovana, govori upravo podatak iz izveštaja generalnog sekretara, gde se kao redovna aktivnost navodi da je Unmik nastavio da obezbeđuje komunikaciju između PIS u Prištini i Interpola.

    Jasno je da se radi o isljučivo političkim aspiracijama, te stoga pozivam članice da ne podrže zahtev Prištine, kaže Dačić.

    On je naglasio da je Srbija najiskrenije zainteresovana za postizanje kompromisa po pitanju Kosova i Metohije.

    „Mi smo opredeljeni za pronalaženje obostrano prihvatljivog rešenja. Takvog rešenja ne može biti bez dogovora Beograda i Prištine, ali ni bez vaše podrške. U tom smislu, ja ponovo apelujem na sve vas da pomognete ovaj proces, da iskoristimo momentum i pokušamo da napravimo iskorak“, ističe Dačić.

    On kaže da dalje podele u SB oko ovog pitanja i rasprave na temu treba li nam Unmik ili ne, svakako ne doprinose tome.

    „Odgovor na pitanje da li su nam potrebni sastanci SB i da li je potreban Unmik, biće dato onog trenutka kad pronađemo obostrano prihvatljivo rešenje. A do tada nam ostaje Rezolucija 1244, koju je ovo cenjeno telo donelo i koju smo svi dužni da poštujemo. Srbija će, sa svoje strane, uložiti maksimalni napor da se nastavi dijalog i da se dođe do trajnog rešenja koje uvažava interese i srpskog i albanskog naroda“, rekao je Dačić.

    Dačić u Savetu bezbednosti objasnio zašto je Britanija u avgustu napravila veliku grešku

    Dačić je pre izlaganja poručio da je konflikt na Kosovu daleko iza nas, ali da smo daleko od stabilne i bezbedne situacije i da zato Kosovo treba i dalje da bude visoko na agendi SB UN.

    U vreme kada Srbija nastoji da dođe do trajnog rešenja za KiM, drugačiji pristup bio bi kontraproduktivan, ocenio je on na sednici SB UN o KiM, prvoj posle šest meseci.

    EU zastave na vetru iza bez saobraćajnog znaka ispred sedišta EU u Briselu.
    © AP Photo / Virginia Mayo

    Podsetio je da je članstvo u ovom telu privilegija, ali i odgovornost u cilju prevencije konflikata.

    On se zahvalio Kini, predsedavajućoj SB UN, na tome što je stavila pitanje Kosova i Metohije na dnevni red, nakon što je Velika Britanija odlučila da to pitanje tokom njenog predsedavanja u avgustu ne bude razmatrano.

    „U avgustu nije bilo sednice i ne mogu a da ne izrazim nezadovoljstvo zbog odluke Velike Britanije što je tako odlučila, uz objašnjenje da je situacija mirna i da se na terenu ništa ne dešava“, rekao je Dačić.

    Kako kaže, u govoru će objasniti zašto je to pogrešan pristup i zašto je važno da ova tema i dalje ostane visoko na agendi SB UN.

    Zbog neuspeha u dogovaranju o dnevnom redu stvorena je loša atmosfera između Beograda i Prištine, ali i među članicama SB UN, a postojala je opasnost da se program rada SB UN dovede u pitanje, što nije dobro.

    „Smatram da o tome treba da postignu dogovor sve članice SB UN i da to nije tehnička stvar“, poručio je Dačić, prenosi Tanjug.

    Podsetio je da Zajednica srpskih opština nije formirana 2000 dana i da je Priština imala u prethodnom periodu jednostrane korake.

    Tagovi:
    Ivica Dačić
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga