00:21 14 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Aleksandar Vučić i Ginter Krihbaum

    „U Nemačkoj postoji strah zbog Kosova“

    © Tanjug / Dragan Kujundžić
    Politika
    Preuzmite kraći link
    1027

    Nemačka je uzdržana po pitanju inicijative za razmenu teritorija kao rešenja za normalizaciju odnosa Beograda I Prištine, ali, ako bi to bio deo paketa za rešenje, o tome treba diskutovati, rekao je predsedavajući Odbora Bundestaga za evropske poslove Ginter Krihbaum.

    Pripadnici policije čekaju prolazak voza u Jarinju
    © Tanjug / Edib Tahirović

    Nemački zvaničnik, inače blizak saradnik kancelarke Angele Merkel, rekao je novinarima nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem da je čuo za taj predlog.

    On je istakao da je Nemačka, za razliku od Francuske, SAD, ali i Evropske komisije, uzdržanija po tom pitanju. 

    „Ne mogu da govorim u ime Vlade nemačke, jer predstavljam Bundestag, ali mogu da kažem da kod nas postoji strah da takvo rešenje može negativno da se odrazi na druge regione“, rekao je Krihbaum i dodao:

    „Takva mera nije nešto što može da reši ceo problem. Takva inicijativa može biti samo deo jednog paketa.“ 

    Krihbaum je naglasio da ako ta mera može biti rešenje, onda o njoj treba diskutovati, ali je to više u nadležnosti Evropske komisije.

    Uzdržanost Nemačke objasnio je uverenjem da, pored ostalog, ako se razmenjuju neka sela, njihovi stanovnici mogu da steknu utisak da žive u pogrešnoj zemlji. 

    Ukazao je i na moguće posledice po druge zemlje regiona, navodeći kao primer Makedoniju, u kojoj značajan deo stanovništva čine Albanci. 

    On je istakao da u pronalaženju rešenja i Priština ima određenu odgovornost. 

    „Želimo da napredujemo u pristupnom procesu i mislim da i Priština treba više da učinio“, poručio je Krihbaum. 

    Kako je rekao, Nemačka će iskoristiti svoj uticaj, jer je veoma zainteresovana za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, ali i u celom regionu, pošto, i pored ohrabrujućih primera, postoji još potreba za daljim razvojem. 

    Srbija, prema njegovim rečima, ima ključnu ulogu u regionu i svesna je te odgovornosti.

    Upitan za nove carine koje je Priština uvela na srpsku robu, Krihbaum je naglasio da takve mere nikada nisu dobre. 

    „Možete pretpostaviti da ja kao član jednog Odbora koji se bavi pitanjem EU ne mogu da smatram da su carine uspešna priča. Osnova EU su sloboda kretanja, robe, ljudi i usluga. Samo tako je moguće razvijati privredu. Carine znače da će roba biti skuplja, što povlači sa sobom da će se smanjiti potražnja“, ukazao je Krihbaum. 

    On je ponovio da carine nisu nikada rešenje i ukazao na to da SAD i EU trenutno razgovaraju o carinama zbog odluke američke administracije da uvede carine EU i kontramerama Brisela.

    Nemačka kancelarka Angela Merkel
    © REUTERS / Fabrizio Bensch

    Krihbaum je jasno poručio da Nemačka podržava Srbiju na njenom putu ka EU. 

    Preneo je novinarima da je sa predsednikom Srbije imao veoma dobar sastanak i istakao da je posebno zapažen ekonomski razvoj Srbije. 

    „Mislim da Srbija sada može da ubira plodove reformi koje je preduzeo Aleksandar Vučić 2014. dok je bio premijer“, naglasio je Krihbaum. 

    On je podsetio da je Odbor kojim predsedava u Bundestagu nadležan za pristupne pregovore i ocenio da pristupni pregovori sa Srbijom napreduju. 

    „Sa zadovoljstvom mogu da kažem da idemo napred, korak po korak. Srbija ima punu podršku Nemačke na njenom putu u EU“, rekao je Krihbaum. 

    Upitan za napredak po pitanju poglavlja 23 i 24, Krihbaum je rekao da su to glavna poglavlja u pristupnom procesu, ujedno i najteža, uz Poglavlje 35 za Srbiju. 

    „Iz oblasti ova dva poglavlja pokrenuto je puno reformi. Međutim, još nismo na cilju, a jasno je da ni danas, a ni sutra, Srbija ne ulazi u EU. To su stvari koje moraju da se razvijaju. Evropska komisija nije jedina koja uočava napredak, već to čine i mnoge članice EU, a tako i nordijske zemlje“, objasnio je on. 

    Tagovi:
    Ginter Krihbaum, Aleksandar Vučić, Nemačka, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga