21:26 14 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Aleksandar Vučić

    Vučić: Odluka kojom je ujedinjeno srpstvo s obe strane Save i Dunava

    © Tanjug / Dimmitrije Gol
    Politika
    Preuzmite kraći link
    1362

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je prisajedinjenje Vojvodine Srbiji 1918. godine bila velika odluka kojom je ujedinjeno srpstvo sa obe strane Save i Dunava, a da su vrednosti multinacionalnosti, multikonfesionalnosti i multikulturalnosti odolele iskušenjima vremena i da su u osnovi državne politike Srbije i danas.

    „Tragom ondašnje Srbije i onim vremenima dostignutih vrednosti, i današnja Srbija jednako „ujemčava“ slobodu i punu ravnopravnost ne samo Srbima nego i svim narodima koji žive u zajedničkoj državi“, istakao je Vučić u autorskom tekstu za „Večernje novosti“.

    „Stogodišnjica je prilika da suprotstavimo pamćenje zaboravu, da se osvrnemo i oslonimo na prošlost, ali da gledajući u budućnost, razumemo sadašnjost“, naveo je Vučić i dodao da su pre 100 godina, u velikim vremenima, veliki ljudi doneli velike odluke.

    „Pre jednog veka stvorena je nova realnost i ispisane su nove stranice istorije, koje nam danas služe na čast i ponos“, ocenio je Vučić.

    Prema njegovim rečima, Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca, Slovaka, Rusina i ostalih naroda iz Banata, Baranje i Bačke u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine, donela je odluke koje predstavljaju temelj savremene srpske državnosti.

    Kako navodi, prvu — da su „na osnovu uzvišenog načela narodnog samoopredeljenja, otcepljeni, kako u državnopravnom, tako i u političkom pogledu od Ugarske“ i drugu — još značajniju — „o priključenju Srbiji“.

    „Bila je to velika odluka kojom je ujedinjeno srpstvo sa obe strane Save i Dunava. Ostvareno srpsko jedinstvo pomoglo je u stvaranju državnog jedinstva sa Srbima, Hrvatima i Slovencima u drugim krajevima pod austrougarskom vlašću“, napisao je Vučić.

    On ukazuje da odluke koje su predstavnici 211 opština sa 757 poslanika i to: 587 Srba, 84 Bunjevca, 62 Slovaka, 21 Rusinom, tri Šokca, dva Hrvata, šest Nemaca i jednim Mađarom, među kojima i sedam žena, okupljenih tog 25. novembra u Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu i danas aktuelne.

    „One su osnova na kojoj počiva vlast, a suživot, demokratija i sloboda postaju osnovne vrednosti života u celoj Srbiji“, naglašava Vučić.

    „Priključujemo se Kraljevini Srbiji, koja svojim dosadašnjim radom i razvitkom ujemčava slobodu, ravnopravnost, napredak u svakom pravcu, ne samo nama, nego i svim slovenskim pa i neslovenskim narodima, koji sa nama zajedno žive“, podseća Vučić u autorskom tekstu koji je objavljen u dodatku „Novosti“ posvećenom obeležavanju ovoga istorijskog datuma.

    On kaže da je državna politika, kao i politički program Kraljevine Srbije, izrečen još u Niškoj deklaraciji 1914. godine, da se vodi borba za „oslobođenje i ujedinjenje sve naše neslobodne braće Srba, Hrvata i Slovenaca“ doživeo svoje ostvarenje.

    „Nakon velikih žrtava i veličanstvenih vojnih pobeda, srpski narod je stekao slobodu i izborio se za ujedinjenje na prostoru raspadajuće Austrougarske monarhije“, podseća Vučić.

    On ocenjuje da pobednička Srbija nije bila samo sila koja oslobađa, već i stub ujedinjenja — „svetionik slobode razdrobljenog srpstva i svih južnoslovenskih naroda“.

    „Dolaskom na prostor raspadajuće Austrougarske monarhije, srpska vojska je pored slobode donela mir, a ujedinjenje se samo nametnulo kao spasonosno rešenje. Želja za ujedinjenjem pretvorila se u široki narodni pokret. Trijumfovala je želja ljudi da zajedno i u miru poprave porušeno, izgrade započeto; da u miru i slobodi odgajaju svoju decu — želja da ih vaspitavaju u svojim školama i na svome jeziku“, navodi se u tekstu.

    Kako dodaje, težnja srpske države da donese slobodu porobljenoj braći na prostoru Austrougarske monarhije sudarila se sa iskrenom željom svih, do tada podjarmljenih naroda koji su živeli na prostoru Bačke, Baranje, Banata, Srema, Boke, države Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Dalmacije, Hrvatske, Slovenije i Slavonije.

    „Njihove želje za slobodom, mirom i ujedinjenjem manifestovane su širokim narodnim pokretima. Njihovi politički ciljevi iskazani su odlukama pokrajinskih i mesnih skupštinskih odluka i odluka drugih samoupravnih tela kojima su tražili ujedinjenje sa Srbijom i pozivali srpsku vojsku da uvede red.

    Tako je Skupština u Kotoru „proglasila suverenstvo Kralja Petra Prvog“, a Zbor oko 700 Srba i Hrvata u Rumi usvojio je rezoluciju kojom se traži od Narodnog vijeća u Zagrebu „osnivanje jedinstvene države SHS u obliku monarhije pod dinastijom Karađorđevića…“ a ako se Hrvati iz plemenskih i političkih razloga ne bi na to odlučili, „da se Srem neposredno pripoji Kraljevini Srbiji…“, navodi Vučić.

    Podseća da je Narodno vijeće u Banja Luci „pokoravajući se neodoljivoj želji naroda bez razlike vere i imena proklamovalo je potpuno sjedinjenje sa Kraljevinom Srbijom…“.

    Takođe, Narodno vijeće za Dalmaciju u Splitu poslalo je Narodnom vijeću u Zagrebu ultimatum da u roku od 5 dana izvrši ujedinjenje sa Srbijom, a u protivnom će Dalmacija to sama učiniti.

    On kaže i da je odluka: „Narodna uprava upravljaće označenom teritorijom na osnovu načela potpune slobode i ravnopravnosti za sve narode. Svaki građanin ima nesporno pravo da na svom maternjem jeziku opšti sa svima vlastima“ i danas na snazi, a vrednost dostignuta pre stotinu godina predstavlja standard i za današnju upravu.

    „Nesrpskim i neslovenskim narodima, koji ostaju u našim granicama, obezbeđuje se svako pravo kojim žele da kao manjina očuvaju i razvijaju svoje narodno biće“, podseća Vučić na tadašnju odluku.

    Kako kaže, vrednosti multinacionalnosti, multikonfesionalnosti i multikulturalnosti su u osnovi državne politike Srbije i danas, a njihovo dugo trajanje i odolevanje iskušenjima vremena i ljudi samo potvrđuju uzvišenost odluke i vizionarstvo naših predaka.

    Napominje i da odluka Velike narodne skupštine u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine o priključenju Kraljevini Srbiji nije dogovor dva državnopravna subjekta o budućnosti, nego ispunjenje težnji još od Majske skupštine iz 1848. godine i volje naroda da se živi sa maticom Srbijom bez uslova, ograničenja ili oročenja.

    „To je jedan od velikih događaja koji su bitno uticali na istoriju Srbije i koji je prethodio stvaranju velike države 1. decembra 1918. godine“, zaključio je predsednik.

    Tagovi:
    prisajedinjenje, Aleksandar Vučić, Vojvodina, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga