04:23 15 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Kamp UNPROFOR-a u Kninu, Srbi zarobljeni u Oluji

    „Srbija da traži odštetu za žrtve genocida“

    © Foto : www.veritas.org.rs
    Politika
    Preuzmite kraći link
    1790

    Srbija treba da postavi zahtev za naknadu štete srpskim žrtvama genocida, odnosno njihovim naslednicima, kao i za oduzeta dobra, verske i druge objekte kulture.

    To za današnju Politiku kaže advokat Dušan Bratić.

    Bratić, koji istražuje okolnosti mnogih zločina nad JNA u Sloveniji i Hrvatskoj kao pravni savetnik generala Ljubomira Bajića protiv kojeg se u Zagrebu vodi istraga zbog raketiranja Banskih dvora, kaže da su u Sloveniji ubijena 44 pripadnika JNA, dok su 184 ranjena, a da je u Hrvatskoj izvršeno „na desetine najbrutalnijih zločina“, a u akciji „Oluja“ proterano više od 250.000 Srba.

    „Namerno se zaboravlja da je JNA bila jedina legalna oružana sila u suverenoj državi SFRJ, da su svi napadi na njene pripadnike i ustanove predstavljali terorističke akte i oružanu pobunu, tako da su (predsednik Hrvatske Franjo) Tuđman i objekti koje je on koristio za JNA bili legitimni vojni cilj“, rekao je Bratić.

    On podseća da Povelja UN zabranjuje rat i primenu oružane sile, osim u samoodbrani, tako da sve istrage i suđenja protiv bivših pripadnika JNA nisu pravnički nego politički akti.

    „Ne samo da su zamenjene teze, nego su zamenjene i uloge. Umesto da se sudi onima koji su izveli terorističke akcije i secesiju, sudi se onima koji su branili državu, pa se čak traži i naknada štete. Srbija bi trebalo da postavi zahtev za naknadu štete svim srpskim žrtvama genocida, odnosno njihovim naslednicima, kao i za oduzeta dobra, verske i druge objekte kulture, od NDH pa naovamo“, kaže Bratić.

    On je podneo srpskom tužilaštvu za ratne zločine dve krivične prijave s dokazima za raketiranje kolona civila u mestu Svodna kod Dvora na Uni i na Petrovačkim cestama.

    „Zločina je bilo na svim stranama, ali primarni i najteži od svih je zločin protiv mira koji su počinili secesionisticka rukovodstva Slovenije i Hrvatske. Za taj zločin niko nije odgovarao. Zahtev Hrvatske da joj Srbija preda deo naoružanja JNA na ime njenog učešća u finansiranju armije, paradoks je i drskost bez presedana. Oni se nisu razdružili putem koji je propisivao Ustav, saglasnošću svih republika, već protivpravno. Jugoslavija je napadnuta i razbijena iznutra, izvođenjem oružane pobune i terorističkih akata protiv JNA i srpskog naroda“, kaže Bratić.

     

    Tagovi:
    JNA, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga