07:03 21 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    31050
    Pratite nas

    Inicijativa grupe intelektualaca iz Italije da se pokrene peticija za povlačenje priznanja Kosova je hvale vredna, ali su male šanse da će Italija revidirati svoj stav prema samoproglašenoj nezavisnosti južne srpske pokrajine, kaže Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku privredu.

    Inicijatori peticije nameravaju da je, nakon prikupljanja dovoljnog broja potpisa, upute Donjem domu Parlamenta Italije 20. februara, na dan kad je Italija priznala Kosovo. Ideja je potekla od Srba i Italiji, a u Odboru za pokretanje ponovne rasprave o italijanskom priznanju nezavisnog Kosova između ostalih su istoričar Stefano Piloto, novinari Stefano Vernole i Marija Lina Veka, počasni konzul Srbije za region Veneto Loreta Bađo, počasni konzul Srbije u Firenci Leandro Kjareli, profesor Univerziteta Tor Vergata u Rimu Alesandro di Meo, bloger Federiko Roberti…

    Prema rečima Slobodana Jankovića, reč je o ljudima koji poznaju našu situaciju i objavljuju knjige i naučne članke o Srbiji i Balkanu.

    Marija Veka je napisala više knjiga o stradanju srpskog naroda na KiM, a u knjizi „Vučje srce“ među prvima je upozorila na šverc ljudskih organa kidnapovanih Srba sa Kosmeta.

    Stefano Vernole je pisao više puta o balkanskoj politici i problemu KiM, o silnim nepravdama i nedoslednostima, a Stefano Piloto predaje u Trstu i dugi niz godina redovni je posetilac Srbije i Balkana.

    „Tu su i imena mnogih drugih ljudi koji su upoznati sa našom situacijom, ali ne mislim da će to sada nešto promeniti. Mahom su to ljudi iz sveta nauke, medija, delimično kulture, a iako je njihov glas važan dodatni glas za nas na italijanskoj medijskoj sceni, njihov uticaj u ovom trenutku ne može da ima presudnu ulogu“, navodi Janković.

    On objašnjava i zašto se ne može očekivati da će Italija u bliskoj budućnosti revidirati svoj stav prema pitanju Kosmeta.

    „Po nizu pitanja koja su suštinska za samu Italiju postoji neslaganje između sadašnje Vlade i Brisela, donekle i nepoklapanje sa NATO-om, tako da im otvaranje još jednog fronta ne bi išlo na ruku. Pitanje KiM je vrlo krupna stvar da bi Italija sad tu iskakala“, smatra naš sagovornik, ističući da bi za tako nešto moralo da dođe do promene u okviru same EU, što se može očekivati u narednih 10 godina, ali ne i u ovom trenutku.

    Na pitanje da li bi argument u prilog podrške peticiji eventualno bilo to što je svojevremeno usvojen zahtev grupe italijanskih vojnika da im država isplati odštetu jer su se razboleli, a neki i umrli nakon službovanja u Kforu, kako se veruje zbog posledica bačenih NATO bombi sa osiromašenim uranijumom, Janković kaže da to jesu povezane stvari, ali da iako je taj slučaj uzburkao italijansku javnost zbog stradanja, nije došlo do značajnije osude Alijanse.

    „Naravno, nama znači svaka podrška, a naša diplomatija to treba da koristi, ako ništa drugo da se smanji pritisak iz Italije na nas, da barem oni ne budu ti koji će nas pritiskati da činimo neke korake koji su u suprotnosti sa našim nacionalnim interesima i pravdom uopšte“, kaže Janković.

    U Italiji, kako ističe naš sagovornik, ima puno ljudi koji su spremni da svedoče istinu o KiM, a Srbija treba da im sistemski pomogne da se više čuje njihov glas.

    Italija je članica NATO-a, koji je bombardovao SR Jugoslaviju 1999, a priznala je Kosovo svega četiri dana nakon što je Priština proglasila nezavisnost 17. februara 2008. godine i već u maju te godine otvorila je ambasadu.

    U ovom tenutku se 1.935 italijanskih vojnika nalazi u sastavu Kfora, dok je na početku te misije bilo njih 5.000, a u nekoliko navrata Italijan je bio na čelu tih snaga. Italija takođe ima 600 vojnika u sastavu Euleksa.

    Tagovi:
    intelektualci, Italija, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga