04:40 15 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Čišćenje ruševina u Aleksincu 9. aprila 1999. tri dana posle bombardovanja kasetnim bombama u kome je poginulo 14 ljudi.

    Zločin nad Srbijom koji je promenio svet: NATO bi morao da plati

    © AP Photo / Philip Mark
    Politika
    Preuzmite kraći link
    61310
    Pratite nas

    NATO je destabilizujući faktor u svetu u poslednjih 20 godina, moraće da odgovara za postupke ne samo u Jugoslaviji i potpuno je logično da se postavi pitanje reparacija za vojne intervencije širom sveta, izjavio je Evgenij Primakov, član Odbora za međunarodne odnose ruske Državne dume.

    Primakov je na panelu „20 godina od bombardovanja Jugoslavije — pouke za evropsku bezbednost u 21. veku“ ocenio da se akcija NATO-a iz 1999, koja je sprovedena kao „humanitarna intervencija“, pretvorila u humanitarnu katastrofu.

    Bombardovanjem Srbije NATO je otvorio pandorinu kutiju i danas je situacija na Kosovu i Metohiji takva, da su „kosovski ekstremisti uzeli Evropsku uniju kao taoca“.

    „Danas su odnosi Rusije i NATO-a užasni, oni su na dnu“, naglasio je Primakov i dodao da Rusija danas nema partnera za dijalog ni u Evropi, ni u NATO-u, ali da mora učiniti sve da se nastavi dijalog, jer je glavno globalno pitanje očuvanje mira, a to je lekcija koju je Rusija naučila pre 20 godina.

    Dopisni član Ruske akademije nauka Aleksej Gromiko naveo je da je NATO agresija na SRJ bila „udar na arhitekturu globalne bezbednosti“ i da se ta „humanitarna intervencija“ pokazala kao „tragična za SRJ, Evropu i čitav svet“.

    Prema njegovim rečima, posledice upada NATO-a u Jugoslaviju, osim velikih patnji ljudi i materijalne štete, proširile su se na čitav svet, a predstavljale su i udar na odnose sa Rusijom, jer su „Rusima srušene nade da mogu uspostaviti prijateljske odnose sa Zapadom“.

    Takođe, agresija na SRJ je značila „delegitimizaciju međunarodnog rada u Savetu bezbednosti UN“, čime je sistem međunarodnog prava počeo da „klizi ka nihilizmu“. Gromiko je istakao da je „na varvarski način nametnut koncept humanitarne intervencije, koji je do tada bio bez uporišta u međunarodnom pravu“.

    „Bombardovanjem Jugoslavije SAD i NATO su pomogli bojovnike, što je dovelo do odvajanja Kosova od Srbije, a zatim i do delimičnog priznanja nezavisnosti Kosova, što je otvorilo Pandorinu kutiju, jer su mnogi posle tog presedana počeli da smatraju pravo na samoopredeljenje kao najvažnije, što je dovelo do brojnih sukoba“, rekao je Gromiko.

    Uz to, „kosovska avantura“ je dovela do nesklada unutar EU i ispostavilo se da je Unija nesposobna da rešava problem Kosova, što je pokazala i propast briselskih pregovora.

    „Usled bombardovanja i stvaranja protektorata, Kosovo je postalo enklava radikalnog nacionalizma u kojoj je obnovljena ideja ’velike Albanije‘, koja umalo nije 2001. godine sahranila jednu državu Jugoistočne Evrope — Makedoniju“, podsetio je Gromiko.

    Jedna od tragičnih pouka je i „ćorsokak nastao stvaranjem veštačkih država, poput Kosova i Bosne i Hercegovine“, čijem su stvaranju prethodili „bombardovanje, hibridni rat i cinizam“.

    Bivši šef diplomatije i ambasador SRJ u Ujedinjenim nacijama od 1995. do 2000. godine Vladislav Jovanović ocenio je da je intervencija NATO-a po definiciji bila agresija, jer je pokrenuta bez odgovarajuće rezolucije SB UN i što je još gore, bila je i zločin protiv mira. Zemlje koje su bombardovale SRJ, „zaklonile su se iza preuveličanih podataka o žrtvama u sukobu srpskih snaga bezbednosti sa teroristima“.

    „Prethodnica agresije SRJ bila je kampanja demonizacije srpskog naroda, gora nego što je sprovođena protiv Nemačke i Japana u vreme Drugog svetskog rata, a cilj je bio da se opravda bombardovanje“, istakao je Jovanović.

    NATO agresija na SRJ pokazala je da samo nuklearno naoružanje može odvratiti jedinu supersilu od napada na suverene zemlje, što je pokazao i rast broja država koje su nabavile ili se spremaju da nabave nuklearno oružje, a ubrzala je i oporavak Rusije i Kine.

    Kad je reč o eventualnom prijemu Kosova u UN, Jovanović smatra da prijem SRJ u svetsku organizaciju godinu i po posle agresije za Srbiju ima jaču snagu od Rezolucije 1244. Pokazalo se da Kosovo ne može postati članica UN bez volje Srbije i zato međunarodni faktori godinama pokušavaju da „slome našu čvrstu volju“.

    „Agresija je zadala veliki udarac Ujedinjenim nacijama, udarac od koga se do danas nisu oporavile i ja sam je uporedio sa napadom Italije na Abisiniju, kojim je prestala da postoji Liga naroda“, istakao je Jovanović.

    NATO i SAD moraju proći kroz katarzu, priznati i prihvatiti odgovornost za agresije na SRJ, Libiju, Irak i Siriju, platiti reparacije i tako otvoriti put saradnji, zaključio je Jovanović.

    Austrijski diplomata Volfgang Petrič, koji je bio posrednik EU u vreme pregovora u Rambujeu, rekao je da je pregovarački tim Srbije, koji je predvodio prof. dr Ratko Marković, bio odličan i da je hteo da nastavi pregovore, ali da Slobodan Milošević nije hteo nastavak, zbog čega je i došlo do bombardovanja.

    Petrič je dodao da su „pregovori u Rambujeu bili poslednja prilika da Kosovo i Metohija ’ostanu u sastavu SRJ‘, ali je Slobodan Milošević doneo ’pogrešnu političku odluku‘“. On je podsetio da je bivši predsednik SRJ još 1998. godine potpisao sporazum sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom, kojim su NATO avioni dobili pravo da nadleću Kosovo.

    Direktor kancelarije za KiM Vlade Srbije Marko Đurić rekao je da nema sumnje da je „humanitarna katastrofa na Kosovu“ bila izgovor za agresiju NATO-a na SRJ i da je bila deo „šire geopolitičke agende onih koji su izvršili agresiju“.

    Prema njegovim rečima, „svi konkretni povodi za agresiju nisu preživeli test vremena“, a svi izgovori, odnosno navodni humanitarni ciljevi intervencije, pokazali su se kao lažni i isprazni.

    „Prvi motiv agresije bila je otimačina teritorije Srbije da bi se izvršila aneksija susednoj državi, a drugi je bio slabljenje geopolitičkog kapaciteta srpskog naroda“, rekao je Đurić i dodao da za 20 godina nisu ostvareni ti ciljevi.

    Tagovi:
    Velika Albanija, agresija NATO na SRJ, Savet bezbednosti UN, NATO, EU, Aleksej Gromiko, Volfgang Petrič, Vladislav Jovanović, Jevgenij Primakov, Marko Đurić, SRJ, Makedonija, Kosovo i Metohija, Italija, SAD, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga