11:54 23 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    NATO bombardovanjeMonografija „Posledice NATO agresije na SRJ 1999. godine - dve decenije posleSvedočanstvo strašnog zločinaMeđunarodna konferencija „Mir i napredak umesto ratova i siromaštva, povodom 20. godišnjice od NATO agresije

    Konferencija: NATO agresija na Jugoslaviju — ilegalni rat unutar Evrope (video, foto)

    © Sputnik / Dejan Simić © Sputnik / Nataša Milosavljević © Sputnik / Dejan Simić © Sputnik / Dejan Simić
    1 / 4
    Politika
    Preuzmite kraći link
    4932

    Povodom 20 godina agresije NATO-a, u Beogradu se tokom današnjeg i sutrašnjeg dana održavaju međunarodne konferencije i brojne komemorativne aktivnosti. U Domu vojske danas je otvorena međunarodna konferencija „Mir i napredak umesto ratova i siromaštva“, gde će u naredna dva dana govoriti više od 200 gostiju iz 45 zemalja.

    Mimo međunarodne konferencije, biće održana i izložba fotografija i dokumenata, takođe u Domu vojske, kao i međunarodna smotra dokumentarnih filmova o agresiji u Jugoslovenskoj kinoteci (22. i 23. mart).—

    Takođe je u planu da se održi i međunarodni memorijalni maraton Hram Svetog Save-Hilandar, Atos, koji će startovati tačno na dan početka bombardovanja, 24. marta.

    Najnovije vesti
    • 17:56
      Jelena Guskova

      Guskova: Dve decenije kasnije, pokazalo se da je Srbija 1999. branila Rusiju

      Jelena Guskova, inostrani član SANU, izjavila je da je 1999. godina pokazala da je Srbija zapravo tada branila Rusiju, da je branila granice pravoslavlja i slovenstva, samim tim Srbija je ratovala da Rusija postane svesna svoje uloge u savremenom svetu.
      Dalje
    • 17:14

      NATO agresija na Jugoslaviju – ilegalni rat unutar Evrope

      Žak Ogar pukovnik francuske vojske u penziji izjavio je da je NATO agresija zapravo bio napad zemalja Evrope predvođenih SAD i NATO-om, na drugu, takođe evropsku zemlju, koja je sve vreme nastojala da očuva sopstveni teritorijalni suverenitet.

      Žak Ogar
      © Sputnik / Dejan Simić

      Kako je rekao, jasno je bilo je da je tim bombardovanjem zadat konačan udarac raspadu Jugoslavije i to otcepljivanjem Kosova od Srbije.

      Osvrnuvši se na dešavanja 1999. godine, Ogar je rekao da je tokom „ilegalnog rata“ bio združenih snaga u okviru Kfora.

      „Kao svedok sam ovde, čak sam po tom pitanju nedavno objavio i knjigu o dešavanjima u tom periodu. Ono što me najviše zadivilo na Kosovu 1999. godine je količina neistinite informacije koju je plasirao NATO“, dodao je.

    • 16:08
      Fjodor Ladigin

      Bivši šef ruskih obaveštajaca: NATO je napadom na SRJ pokazao novi koncept ratovanja

      General pukovnik i bivši šef Vojne obaveštajne službe (GRU) Fjodor Ladigin izjavio je da je NATO predvođen SAD napadom na SR Jugoslaviju u praksi izveo novi strateški koncept ratovanja primenom najmodernije vojne tehnike, kako bi se prinudila kapitulacija kako u političkom, tako i u ekonomskom smislu.
      Dalje

    • 15:17

      Karađorđević: Srbija se još oporavlja od NATO agresije

      Princ Aleksandar Karađorđević izjavio je da se Srbija i posle 20 godina bori da se oporavi od razaranja koje je pretrpela nezakonitim bombardovanjem građana, zemlje i infrastrukture, kakvo Evropa ne pamti od Drugog svetskog rata.

      „Sa velikom tugom sećamo se užasne agresije i patnje koju su pretrpeli svi naši građani, tragično nastradali i njihove porodice. To je bio slučaj sveobuhvatne agresije kakav Evropa ne pamti od vremena Drugog svetskog rata, a koja nije bila odobrena od strane Ujedinjenih nacija. Još jednom se nažalost pokazalo da nasilje samo rađa novo nasilje i bol“, naveo je princ Karađorđević u saopštenju dostavljenom medijima.

    • 13:32

      Baburin: Kompromis između dobra i zla je nemoguć

      Zamenik presdednika ruske Državne dume Sergej Baburin izjavio je da lekcije agresije NATO-a protiv tadašnje Jugoslavije govore da je mir i prioritet samo za izabrane, a za sve ostale je siromaštvo i beda.

      „To će biti uvek tako dokle god ovi imućni ostanu egoistični", istakao je.

      Govoreći o posledicama bombardovanja SRJ Baburin je rekao daje nekažnjenost strašna stvar, a još strašnija postaje kada nema nade da oni ikada budu kažnjeni. Ta nekažnjenost, istakao je on, je dovela do toga da je Amerika postala zemlja čija glavna politika je da vrši agresiju na zemlje u kojima im se ne dopada kako se rade stvari.

      Amerikanci su tu politiku realizovali na osnovu falsifikacije činjenica i kao rezultat ginuli su na stotine hiljada civila, a sve je počelo agresijom na Jugoslaviju.

      „Potrebno je postaviti pitanje materijalne kompenzacije svih šteta koje su načinjene, ali i kompenzacije građanima i porodicama stradalih. Takođe, potrebno je postaviti pitanje kažnjavanja onih koji su odgovorni za tu agresiju", naveo je i dodao da je upravo Havijer Solana jedan od njih, budući da je on lično bio taj koji je izdao naređenje da se bombarduje Jugoslavija, stoga i mora da odgovara za svoje postupke.

      Baburin je dodao i da će Rusija bezuslovno da podržava Srbiju, ali „ako državna vlast ćuti, jako će biti teško svetskoj javnosti da bilo šta uradi".

      „Zašto se danas protiv Srbije i Rusije vode informacioni i ekonomski rat? Odgovoriću - jer je Zapad zasnovan na licemerju, navikao da živi bez duše. Kada se Bog istrgne iz duše, dolazi do čovečanske krize, a samo istočno-civilizacijska kultura postaje jedina šansa da Zapad preživi", rekao je.

      „Govorim vam kao prijatelj. Društvo je pred teškim izborom. Kada vam govore da je izbor jednostavan - ili evropska budućnost i otkazivanje Kosova ili beda - to nije istina. Postoje i drugi izbori. Savez sa Rusijom, potpun, kao što je nekada govorio Slobodan Milošević", dodao je.

      „Kompromis između dobra i zla ne postoji. Kompromis sa ljudožderima je samo smrt, stoga je potrebno boriti se i to zajedničkim snagama", zaključio je Baburin.

    • 13:10

      Andrea Kotarac: Posle Srbije i Sirije, vidite šta se dešava u Francuskoj

      Andrea Kotarac, predstavnik regionalnog francuskog parlamenta, izjavio je da su poslednji predsednički izbori u Francuskoj pokazali da je više od pola građana te zemlje za izlazak Francuske iz NATO-a.

      „Posle Srbije i Sirije, vidite šta se dešava u Francuskoj. Preko 50 posto Francuza je za izlazak te zemlje iz NATO-a, a to su pokazali ljudi koji su dali svoje glasove kandidatima na predsedničkim izborima koji zastupaju tu ideju", rekao je.

      Inače, Kotarac je bio i savetnik bivšeg predsedničkog kandidata Žan Luka Melanšona, koji je jedini u to vreme glasao protiv bombardovanja. Kotarac je srpskog porekla i na konferenciji je govorio na srpskom.

    • 12:55
      Monografija „Posledice NATO agresije na SRJ 1999. godine - dve decenije posle
      © Sputnik / Nataša Milosavljević
    • 12:49

      Strateški interes Srbije da prikupi dokaze i pokrene tužbe

      Povodom obeležavanja 20 godina od početka NATO agresije Evroazijski bezbednosni forum predstavio je monografiju „Posledice NATO agresije na SRJ 1999. godine - dve decenije posle" u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.

      Direktor foruma prof. dr Mitar Kovač rekao je da je u NATO agresiji stradalo 2.120 ljudi.

      "To je bila nelegitimna akcija koja je imala nesagledive posledice po sve državljane SR Jugoslavije. Republika Srbija još nije precizno utvrdila u kojim oblastima i koje vrste šteta su nanete. "Verovatno je to izraz pritisaka vodećih sila NATO-a da nije poželjno baviti se time i da treba gledati u svetlu evropsku budućnost," navodi Kovač.

      Na sreću, dodao je, 2018. Narodna skupština i Vlada su preduzele korake, samo da se ostane dosledan u toj nameri.

      "Strateški je interes Srbije da prikupi dokaze i da upozna međunarodnu javnost sa posledicama NATO agresije i sa terorom zločina OVK", kaže Kovač i dodaje da na osnovu toga treba pokrenuti tužbe za pričinjenu štetu pred nacionalnim sudovima država koje su učestvovale u izvršenju tih zločina.

      Na predstavljanju monografije govorili su i prof. dr Spasoje Mučibabić, general-major u penziji, prof. dr Svetlana Žunić i prof. dr Mirjana Anđelković Lukić.

      Povodom obeležavanja 20 godina od početka NATO agresije Evroazijski bezbednosni forum predstavio je monografiju „Posledice NATO agresije na SRJ 1999. godine - dve decenije posle u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.
      © Sputnik / Nataša Milosavljević
    • 12:39

      Mitropolit Amfilohije: Balkan nije prilepak Evrope

      Mitropolit Amfilohije
      © Sputnik / Radoje Pantović

      Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije izjavio je da Balkan nije nikada bio prilepak Evrope, već njen roditelj, ove moderne i zapadne Evrope.

      „To treba tako da i ostane", naglasio je.

      Osvrnuo se i na vreme bombardovanja Srbije i Crne Gore rekavši da je u tom periodu bio na Kosovu po blagoslovu patrijarha Pavla i sahranjivao one koji su tamo izgubili svoje živote.

      „Bio sam živo prisutan u svim tim zbivanjima i znam kakvo je to nesrećno stanje bilo koje se završilo ovim međunarodnim zločinom da se ta žila kucavica srpskog naroda proglasi za nezavisnu državu uz priznanje jedne grupe razbojnika koji su sram časnog i čestitog albanskog naroda", istakao je.

      Amfilohije je dodao i da je u tom periodu shvatio da ovo što se danas događa sa Evropom, na čelu sa NATO-om, nije ništa novo, već nastavak Krstaških ratova, Napoleonovog pokušaja osvajanja sveta, kao i naci-fašističke okupacije.

       

    • 12:26
      Bivši haški osuđenik i oficir vojske SRJ Veselin Šljivančanin na konferenciji
      © Sputnik / Dejan Simić
    • 12:22

      Geopolitički interes NATO-a jedan od uzroka bombardovanja

      Jedan od uzroka agresije na Jugoslaviju 1999. godine bio je i geopolitički interes vodećih zemalja NATO-a, rečeno je danas na konferenciji "NATO agresija na SR Jugoslaviju: 20 godina posle".

      Učesnici međunarodne naučne konferencije izneli su i prognoze da će odnosi na međunarodnoj sceni nastaviti da se redefinišu i da svet ulazi u period okončanja zapadne prevlasti.

      Profesor sa Fakulteta za diplomatiju i bezbednost Branko Krga rekao je da je je uzrok bombardovanja pre svega bio geopolitički interes vodećih zemalja NATO-a.

      Kaže i da je poslednjih 20 godina pokazalo da je agresija bila velika greška i da su pogrešne i posledice do kojih je ona dovela, te da je naneta velika šteta Jugoslaviji, posebno Srbiji, a da ništa nije postignuto.

      Krga, koji je 1999. godine bio šef vojnoobaveštajne službe, a potom i načelnik Generalštaba, rekao je da se "činilo sve" da do sukoba sa Albancima i konflikta sa NATO-om ne dođe i da se problemi reše mirnim putem, ali da nisu uspeli.

      Profesor sa Istraživačkog centra za jugoistočnu Evropu Gordon Bardoš kaže da je intervencija 1999. godine bila prvi marker koji je pokazao kako će od tog momenta SAD voditi svoju spoljnu politiku i kako će posmatrati međunarodne odnose.

      Navodeći da je SAD u poslednjih 20 godina 19 godina bila u ratu, Bardoš je rekao da je ta zemlja tokom Hladnog rata imala nešto više od 40 intervencija širom sveta, a posle 1991. nebrojeno više.

      Naveo je i primer napada dronovima, ističući da je za vreme predsednika Obame odobreno 1.878 intervencija, a za samo dve godine Trampove vlasti 2.243.

      On je zaključio da ratovi koje je vodila SAD posle napada na Svetski trgovinski centar i druge mete 2001. godine, nisu ostvarili svoje ciljeve.

      Profesor Beatris Bisio sa Univerziteta u Riu u Brazilu rekla je da su potvrđene prognoze da dolazi do velike promene posle kraja Hladnog rata i raspada SSSR, kada se činilo da je SAD vrhovni gospodar sveta, i da počinje pad Zapada i NATO-a, i uspon Azije.

      "To može da znači da ulazimo u period haotičnog okončanja zapadne prevlasti u svetu. Ako je 19. vek bio vek Evrope, 20. vek SAD, sad smo na tački kad možemo da kažemo da je ovo vek Azije", rekla je Bisio.

      Podsetivši na partnerstvo Rusije i Kine, ona je rekla da takvi odnosi redefinišu međunarodnu scenu i dodala da se postavlja pitanje može li ovakav period voditi svet ka značajnim konfrontacijama.

      Profesor Liu Zuokui iz Pekinga rekao je da je i bombardovanje Jugoslavije pokazalo da u svetu i dalje postoje politika sile i hegemonija, koja je najveća pretnja miru u svetu.

      "Za Kinu su razvoj i saradnja najbolji odgovori hegemoniji i politici sile, a moramo naći partnere sa kojima ćemo se protiv toga boriti", rekao je on i istakao da je za građane važno da država gleda u budućnost, preneo je Tanjug.

      On je naveo da su evropske integracije pravi put za Srbiju te istakao da je siguran da je srpski narod mudar i sposoban da reši i pitanje Kosova.    

    • 12:11

      Margit Savović: Pucano je na Jugoslaviju, ali meta je bio ceo svet

      Bivša savezna ministarka u SR Jugoslaviji Margit Savović.
      © Sputnik / Radoje Pantović

      Brutalan napad 19 država članica NATO-a predstavlja uništavanje budućnosti jednog naroda, ekološki genocid ubijanjem prirode što je osnovni preduslov za ljudski život, izjavila je bivša savezna ministarka u SR Jugoslaviji Margit Savović.

      Naša planeta je suviše mala da bi nas ovako ispoljavanje nasilja zanimalo. Agresija, bombardovanje, može se sutra dogoditi svima. Pucano je na Jugoslaviju, ali meta je bio ceo svet. Život je najveća vrednost, a dečiji najskupoceniji", istakla je.

       

    • 11:56
      Dušan Proroković

      Četiri ambasadora NATO zemalja prijavili se za skup o agresiji, ali se nisu pojavili

      Analitičar Dušan Proroković rekao je da Srbija zbog NATO bombardovanja i agresije još zadugo neće imati u punoj meri normalizovane odnose ne samo sa SAD, nego i sa brojnim zapadnim silama koje predvodi NATO.
      Dalje
    • 11:25
      Petar Tolstoj na konferenciji

      Ruski zvaničnik: Na godišnjicu zločina, Zapad je Srbiji uručio još dva „poklona“

      Zamenik predsednika Državne dume Rusije Petar Tolstoj izjavio je da se politika Zapada ni 20 godina nakon bombardovanja jedne suverene države usred Evrope nije promenila, kao i da su Avganistan, Irak, Libija, a potom i Sirija — dokaz za to.
      Dalje
    • 11:21

    • 10:26

      Ana Brnabić: Srbija mora da oprosti

      Direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu Branislav Đorđević, premijerka Ana Brnabić i profesor Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu Vladimir Cvetković na konferenciji
      © Tanjug / Tanja Valič

      Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić poručila je da je bombardovanje SR Jugoslavije bilo greška drugih, a ne građana koji su u sred Evrope na kraju 20. veka bili žrtve onih sa kojima su se u dva svetska rata borili.

      "Za našu zajedničku budućnost bilo bi dobro da i oni budu toga svesni, da budu svesni greške agresije nad nedužnim stanovništvom", rekla je Brnabićeva.

      Premijerka je rekla da Srbiji niko ne treba da spočitava greške iz prošlosti, jer je svesna da nije bezgrešna, ali da je bombardovanje bila greška drugih.

      "Ali Srbija mora da pokuša da oprosti, jer je jedini put da ostvarimo sve naše potencijale, a ja verujem da ih imamo mnogo, da se okrenemo budućnosti, partnerstvu i saradnji", rekla je premijerka.

      Ona je istakla da Srbija nikada neće zaboraviti prijatelje koji su bili na njenoj strani kada je bilo najteže, ali da će nastaviti da gradi mostove ka onima sa kojima se 1999. godine nije razumela, a danas je blizak partner, kao i ka onima sa kojima se ni danas ne razume.

      "Samo tako možemo izgraditi prosperitetnu i modernu Srbiju", rekla je ona, preneo je Tanjug.

      Istakla je da Srbija ne sme da zaboravi 1999. godinu, žrtve, porušene mostove i fabrike, kao ni sve ono za šta je u to vreme izmišljen više nego uvredljiv termin "kolateralna šteta".

    • 10:20

      Italijanski publicista Enriko Vinja: Pružiti podršku otporu Srba na Kosovu i Metohiji

      Italijanski publicista i predstavnik humanitarnih organizacija SOS Jugoslavija i SOS Kosovo i Metohija Enriko Vinja istakao je da je Kosovo danas aparthejd u 21. veku

      Pored toga, zapadne sile, a pre svega SAD, tvrde da je Kosovo - NATO država u sred Evrope, naglasio je.

      Vinja je podsetio kako je to izgledalo u Italiji 1999. godine, rekavši da su Italijani pre dve decenije imali svojevrstan izbor - da li da ostanu uz Srbiju ili ne.

      „Naša organizacija je odabrala da ostane uz srpski narod, kao partizani protiv agresije NATO. Napravili smo brojne projekte solidarnosti sa kompanijama iz Srbije. Naša snaga nije bila jaka, ali smo na frontu bili svaki dan", istakao je.

      Vinja je naveo i da smatra da je potrebno pružiti podršku otporu Srba na Kosovu, jer su koreni srpskog naroda upravo tamo.

      Dodao je i da podrška njegovih organizacija koje predstavlja nije uperena isključivo srpskom narodu, već i drugim ugroženim narodima Sirije, Libije, ali i Donbasa.    

    • 10:12

      Momir Bulatović: Bombardovanjem se ništa ne rešava

      Momir Bulatović, predsednik Savezne Vlade SRJ u vreme agresije NATO-a 1999. godine, rekao je da se bombardovanjem i ubijanjem ljudi, kao što je to bio slučaj 1999. godine, nije moguće rešiti ni jedan problem, stoga kosovski problem traje i dan danas. 

    • 10:00
      Petar Tolstoj i Živadin Jovanović

      Tolstoj i Handke u Beogradu na Međunarodnoj konferenciji o NATO bombardovanju SRJ

      Potomak slavnog ruskog pisca Tolstoja Petar Olegovič Tolstoj i jedan od najpoznatijih evropskih i svetskih savremenih pisaca Peter Handke učestvuju na Međunarodnoj konferenciji povodom 20. godišnjice oružane agresije NATO na našu zemlju koja danas počinje sa radom u Domu Vojske Srbije u Beogradu i završava se sutra.
      Dalje
    • 09:58

      Đorđević: NATO agresija ne sme da se zaboravi

      Zoran Đorđević
      © Tanjug / RADE PRELIC

      Konferenciju je otvorio ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Srbije Zoran Đorđević koji je tom prilikom rekao da se Srbiji, na žalost, tokom storije dešavalo mnogo ružnih stvari, ali da je naša zemlja uvek birala pravu stranu i bila na strani pobednika.

      Podsećajući na dane bombardovanja, Đorđević je rekao da je tada svima bilo mnogo teško pogotovu boriti se protiv svih i biti poprilično usamljen. „Činjenica da smo se nalazili na ispravnoj strani i to što smo nastojali da se izborimo za svoju slobodu držalo je sve nas", ocenio je.

      „Međutim, agresija nije trajala 78 dana, već traje i danas, posledice se osećaju još uvek. Statistički podaci govore tome, a kakvi god da su, nisu konačni. Ljudi umiru i danas, a teško je razaznati da li su to posledice bombardovanja", ukazao je.

      Dodao je da upravo i stoga postoji potreba da o tome govorimo otvoreno. govoriti to što mislimo.

      „Mi smo veliki narod i umemo da opraštamo ali ne smemo da zaboravimo. NATO agresija ne sme da se zaboravi, svi o tome treba da pričaju da sva pokolenja iza nas to znaju, kako bi imali sliku o tome šta da rade da se to više ne desi, ne samo u Srbiji, nego bilo gde", naglasio je.    

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga