11:33 20 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    1349
    Pratite nas

    Lideri EU nisu uspeli da se dogovore o tome ko će u narednih pet godina biti na najvažnijim funkcijama u evropskim institucijama.

    Do žučne rasprave oko izbora čelnika Evropske komisije, Evropskog saveta, Evropske centralne banke i Evropskog parlamenta, došlo je kada su dve ključne grupe, socijalisti i liberali-centra, stavile do znanja da ne podržavaju kandidata konzervativne Evropske narodne partije Manfreda Vebera.

    On je dobio podršku nemačke kancelarke Angele Merkel, ali je nije dobio i od predsednika Francuske Emanuela Makrona.

    Makron ima legitimno pravo

    Objašnjavajući ovu krizu, dr Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije podseća da je na prošlim izborima 2014. godine koalicija narodnih partija i socijaldemokrata imala apsolutnu većinu, pa je prvi na listi narodnih partija koje su dobile najveći broj glasova Žan Klod Junker istaknut za predsednika Komisije. Šefovi vlada članica u evropskom savetu morali su da ga prihvate. Međutim, na ovim izborima narodne partije i socijaldemokrate nemaju apsolutnu većinu, sada je potrebna šira koalicija koja bi uključila liberale, a možda i zelene, kaže Zečević.

    Emanuel Makron na samitu o Zapadnom Balkanu
    © AP Photo / Markus Schreiber
    Emanuel Makron na samitu o Zapadnom Balkanu

    „Predsednik Makron to sada koristi i kaže prvom na listi narodnih partija, koji imaju najviše poslanika, ali nemaju apsolutnu većinu sa socijalistima, ’ne možete vi više da određujete predsednika Komisije, sada je potreban tripartitni dogovor‘. Njegova grupacija liberala Renoviranje EU dosta je ojačana francuskim poslanicima, sada ih ima 106. Makron smatra da ima legitimno pravo da aktivno učestvuje u imenovanju predsednika Komisije, da Veber kao prvi na listi ne mora da bude izabran, kao što je bilo na prošlim izborima sa Junkerom“, objašnjava Zečević.

    Dodaje da su sa druge strane Nemci bili tvrdi, da je Merkelova insistirala na Veberu kao idealnom kandidatu, jer je koalicija narodnih stranaka dobila najviše poslaničkih mesta.

    Dogovora mora biti

    Zečević je uveren da će se tražiti treće, kompromisno rešenje. Podseća da je Emanuel Makron imao ideju da isturi nekoga iz svoje liberalne grupacije stranaka ili Mišela Bernijea, koji je dobro vodio pregovore o „bregzitu“. Međutim, to mu očigledno ne polazi za rukom.

    Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk nove razgovore o izboru čelnih ljudi evropskih institucija najavio je za 30. jun. Ne postoji mogućnost da se tada ne dogovore oko ključnih imena, nekakav kompromis će morati da pronađu, kaže Zečević.

    „Obično se ranije u ovakvim situacijama birala treća ličnost iz neke manje države, da na čelu EK ne bude ni Francuz, ni Nemac. Kada nije bilo kompromisa između Velike Britanije, Francuske i Nemačke oko ličnosti koja bi bila predsednik Komisije, onda su izvlačili nekoga iz Luksemburga, iz neke manje države“, podseća.

    Evropski parlament, glasovi
    © Foto : Facebook
    Evropski parlament, glasovi

    Parlament diktira izbor

    Zečević dodaje da su ranije države-članice Evropske unije imale odlučujuću ulogu u određivanju predsednika Komisije, ali danas to Evropski parlament više ne dozvoljava. Parlament kaže, nećemo izabrati nikog koga predloži Evropski savet, ako ga mi ne podržavamo, zato je neophodan dogovor koalicija, kaže naš sagovornik.

    „Ima još jedna ideja koju je izneo Franc Timermans, koji je bio prvi na listi socijaldemokrata. On je rekao da ne može da bude predsednik Komisije niko ko nije bio prvi na listi. Verovatno misli da bi on mogao da bude to kompromisno rešenje, a on se i pominjao kao mogućnost“, kaže Zečević.

    Ako prođe ideja da predsednik Komisije ipak mora da bude neko ko je bio prvi na listi, jedan od kandidata je i lider liberala-centra Margaret Vestager.

    Tagovi:
    svađa, izbor, lideri, Evropski parlament
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga