14:37 25 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    1359
    Pratite nas

    Budućnost dijaloga Beograda i Prištine je veoma neizvesna, jer se ne zna kakav će biti dalji razvoj situacije na Kosovu i Metohiji, ocenio je danas ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i dodao da se krajem avgusta mogu očekivati novi dolasci međunarodnih zvaničnika u Srbiju i nove inicijative i sagledavanje stanja na KiM.

    Dačić je ponovio i da SAD ne žele da vrše pritisak na Srbiju, zato što znaju da problem nije u Beogradu, već u Prištini.

    „To mi je rekao savetnik američkog predsednika za bezbednost Džona Boltona na sastanku koji je bio izvanredan, a to je velika promena u stavu SAD“, ocenio je ministar gostujući na televiziji „Pink“.

    Naglasio je da velike zemlje teško menjaju strateške orijentacije, primetivši da je takozvana politika autopilota nanela veliku štetu američkim interesima u regionu.

    „SAD sada nisu popularne u Srbiji, koja je najveća zemlja u regionu. Šta je interes Amerike da voli neke druge i da pomaže zemlje iz kojih su došli teroristi da ih ubijaju 11. septembra“, upitao je Dačić.

    Kako je rekao, krajem avgusta se mogu očekivati novi dolasci međunarodnih zvaničnika u Beograd, nove inicijative i novo sagledavanje stanja na KiM.

    Dačić je naveo i da Francuska i njen predsednik Emanuel Makron žele da se uključe u rešavanje pitanja KiM, dodajući da je Makronova poseta Srbiji bila izvanredna.

    „Iz komentara članova njegovog kabineta čujem da se nisu se još ’osvestili‘ od utisaka, jer je poseta prevazišla sva njihova očekivanja“, rekao je Dačić.

    Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Dačić je naveo da se na Srbiju vrši pritisak da bude konstruktivna i da prestane da lobira za povlačenje nezavisnosti Kosova, kao i da prestane da se protivi učlanjenju Kosova u međunarodne organizacije, dok se u isto vreme Priština hvali uspostavljanjem diplomatskih odnosa sa Antiguom i Barbudom.

    „Ako hoće tako — već sutra ili prekosutra imaće našu reakciju. Naša suzdržanost je došla do kraja, nastavljamo da radimo na povlačenju priznanja“, poručio je Dačić.

    Upitan za nedavni sastanak sa našim ambasadorima u Portugaliji, Austriji, Nigeriji, Albaniji i Savetu Evrope, Dačić je kazao da je tom prilikom analizirana situacija i odnos tih zemalja i institucija prema Srbiji i njenim nacionalnim interesima i da su u skladu sa tim davane smernice ambasadorima.

    Dačić je kao primer naveo Savet Evrope ističući da Kosovo „merka“ članstvo u toj instituciji zbog čega Srbija mora da se pripremi za razne vrste scenarija.

    Ukazao je da je, u tom kontekstu, važno uspostaviti korektne odnose sa novom generalnom sekretarkom Saveta Evrope, doskorašnjom hrvatskom ministarkom spoljnih poslova, Marijom Pejčinović Burić.

    Dačić je, takođe, izrazio očekivanje da će Hrvatska, koja će posle Finske predsedavati EU, biti motor evropskih integracija celog regiona, a ne prepreka.

    „Bar se nadam da će tako biti. Naš interes nikada nije bio da pogoršavamo odnose sa Hrvatskom, mi samo reagujemo na razne pokušaje negiranja istorije, preuveličavanja nekih događaja i na relativizovanje zločina nad Srbima“, rekao je Dačić i dodao da su veoma važni odnosi Srba i Hrvata, kao i Srba i Albanaca, jer sva tri naroda žive u više država.

    Istakao je da je za Srbiju veoma važan i odnos sa Nigerijom, kao jednom od najvećih muslimanskih zemalja, koja se suočava sa sličnim problemima kao i Srbija.

    „Nigerija nije priznala Kosovo, ali je glasala za njihov prijem u Interpol. Zato sa njima mora da se radi, moraju da znaju šta su naši nacionalni interesi, kao i sa Nikaragvom, na primer, koja takođe nije priznala Kosovo, ali je bila suzdržana na glasanju za Interpol“, ukazao je Dačić.

    Napomenuo je da se Srbija priprema za sledeću godišnju konferenciju Interpola, koja će biti održana u oktobru, i da u tom smislu dobro sarađuje sa ministrom policije Nebojšom Stefanovićem.

    „Moramo da se pripremamo, iako se ne zna da li će prijem Kosova biti na dnevnom redu. Ne znam ko im je to savetovao, i sami Amerikanci se čude što su se ponovo prijavili“, kazao je ministar.

    Dodao je i da se Srbija ne protivi da Priština učestvuje u raznim inicijativama, ali u skladu sa ranije postignutim dogovorom, odnosno — kao statusno neutralna, a ne kao država.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga