12:45 16 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Emanuel Makron

    Šta piše u famoznom Makronovom papiru, koji iščekuje ceo Balkan

    © AP Photo / Jose Luis Magana
    Politika
    Preuzmite kraći link
    2084
    Pratite nas

    Postepeno pristupanje, otvaranje strukturnih fondova EU, ali i striktnija politika uslovljavanja i revirzibilnost procesa proširenja — četiri su principa na kojima se zasniva francuski predlog reforme politike proširenja, saznaje danas Tanjug u Briselu.

    Francuska je četiri dana pred ministarski sastanak Saveta EU, koji je zakazan za 19. novembar u Briselu, zemljama članicama dostavila dokument koji sadrži predlog principa na kojima bi trebalo da se zasniva nova metodologija politike proširenja.

    Dokument, u koji je Tanjug imao uvid, naglašava da Francuska „nedvosmisleno pruža podršku evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana“.

    Navodi se da su „bliže veze sa EU jedini put da zemlje regiona izgrade, odnosno konsoliduju svoje države na osnovama vladavine prava, da nastave ekonomski i društveni razvoj, da mladima obezbede budućnost i promovišu politiku proširenja“.

    „Obnovljen princip pristupanja proizilazi iz neophodnosti da se podrže zemlje Zapadnog Balkana u reformama neophodnim da bi se u potpunosti uskladile sa vladavinom prava i opštim EU standardima“, stoji u francuskom dokumentu.

    Prvi francuski predlog zasnovan je na principu postepenog pristupanja EU.

    Pored postepene implementacije obaveza koje proizlaze iz članstva u EU, zemlje kandidati bi trebale da dobiju i određena „prava“.

    Jedno od njih se odnosi na povećano finansiranje, kako kroz pretpristupne fondove, tako i kroz pristup fondovima namenjenim za zemlje članice.

    „Zemlje kandidati bi tako mogle da dobijaju sredstva iz EU strukturnih fondova postepeno, u zavisnosti od stepena pristupanja i sprovođenja reformi“, navodi se u francuskom dokumentu.

    Time bi i građani regiona mogli konkretnije da vide koristi od pristupanja EU, i pre ulaska u punopravno članstvo.

    Francuzi se i u ovom dokumentu zalažu za takozvanu „reverzibilnost“ procesa proširenja, odnosno za princip sankcionisanja zemlja koje nazaduju na putu pristupanja.

    Izvori iz EU kažu za Tanjug da se očekuje da ministri opštih polova EU na sastanku 19. novembra kao poslednju tačku dnevnog reda razmotre situaciju u oblasti politike proširenja i pristupnog procesa, ali da se ne očekuje i definisanje konkretnih zaključaka Saveta EU.

    „Ne znamo koliko ćemo moći da budemo konkretni, ali svakako želimo da pošaljemo pozitivnu poruku“, poručuju iz Saveta.

    Navodi se da će ministarska diskusija u utorak biti usmerena u prvom redu na „definisanje radnog i vremenskog okvira“, kada je u pitanju rad na politici proširenja EU.

    Iz Saveta EU, kojim trenutno predsedava Finska, podsećaju da je u pitanju „tranzicioni“ trenutak za EU institucije, i da se tek čeka formiranje nove Evropske komisije, koja bi trebala da, ukoliko bude zahteva od zemlja članica, izradi novu metodologiju politike proširenja.

    Na pitanje Tanjuga kada se može očekivati da će se lideri EU „konkretnije“ vratiti pitanju politike proširenja, u Savetu EU smatraju da to neće biti pre Evropskog samita sledeće godine.

    „Prethodno se moraju konkretno utvrditi i dogovoriti neki elementi politike proširenja, kako opet ne bi došli u ’ćorsokak‘ neslaganja, što je bio slučaj u oktobru“, navode izvori iz Saveta.

    Dodaje se i da u EU više „ne žele da vide blokadu“, već da je sve što se radi priprema za deblokiranje procesa pristupanja, konkretizacija i uspostavljanje konsenzusa o politici proširenja među zemljama članicama.

    Tagovi:
    proširenje, EU, Balkan, dokument, Makron
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga