03:16 05 April 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3841
    Pratite nas

    Dokumenta koje je objavila Nacionalna arhiva Velike Britanije, pokazuju da nije postojala namera političkog i vojnog rukovodstva Republike Srpske za zauzimanje Srebrenice. Ovaj dokument bio je i tema tribine „Dokument britanske vlade kao pokazatelj politike dvostrukih standarda u vreme i posle rata u Bosni i Hercegovini.

    Posle skidanja oznaka tajnosti sa dokumenta o dešavanjima u Srebrenici događaji u toj opštini ne mogu se više interpretirati samo na osnovu viđenja jedne strane u sukobu.

    Profesor dr Mitar Kovač, iz Evropskog bezbednosnog foruma u okviru ove teme osvrnuo se na strategiju politike Islama u izgradnji unitarne BiH i razaranju Republike Srpske.

    „Na osnovu iskusatava iz Drugog svetskog rata i „poklona“ koji su dobili od Josipa Broza Tita, kroz nastanak Republike BiH, kao federalne jedinice, Musliman su posleratnu strategiju okrenuli ka ideologiji Alije Izetbegovića, iskazanoj u Islamskoj deklaraciji,“ istakao je on.

    Dokument – istina koju su svi znali 

    Sa raspadom bivše SFRJ, dodaje Kovač, Stranka demokratske akcije je, uz podršku velikih sila Zapada, pre svega Nemačke i Velike Britanije, realizovala pripreme da, majorizacijom srpskog naroda oko referenduma o samostalnosti, a posle i ratom, prisili Srbe da ostanu u BiH.

    „Okončanjem građanskog rata 1995. godine i donošenjem Dejtonskog sporazuma vodeće muslimanske stranke su samo napravile predah.

    Strategija političkog islama u BiH uvijena je u oblandu građanskih prava i sloboda, uz stalno negiranje prava srpskog naroda i Republike Srpske, radi izgradnje unitarne države na osnovama političkog islama,“ rekao je on.

    Poseban zločin muslimanske političke elite, nastavlja general Kovač, učinjen je u provociranju i kreiranju zločina koji je počinjen u Srebrenici u julu 1995. godine.

    „Danas polako isplivavaju činjenice i istina o mnogim zločinima u građanskom ratu u BiH, ali isuviše kasno jer je srpskom narodu, Republici Srpskoj i otadžbinskom odbrambenom ratu srpskog naroda pričinjena nepovratna i nesaglediva šteta.

    Docent na Fakultetu za bezbednosne nauke u Banja Luci dr Predrag Ćeranić, istakao je da je trebalo da prođe 25 godina od okončanja sukoba u BiH pa da iz otvorenih arhiva Vlade Velike Britanije saznamo da su ovlašćene službe precizno izveštavale britansku vladu o zbivanjima u BiH.

    Zašto se i dalje ne veruje Srbima?

    „Vlada se nije obazirala na precizne informacije s terena pa su u stavovima koji su kreirani u Londonu dominirale optužbe na račun srpske strane, a što je bio deo široke lepeze pritisaka na „bosanske Srbe“. Tako je o upadu srpskih snaga u Srebrenici u izveštajima britanskih obaveštajaca pisalo da nije postojao čvrst plan. Pomenuti dokument dostavljen je britanskom Ministarstvu odbrane 11. 07. 1995. godine. Ni reči nema o „udruženom zločinačkom poduhvatu“, kako glasi kvalifikacija na osnovu koje je izrečeno nekoliko presuda u Haškom Tribunalu,“ istakao je on.

    Staro pravilo, dodaje dr Ćeranić, izgleda da se potvrdilo – obaveštajne službe vlade svojih zemalja realno informišu o stanju na terenu, ali kada informacije uđu u kanale politike – sve može izgledati drugačije.

    Ni ovaj ni niz drugih dokumenata nisu sprečili Vladu Velike Britanije da 2015. godine od Saveta bezbednosti UN zatraži rezoluciju o genocidu Srba zbog zločina u Srebrenici.

    „Šta je to što britanske vlade drži u uverenju da Srbi nisu u pravu, čak i kada raspolažu činjenicama koje ukazuju na suprotno? Zašto se kurs britanske politike u pogledu „srpske krivice“ u jako dugom periodu ne menja?“ pita se dr Ćeranić.

    Unapred dogovoren plan

    Politikolog Aleksandar Pavić napomenuo je da su se ključne činjenice o Srebrenici oduvek znale.

     „Uvek je dobra vest kada na svetlost dana izađe makar delić neke istine, koliko god kasno to bilo. Međutim, ono što se sada navodi iz britanskih obaveštajnih izvora u vezi oslobađanja Srebrenice u julu 1995. znalo se ili bar javno naslućivalo još u vreme dok su borbe još trajale. Od izveštaja objavljenih u uglednim zapadnim medijima do naknadnih zaključaka Holandskog instituta za ratnu dokumentaciju -  bilo je jasno da nije bilo unapred određenog plana za zauzimanje cele enklave, kao što je bilo jasno da Srebrenica uopšte nije bila demilitarizovana, o čemu su javno izveštavale i UN. Dakle, znalo se da su snage VRS bile daleko manje i lošije naoružane od muslimanskih snaga u Srebrenici koje su se volšebno, pod punom ratnom spremom, „misteriozno” povukle i ostavile svoje žene, decu i starce na milost i nemilost neprijatelju,“ kaže Pavić.

    On ističe i da se znalo da je Alija Izetbegović još 1993. pred bar još devet SDA funkcionera govorio o aranžmanu sa Klintonom gde bi, u zamenu za prepuštanje Srebrenice i „5000 ubijenih”, NATO intervenisao u korist muslimanske strane.

    „Nažalost, donete su haške presude, u globalu zasnovane prvenstveno na geopolitičkim interesima, kao i vrlo problematičnim informacijama i svedocima. Međutim, to ne znači da prestaje bitka za istorijsku istinu - koja će na kraju imati odjeka i u geopolitici i u pravu, a pogotovo u odnosima unutar BiH i širom regiona,“ uveren je on.

    Informativno propagandni rat

    Pritom, dodaje Pavić, ne treba zaboraviti sve one dokumente koji još nisu videli, a možda nikad neće ni videti svetlost dana, poput navodnih satelitskih snimaka potencijalnih ”masovnih grobnica” kojima je Medlin Olbrajt mahala u SB u avgustu 1995. a koji su i dalje nedostupni javnosti.

    Docent na Fakultetu  političkih nauka u Beogradu dr Slobodan Reljić smatra da je izvesno je da će sa Zapada stizati sve više dokumenata koji će nam o događanjima u razaranju SFRJ – a posebno o građanskom ratu u BiH i NATO bombardovanju Srba zbog Kosova – donositi “ono što znamo“, ali za šta nismo imali „i drugu stranu“.

    „U ovom trenutku važno je  prvo, razumevati da je zapadna „istina o Srbima“ posledica ogoljene ratne propagande – jer smo mi, ma šta oni nama taktički govorili, bili njihovi (ratni) neprijatelji i oni se nisu libili da nas demonizuju do mere koja je u miru, ipak, neodrživa. I drugo, posle četvrt veka ta slika će se logično raspadati, ali će biti vrlo važno kako ćemo mi učestvovati u tom razbijanju napuklog mozaika – valjalo bi da to bude aktivan i ciljan pristup, a nastup – organizovan i konkretan,“ precizan je bio dr Reljić.

    Advokat Branko Lukić, šef tima bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, govorio je o haškim presudama koje je podelio na  izmišljene i na one gde su uništeni dokazi. 

    On je naveo da je presuda Mladiću doneta na osnovu izmišljene reči Tužioca koji nije imao dokaz za navodni „genocidni plan“ za Srebrenicu  za koji je tvrdio da se skovao na sastankuz između 12. i 13. Jula 1995. godine.

    Pravda je zaista slepa u Hagu

    „Da završna reč tužioca Tribunala bude dokaz to je suprotno svim pravilima u bilo kojoj državi ili međunarodnom sudu. Imali smo i priznanje članova veća da nisu dobili nijedan dokaz da je postojao plan za izvršenje zločina genocida. Takođe i hiljade saslušanih svedoka, milioni dokumenata, hiljade insajdera i nigde se nije pojavio takav dokaz. Razlog je jednostavan – takvog  plana nije ni bilo!“ kaže on.

    Srebrenica i Sarajevo su postali sinonimi za agresiju i genocid, bez obzira na to što se godinama ukazuje na činjenicu da se rat u BiH ne može posmatrati iz crno-bele perspektive. A stereotipi, kojima su temelji udareni još 1992. godine, da su samo Srbi krivci važe i danas.

    Tagovi:
    dokument, Britanci, rat, BiH, Republika Srpska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga