23:47 08 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    415166
    Pratite nas

    Pandemija korona virusa nije zaustavila namere Prištine da se zvanično odvoji od regulatorne zone „Elektromreže Srbije“ i pripoji Albaniji i to počev od danas. Taj „elektrošok“ se tumači kao novi pritisak ili „strujni udar“ na Beograd.

    Priština se pozvala na sporazum koji je prošle godine u decembru potpisala sa Tiranom o uspostavljanju regulatornog bloka energetskog sistema Kosovo-Albanija, što je direktno kršenje Briselskog sporazuma.

    Šta je cilj ovog poteza Prištine, ima li Srbija odgovor i kakve bi mogle da budu posledice?

    Politički „elektrošok“ Prištine protiv Beograda

    Profesor dr Branko Kovačević, v.d. predsednika Nadzornog odbora EPS-a, za Sputnjik kaže da je sve ovo deo političke igre Prištine. On podseća da je trebalo da se napravi zajedničko preduzeće sa Beogradom i da je cela stvar bila uvezana sa Zajednicom srpskih opština.

    „U paketu pregovora bila je i energetika, kao i ’Gazivode‘, ’Trepča‘... Da se uradi jedna, da je nazovem, ’ostavinska rasprava‘ ko je šta i koliko ulagao. Ovo sada je jedna vrsta pritiska Prištine pred predstojeće pregovore sa Beogradom. Neka njihova taktika“, smatra dr Kovačević.

    I Evropske mreže operatera prenosnih sistema električne energije razmatraju mogućnost da se teritorija Kosova izdvoji iz regulatornog bloka „Elektromreže Srbije“ i pripoji albanskom regulatornom bloku. Odluka će biti doneta sledeće nedelje.

    Inače, sporazum koji je potpisan u Tirani, urađen je uz znanje Evropske mreže operatora prenosnih sistema električne energije.

    Marketing Kosova za unutrašnju upotrebu

    Dr Kovačević napominje da je Srbija kao lider imala i zadatak da na nivou proizvodnje struje isprati bilo kakav minus ili deficit energije. Tako je morala da radi i za sve gubitke koje je napravila takozvana država Kosovo. Drugim rečima, Srbija je svaki put morala da pokrije trošak slabije proizvodnje električne energije u KOSTT-u.

    „Taj sistem je bio deo velike Jugoslavije i tu Srbija ulaže duže od 70 godina. Postoje papiri i vlasnički listovi. Zato mislim da je sve ovo samo jedan marketinški trik Prištine za domaću upotrebu“, ističe on.

    Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je da umesto priče o energetskoj velikoj Albaniji koja nikada neće postojati, Priština treba da se okrene ispunjavanju preuzetih obaveza i formira Zajednicu srpskih opština.

    Sporazum koji nije ispoštovan

    Inače, u tekstu Briselskog sporazuma Beograda i Prištine o energetici navedeno je da su se dve strane saglasile da će Kosovo dozvoliti EPS-u da osnuje kompaniju za trgovinu električnom energijom u pokrajini.

    Ta kompanija „Elektrosever“ potpisala bi sporazume sa prištinskim KOSTT-om da bi mogla da učestvuje na tržištu električne energije Kosova. Imala bi pravo na izdavanje i naplatu računa, što su uobičajene aktivnosti kompanije za snabdevanje strujom. U sporazumu je navedeno da će obe strane nastaviti, uz posredovanje EU, da rade sve što je potrebno kako bi omogućile „Elektroseveru“ da pruži usluge distribucije na osnovu principa iz „Dogovora o energetici“.

    Srbija i „Elektromreža Srbije“ (EMS) podržale bi zahtev KOSTT-a za potpisivanje sporazuma o interkonekciji sa ENTSO, uključujući i u žalbenom postupku.

    Na kraju Sporazuma o energetici navedeno je da Kosovo smatra da je „imovina na teritoriji Kosova u vlasništvu Kosova“, a da Srbija smatra da je „imovina na teritoriji Kosova u vlasništvu Srbije“, pri čemu se obe strane pozivaju na Rezoluciju 1244 i na Ustav Srbije, odnosno Ustav Kosova.

    Tagovi:
    pripajanje, struja, Albanija, EMS, EPS, Vlada Kosova
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga