19:46 01 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    62624
    Pratite nas

    Zagrebački samit, koji je trebalo da bude organizovan ove nedelje u Zagrebu, biće održan putem video-konferencije 6. maja zbog korona virusa. Iako je ambicija hrvatskog Predsedništva bila da ovaj samit bude prekretnica u procesu proširenja EU i perspektivi članstva država regiona, ishod će biti ispod tih očekivanja.

    Zagreb se nadao da će se snažnom političkom porukom obeležiti i 20 godina od prvog samita EU u tom gradu, ali od toga, čini se, neće biti ništa. Vidljivo je to i iz nacrta „Zagrebačke deklaracije“, koja će biti usvojena i u čiji je sadržaj „Jutarnji list“ imao uvid.

    Srbija Evropska unija
    © Tanjug / Jaroslav Pap
    Nigde se ne spominje „proširenje“, „članstvo“ niti „integracija u EU“

    Nigde se u tekstu ne spominju „proširenje“, „članstvo“ niti „integracija u EU“. Postoji samo neodređena rečenica o „evropskoj perspektivi“ i snažnijem povezivanju. Po tome se može reći da će ova „Zagrebačka deklaracija“ u svom sadržaju nuditi čak manje nego što je regionu nudila ona sa samita pre 20 godina. Razlog tome je, kako saznaje „Jutarnji list“ iz diplomatskih izvora, insistiranje nekih država, poput Francuske i Holandije, ali donekle i Nemačke, da to ne bude samit o proširenju.

    U tekstu se ne spominje čak ni najveći uspeh u tom procesu tokom hrvatskog predsedavanja — odluka o otvaranju pristupnih pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom. Ali diplomate smatraju da je ipak dobro što se, bez obzira na okolnosti, ovaj samit održava i što se ponavlja podrška „evropskoj perspektivi“ regiona, tek toliko da se na to ne zaboravi.

    Iz teksta nacrta Deklaracije vidljivo je da je kriza s kovidom 19 imala uticaj i na sadašnje i buduće odnose prema regionu. Takođe, ona može čak i pomoći u jačanju regionalne saradnje koju EU stalno traži (poznati projekt „mini-Šengena“ koji razvijaju Albanija, Srbija i Severna Makedonija), ali i jačanju veza sa EU.

    „Podsetivši na samite u Zagrebu 2000. godine, Solunu 2003. i Sofiji 2018, EU još jednom potvrđuje svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. Partneri sa Zapadnog Balkana ponavljaju svoju privrženost evropskoj perspektivi kao odlučnom strateškom izboru. Verodostojnost ovih obećanja zavisi takođe od jasne javne komunikacije i implementacije neophodnih reformi“, stoji u nacrtu završnog dokumenta.

    Naglašava se kako se EU i Zapadni Balkan zajedno bore protiv korona virusa i njegovih posledica. EU je vrlo brzo mobilizovala paket od preko 3,3 milijarde evra u korist Zapadnog Balkana za borbu protiv pandemije i suočavanje s posledicama tokom oporavka nakon krize. Način na koji su se i EU i Zapadni Balkan nosili s pandemijom, navodi se kao dokaz kako se zajedno lakše može nositi s izazovima.

    Balkan EU - ilustracija
    Pixabay
    Vidljivo je kako je EU teško podnela kritike da ne pomaže regionu

    Iz teksta Deklaracije koja će biti usvojena na virtualnom „Zagrebačkom samitu“, vidljivo je kako je EU teško podnela kritike da ne pomaže regionu, a da drugi pomažu više. U EU osećaju da se pomoć drugih (Kine, Rusije) više ceni i daje joj se više značaja. EU naglašava kako pomoć u suočavanju s pandemijom uključuje zajedničku javnu nabavku, neograničenu trgovinsku razmenu zaštitne opreme, osiguravanje kretanja robe preko zelenih linija koje povezuju EU i Zapadni Balkan, snabdevanje od strane EU materijalom za testiranje virusa i saradnju s relevantnim zdravstvenim ustanovama.

    „Činjenica da ova podrška i saradnja idu znatno iznad onoga što je bilo koji drugi partner pružio regionu zaslužuje javno priznanje“, stoji u Deklaraciji. Najočitiju meru kako se pomoć EU omalovažava je spomenuo u raspravi u Evropskom parlamentu visoki predstavnik Žozep Borel, kada je govorio o plakatima u Beogradu, postavljenim u znak zahvalnosti kineskom predsedniku, a nigde nema primera zahvalnosti Evropskoj uniji, piše „Jutarnji list“.

    U daljem tekstu Deklaracije se manje-više spominju slične poruke koje EU upućuje već godinama. Naglašava se spremnost za jače povezivanje, porast podrške.

    „EU je odlučna da dalje pojača svoj angažman na svim nivoima podrške političkoj, socijalnoj i ekonomskoj transformaciji regiona i pozdravlja obećanje partnera sa Zapadnog Balkana za očuvanje evropskih vrednosti i načela, te i odlučno sprovođenje neophodnih reformi. Povećana pomoć EU biće vezana uz opipljiv napredak u vladavini prava i socio-ekonomskim reformama, kao i prijanjanje uz evropske vrednosti, pravila i standarde“, stajaće u Deklaraciji.

    EU će ponoviti i poruku da se prioritet mora dati:

    • vladavini prava;
    • demokratizaciji;
    • borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije;
    • polnoj jednakosti;
    • zaštiti prava etničkih manjina.

    Ovo se mora imati na umu i tokom preduzimanja mera za suočavanje s pandemijom, upozorava EU.

    I ovom će se Deklaracijom naglasiti potreba regionalne saradnje i rešenje bilateralnih sporova. Saradnja između EU i Zapadnog Balkana će se pojačati i u reakciji na hibridne aktivnosti i dezinformacije koje dolaze iz trećih država, kojima je, kako stoji u Deklaraciji, „cilj podrivanje evropske perspektive regiona“.

    Zanimljivo je, piše „Jutarnji list“, da je raniji nacrt Deklaracije spominjao poziv EU partnerima za „potpuno usklađivanje“ s pozicijama EU u spoljnoj politici, posebno kada se radi o ključnim zajedničkim interesima. U novom nacrtu se spominje poziv partnerima za „napredak prema potpunom usklađivanju“.

    Prema pisanju tog lista, to je očito popuštanje Srbiji koja, uz BiH, jedina ne podržava stavove EU kada je reč o spoljnoj politici, pogotovo kada se radi o odnosima s Rusijom, Kinom, ali i nekim drugim državama. Druge države regiona podržavaju sve, ili gotovo sve stavove EU u spoljnoj politici.

    Zastave Srbije i EU
    © Tanjug / SRDJAN ILIC
    Srbija, uz BiH, jedina ne podržava stavove EU kada je reč o spoljnoj politici

    Deklaracija je zajednička i s njom moraju da se slože i lideri država Zapadnog Balkana. U tekstu se namerno ne spominju države, već samo partneri iz regiona, što je kompromis zbog učešća Kosova, koju kao državu ne priznaju Srbija i BiH, kao i pet država-članica Evropske unije, piše „Jutarnji“.

    Na Zagrebačkom samitu 2000. godine otvorena je perspektiva integracije u EU za države regiona. Hrvatska je jedina koja je uspela da zaokruži ceo ciklus od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju do punopravnog članstva. Crna Gora i Srbija pregovaraju o članstvu, Albanija i Severna Makedonija imaju status kandidata i tek su sada dobile odluke o otvaranju pregovora, ali bez datuma. Makedonija je 2000. godine na tom putu bila ispred Hrvatske. BiH je predala zahtev za članstvo, ali nema ni status kandidata niti pozitivno mišljenje Evropske komisije. Kosovo nije priznato od strane pet država-članica i još nije apliciralo za članstvo u EU.

    Tagovi:
    članstvo u EU, deklaracija, Zagreb, samit, Srbija, EU, Evropska unija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga