22:29 21 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3694
    Pratite nas

    Apel SAD i Velike Britanije da Visoki Dečani ponovo budu vlasnici zemlje koja im vekovima pripada pre svega je nova vrsta pritiska Zapada na Prištinu zbog formiranja nove vlade, ali, pored političke igre, nije isključeno i da se pod uticajem Vašingtona i Londona vrati imovina SPC, kaže za Sputnjik istoričar Jovan Aleksić.

    Ambasade SAD i Velike Britanije pozvale su kosovske institucije da sprovedu odluku ustavnog suda i vrate Manastiru Visoki Dečani zemljište koje je predmet spora već dve decenije.

    Usledio je apel Kancelarija EU i OEBS-a koje „podstiču kosovske vlasti da sprovedu presudu ustavnog suda“ po kojoj bi opštinske vlasti u Dečanima trebalo da 24 sporna hektara zemlje u katastru zavedu kao manastirsko imanje.

    Pritisak Amerike i Britanije na Prištinu zbog svetinje SPC

    Jovan Aleksić sa Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici smatra da se ovaj pritisak najmanje odnosi na vraćanje prava Srpskoj pravoslavnoj crkvi i njenim monasima. Reč je o novoj vrsti pritiska na formiranje nove vlade u Prištini. Istovremeno, ovo je simbolično podsećanje na poštovanje vladavine prava koje bi trebalo da se konačno uspostavi, kaže on za Sputnjik.

    „Znamo da je trenutna situacija u Prištini u fazi previranja, da se zapravo još ne zna ko će biti na vlasti, zato je moguće da je ovo dodatni pritisak na albansku političku elitu. Ali treba reći da je reč o simboličnih 24 hektara, to je samo simbol poseda koji je nekada SPC imala na tom području. Ne zaboravimo da se Metohija ne zove tako slučajno. Pećka patrijaršija i Visoki Dečani pod svojom kontrolom su imali ogromno zemljište. Tih 24 hektara samo su simbolika“, objašnjava Aleksić.

    Posle 16 godina sporenja oko vlasništva u opštini Dečani, ustavni sud Kosova ovu odluku o vraćanju zemlje Manastiru doneo je u maju 2016. godine i njome potvrdio prethodnu odluku Vrhovnog suda iz 2012. o vlasničkom pravu Visokih Dečana.

    Dečani
    © Tanjug / EDIB TAHIROVIC/ bk
    I pored odluke Ustavnog suda Kosova, opština Dečani odbija da zemljište upiše u katastar kao vlasništvo manastira.

    Reč je o zemlji koja je 1946. godine nacionalizovana, a 24 hektara su vraćena neposredno pre rata na Kosovu i Metohiji 1997. godine. Po završetku sukoba, lokalne opštinske vlasti izbrisale su imovinu Manastira iz katastra.

    Monasi nemaju ni slobodu kretanja

    Aleksić kaže da je moguće da stvari konačno dođu na svoje, jer pritisak na kosovske institucije pojačava činjenica da su se u rešavanje problema koji Visoki Dečani ne mogu da reše godinama direktno uključili i predstavnici velikih sila, SAD i Velike Britanije.

    „Ta daje nadu da je moguće je da je ovaj pritisak zapravo stvaran i da bi ova odluka konačno mogla da se realizuje“, ističe ovaj istoričar.

    On dodaje da je drugo pitanje da li je sprovođenje odluke uopšte moguće, odnosno realno, s obzirom na situaciju na terenu, jer čak i monasi u Visokim Dečanima nemaju pravo na punu slobodu kretanja. Veliki rade ono što žele i mogu, a mali ono što moraju i trpe, tako je i u ovoj situaciji, kaže on.

    Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani
    © Sputnik / Dejan Simić
    Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani

    „Mi ovde imamo iskustvo od 20 godina života u nekoj vrsti vanrednog stanja, brojne se nepravde sistematski nanose srpskom narodu, a međunarodna zajednica uopšte ne reaguje. Da li će ovoga puta biti ispunjen deo onoga što je sam ustavni sud takozvanog Kosova presudio, opet zavisi od volje tih velikih sila koje su i stvorile celu strukturu, pa i taj ustavni sud. Da li će do toga doći u praksi, pokazaće vreme, ali, lično, ne gajim velike nade u tu pravdu, da će Zapad reagovati u skladu sa pravdom i pravom“, zaključuje Aleksić .

    Iguman Visokih Dečana Sava Janjić pozdravio je apel međunarodne zajednice da se problem sa zemljištem reši.

    On je za Sputnjik izjavio da iza opštine Dečani stoje najmoćniji klanovi tog dela Pokrajine, pod jakim uticajem Ramuša Haradinaja, a cilj je da se Manastiru otme imovina i pored njega napravi auto-put, koji je već stigao do zaštićene zone Manastira koji je na listi Svetske kulturne baštine Uneska.

    Tagovi:
    Sava Janjić, autoput, Velika Britanija, apel, spor, otimanje, Ustavni sud Kosova, zemljište, Visoki Dečani
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga