05:20 23 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1965
    Pratite nas

    Na današnji dan pre 21 godinu predstavnici SR Jugoslavije i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije. Time su okončani napadi NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju, a na Kosmetu su, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, raspoređene međunarodne snage.

    Potpisivanju sporazuma na vojnom aerodromu kod Kumanova prisustvovao je i general Brano Krga, koji se danas, posle više od dve decenije i dalje detaljno seća kako je popisivanje sporazuma teklo.

    Kumanovski sporazum — izlazak srpske vojske sa Kosova

    „Avioni su non-stop nadletali mesto na kome smo bili okupljeni i imali su komandu da u slučaju da se sporazum ne potpiše dejstvuju. Odnosno, da se rat nastavi“, priseća se naš sagovornik.

    Kako kaže, odnosi sa predstavnicima Kfora, koga je predstavljao britanski general Majk Džekson, bili su korektni, odnosno — prema nama su se ponašali sa poštovanjem.

    „Dokaz toga je i činjenica da mi nismo odmah potpisali prvi sporazum koji nam je ponuđen, a koji nije predviđao da se donese Rezolucija u SB UN. Govorili su nam da je to ’naša‘ teritorija i da mi možemo da primimo koju god hoćemo vojsku. Mislim da je sporazum koji je sada validan bio četvrti po redu koji nam je ponuđen i koji smo mi prihvatili“, priseća se Krga.

    Po njegovim rečima, sama činjenica da su pregovarači gotovo tri dana tražili rešenje, sama po sebi je dokaz da srpska vojska nije poražena na Kosmetu, već da je njeno povlačenje bilo stvar dogovora.

    „Razmišljali smo, a i razgovarali i mi međusobno, ali i sa predstavnicima Kfora o tome šta će se i kako dešavati posle potpisivanja sporazuma. Mi smo strepeli za naše ljude na Kosovu, za Srbe koji ostaju iza nas, a ono čega smo se pribojavali se i desilo, a vrhunac je bio pogrom 2004. godine“, kaže general Krga.

    Sporazum je dokaz da nismo poraženi

    Sagovornik Sputnjika se priseća i da je tada razgovarao sa jednim visokim vojnim zvaničnikom upravo o tome šta donosi budućnost. On mu je rekao sledeće:

    „Konačno razrešenje krize zavisi od Beograda. Ako Beograd bude stabilan i prosperitetan, Albanci će se okrenuti opet prema njemu. U suprotnom, okrenuće se prema Tirani“, priseća se Krga.

    On kaže da je sporazumom okončan rat i da su im tada svima osećanja bila pomešana. Jer, sa jedne strane bilo je dobro da se rat okonča, a sa druge strane postojala je napetost kako će se dalje stvari odvijati sa Srbima na Kosmetu.

    Naš sagovornik podseća i da je srpska strana uspela da smanji zonu bezbednosti (koja je trebalo da bude 25 kilometara) na pet, što je za nas bio veliki uspeh.

    „Drugi uspeh pregovora je to što smo njihov predlog za povlačenje srpske vojske i policije sa Kosova prolongirali sa 3 na 11 dana“, dodaje on.

    Potpisnici ovog sporazuma su komandant Kfora britanski general Majk Džekson, general Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, u ime Vlade SRJ i general MUP-a Srbije Obrad Stevanović, u ime Vlade Srbije. U jugoslovenskoj delegaciji nalazili su se i generali Blagoje Kovačević, Branko Krga i Dragoslav Vujović iz Ministarstva spoljnih poslova SRJ.

    Prestalo bombardovanje

    Dan posle potpisivanja sporazuma prestalo je NATO bombardovanje Jugoslavije posle 78 dana, a snage Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije počele su povlačenje sa Kosova i Metohije, koje je prema sporazumu trajalo 11 dana.

    Kumanovskim sporazumom stvorena je i Kopnena zona bezbednosti, koja formalno još postoji, a čija je dubina pet kilometara od administrativne linije pokrajine i centralne Srbije.

    Do 2001. godine u KZB su mogli da se nalaze samo lako naoružani pripadnici policije, a od okončanja sukoba na jugu Srbije u Zoni se nalaze i pripadnici vojske i policije. Za sprovođenje Kumanovskog sporazuma na terenu nadležna je Zajednička komisija za implementaciju, koju čine predstavnici Kfora, Vojske Srbije i MUP-a Srbije, a organizuju se i sastanci komandanta Kfora i načelnika Generalštaba Vojske Srbije. U cilju povećanja bezbednosti, jedinice VS i Kfora organizuju zajedničke istovremene patrole.

    Sporazum je definisao i Vazdušnu zonu bezbednosti, koja je 1999. godine definisana na 25 kilometara, a 2001. je smanjena na pet kilometara od administrativne linije u dubinu teritorije centralne Srbije.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Branko Krga, Kumanovski sporazum
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga