22:12 06 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    45209
    Pratite nas

    Najava Hašima Tačija i zvanične Prištine o regrutaciji novih vojnika za takozvanu vojsku Kosova nedvosmislen je pritisak na mlade Srbe koji se ne odazovu pozivu, da odu sa KiM. To je i poruka upućena Srbiji i međunarodnoj zajednici, uoči nastavaka pregovora u Brislu, da je Kosovo država.

    Ovo za Sputnjik kaže general-pukovnik u penziji Vladimir Lazarević, dodajući da to nije dobra vest i da se ona uklapa u scenario albanskih mentora, a pre svega Nemačke, da se pitanje Kosova što pre reši.

    „Čini se da mentori Kosova iz EU koji su i opremili ovu takozvanu vojsku, da ne kažem i napravili, ne žele uopšte ni da čuju Beograd. Srbija će morati da nađe odgovor na ovakve pretnje, naravno, kroz diplomatske kanale i razgovore“, kaže Lazarević.

    Udar na pregovore i Srbe na Kosovu

    Po njegovim rečima, Srbija ne sme da odustane od svog nacionalnog interesa niti da podlegne pretnjama bilo koje vrste.

    „Najava regrutacije nije naivna i treba joj prići sa velikom ozbiljnošću“, smatra Lazarević.

    Vojni analitičar profesor dr Mitar Kovač Tačijevu poruku vidi kao atak i na srpsku omladinu na Kosovu, pošto neodazivanje na regrutaciju povlači i kazne. On dodaje da bi naša strana na pregovorima u Briselu trebalo da potegne i pitanje nelegalne vojske Kosova.

    „Regrutacija znači upis svih vojno sposobnih mladića za služenje vojnog roka. Ukoliko se srpski momci ne budu odazvali na regrutaciju, biće sankcionisani u smislu kaznenih odredbi ili primorani da napuste prostor Kosova i Metohije, što je, izgleda, i krajnji cilj Albanaca“, ističe naš sagovornik.

    Udar na srpsku omladinu na Kosovu

    Kovač kaže da je Tači poslao jasnu poruku da su daleko odmakli u konstituisanju države i da svako pregovaranje sa njima mora biti na tom nivou. U isto vreme, dodaje on, ovo treba posmatrati i kao bezbednosnu pretnju.

    „Nažalost, ako se uzme u obzir da svaki Albanac na Kosovu ima oružje u kući, jer OVK nije demilitarizovana i ako se uzme u obzir ovo što oni smatraju legalnom vojskom, koja je opremljena nemačkim, britanskim, turskim i američkim naoružanjem i obučena po standardima zapada, to nije zanemarljiva sila i jeste pretnja po Srbe koji žive na Kosovu“, ističe Kovač.

    Opasnost po Srbe na Kosovu

    Skupština Kosova izglasala je 2018. godine Zakon o Kosovskim sigurnosnim snagama, čime su Kosovske bezbednosne snage, koje su 2009. godine iz snaga Kosovskog zaštitnog korpusa postale Oružane snage Kosova. Redovni sastav čini 8.000 ljudi, a rezervni 3.000.

    Kadrovi se školuju u NATO državama i po standardima NATO-a, kako je i takozvana vojska Kosova ustrojena. Prvobitni budžet za 2018. godinu za vojsku bio je 53 miliona evra, a planirano je da se povećava svake godine za pet miliona evra. Za 2019. godinu budžet je bio 58 miliona evra. Za 2020. je dostigao 61 milion, dok će za 2021. budžet biti 66 miliona evra.

    Inače, prema planu Martija Ahtisarija, Kosovo ima pravo na snage naoružane lakim naoružanjem i koje bi u aktivnom sastavu brojale 2.500 vojnika a 800 u rezervnom.

    Tagovi:
    pregovori, Kosovo, regrutacija, Srbi, Hašim Tači, Vojska Kosova
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga