09:56 25 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    70125
    Pratite nas

    Razgovori srpske i albanske strane u Briselu završeni su oprečnim izjava njihovih aktera direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića i koordinatora Prištine Skendera Hisenija. Beograd tvrdi da se pričalo o dnevnom redu, Piština o sveobuhvatnom sporazumu. Izvesno je da Beogradu nije uručen nikakav ultimatum o čemu se spekulisalo.

    Zoran Milivojević, karijerni diplomata, današnje pregovore ocenio je kao rutinske, kako je bilo i predviđeno, naročito jer nije bilo priče o nekakvom nacrtu ultimatuma o kom se govorilo, a po kom bi Beograd trebalo da prihvati nezavisnost Kosova.

    „Interesantna je pozadina tih spekulacija, jer, očito je da nisu bile dobronamerne. Inače, što se tiče samih razgovora, pričalo se u formatu i o temama koje su već dogovorene i tu nema nešto značajano. Ali, potvrđuje se nešto što smo videli na samom početku - da sve strane nastupaju sa dijametralno suprotnih pozicija. Albanska želi da dijalog formuliše kao pregovore o statusu što je za Beograd neprihvatljivo. Pregovori se odvijaju u tom  duhu,“ kaže Milivojević.

    Beograd ne prihvata statusne razgovore

    Nepriznato Kosovo želi da, ističe naš sagovornik, predupredi situaciju u kojoj se njihova državnost topi kako vreme prolazi.

    „Kada je reč o srpskoj strani, mi odbijamo da se o statusu uopšte razgovara što će takođe obeležiti nastavak ovih pregovora. Videćemo kako će se razvijati dijalog oko pitanja koja su delikatna i važna  kada jedna strana tvrdi da su to pitanja o statusu i konačnom rešenju, a druga da su to razgovori o tehničkim pitanjima,“ dodaje naš sagvornik.

    Milivojević primećuje i da se ne zna da li je došlo do proboja po pitanju tema o kojima se pričalo – nestali, povratak raseljenih, ekonomska pitanja, što su teme na liniji neke normalizacije odnosa.

    Nemačka sve bliža uceni Srbije

    Naš sagovornik dodaje i još jedno svoje zapažanje, a tiče se uloge Nemačke.

    „Treba reći i da se sve više pokazuje da EU, pre svega pod uticajem Nemačke i nekih drugih zemalja, sve više naginje stavu da ovi razgovori više ne budu statusni i da bi se trebalo kretati ka sporazumu koji bi podrazumevao priznanje Kosova. To bode oči u celoj priči i ostavlja gorak ustisak, a dovodi nas u situaciju da se zamislimo šta će se dešavati kada srpska strana čvrsto stoji na poziciji da neće da prizna Kosovo“ pita se on.  

    Inače, šef srpskog tima Marko Đurić rekao je da je nakon današnje runde pregovora, prištinska strana pokušala da uruči srpskoj delegaciji „neki papir” o navodnom kršenju CEFTA sporazuma.

    „Nismo to želeli da prihvatimo, jer smo došli da razgovaramo, a ne da se svađamo oko nečeg što je prošlost. Svakako bismo imali više materijala za njih zbog štete koja nam je napravljena, a sa Srbijom se ne razgovara jezikom ucena i ultimatuma”, kazao je on.

    Za Prištinu su pregovori politički

    S druge strane, Skender Hiseni, koordinator prištinskog tima tvrdi da se pregovaralo oko sedam sati i da se pričalo o sveobuhvatnom sporazumu, kao i da su razmatrani elementi ili poglavlja tog sporazuma.

    Prema njegovim rečima, razgovori su politički, jer sadrže odredbe opšteg sporazuma, koje preciziraju sve političke i pravne obaveze. On je dodao i da ne postoji sporazum ni za jedno poglavlje odvojeno, sve dok se ne potpiše opšti dogovor.

     

    Tagovi:
    Brisel, Kosovo, pregovori
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga