14:56 27 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    45796
    Pratite nas

    Otvaranje pitanja o Zajednici srpskih opština, pristanak Prištine na donošenje zakona o povratku, kao i prvi put da albanska strana nije insistirala na međusobnom priznanju na pregovorima u Briselu – to je epilog današnjeg sastanka delegacija Prištine i Beograda.

    Milovan Drecun predsenik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije smatra da je izuzetno dobro što je došlo do otvaranja razgovora o ZSO, i da sada ostaje da se vidi da li stavovi mogu da se približe.

    ZSO ključ za dalje pregovore

    „To je tema od najvećeg značaja za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Biće dobro ukoliko ZSO bude formirana sa izvršnim nadležnostima koje su definisane Briselskom sporazumom, a koje Priština godinama pokušava da nerealiziuje“, smatra Drecun.

    On veruje da će se ozbiljnost Prištine pokazati upravo na ovaj temi dodajući da bi tehnički timovi trebalo da rade do 17. septembra na ZSO, a da se onda 27. istog meseca o tome razgovara na najvišem nivou.

    „Ako se to ne desi i tehnički timovi ne približe stavove i ne bude napretka oko ZSO, onda se zaista postavlja pitanje kako da verujemo Prištini da će realizovati i sve druge dogovore uključujući i Vašingtonski sporazum. Dakle, sada moraju Brisel, Berlin i oni koji na Prištinu imaju uticaj, da učine sve da Priština konačno prihvati obavezu iz Briselskih sporazuma o ZSO, da ne koči njeno formiranje i da ne pokušava da Zajednici oduzme izvršne nadležnosti,“ napominje sagovornik Sputnjika.

    Zakon o povratku veliki pomak

    Činjenica da je Priština pristala da donese Zakon o interno raseljenim licima, ali i da otvori pitanje arhiva o nestalima, po Drecunu je dodatni bonus na današnjim pregovorima u Briselu.

    „Albanci su odbijali do sada sve naše predloge i nacrt zakona koji smo ponudili da Priština usvoji da bi se obezbedio gartovani povratak i bezbedan opstanak onih koji bi se u budućnosti vratili na Kosovo i Metohiju. Sada vidimo da je Priština pristala da usvoji taj zakon što je veliki pomak. Imam dilemu da li će poštovati obavezu da otvore arhive o nestalima, pre sve arhive OVK, i u kojoj meri će nam dostaviti potrebnu dokumentaciju. Ali bitno da je i na ovu temu razgovarano,“ ističe Drecun.  

    Pitanje povrataka raseljenih je veoma bitno za nas i ono je ujedno sastavni deo pitanja o imovini jer je više od 18 000 kuća i stanova uzurpirano.

    Izostao zahtev za međusobno priznanje

    Drecun takođe primećuje da na pregovorima možda po privi put nije bilo insistiranja eksplicitnog insistiranja albanske strane na međusobnom priznanju i veruje da je to posledica sastanka u Vašingtonu i sporazuma o ekonomskoj normalizaciji.

    „Nisam video da su domaćini ili prištinska delegacija na dnevni red stavila tačku o međusobnom priznanju. Iz toga s učini da je potpuno jasno da su Albanci naučili lekciju u Vašingtonu, jer kada tamo nisu uspeli da dobiju ono što su očekivali, i kada je izbacivanjem tačke 10 potpuno izbegnuta opasnost da Srbija prizna Kosovo, shvatili su, a možda ih je neko i savetovao, da tu temu izbegavaju na neko vreme, i da se posvete temama gde može doći do napretka,“ uočava Drecun.   

    Ekonomija će i dalje biti dominantna tema

    Pored ovih, ekonomska saradnja i „mini šengen“ su bila najvažnija pitanja o kojima se razgovaralo, a takođe je bitno i to što se postavilo pitanje sa kolikim finansijskim sredstvima će biti podržan Vašingtonski sporazum da bi se znalo na koje projekte može da se računa ali i koliko je ekonomski paket pomoći koji najavljuje EU. Drecun veruje da će ekonomija i u narednim periodu biti dominanta u pregovorima dve strane.

    Dve strane su danas takođe naglasile da je za obe prioritet evropski put

     

    Tagovi:
    Vašington, Priština, Beograd, EU, Brisel, Brisleski sporazum, Pregovori
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga