23:03 25 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 028
    Pratite nas

    Odlazak Vjose Osmani, predsednice parlamenta privremenih prištinskih institucija, iz stranke Demokratski savez Kosova (DSK) Ise Mustafe može, a i ne mora da utiče na opstanak vlade na Kosovu. Sada nikome ne bi odgovarali vanredni parlamentarni izbori, jer su svi skoncentrisani na dolazeće predsedničke.

    Ovo za Sputnjik kaže prištinski analitičar Ramuš Tahiri, uz objašnjenje da su trzavice na političkoj sceni Prištine postale već uobičajene.

    Tri opcije Vjose Osmani

    Osmanijeva ima tri solucije, da se priključi Samoopredeljenju, da osnuje svoju stranku i povuče iz DSK dva do tri poslanika, čime vlada gubi većinu u parlamentu, ili da bude nezavisna“, kaže Tahiri.

    U slučaju da izabere ovo treće, moraće da bude smenjena sa funkcije i to mesto će pripasti Samoopredeljenju kao pobedničkoj stranci na izborima, bez obzira što su opozicija.

    „Ako formira svoju stranku i tako okrnji većinu od 61 poslanika u parlamentu, koliko je potrebno za podršku vladi, vrlo je verovatno da će stranka Kadrija Veseljija ’uskočiti‘ sa svoja 24 poslanika, tako da će vlada imati opet većinsku podršku u parlamentu“, objašnjava on.

    Na Hotiju je odluka

    S druge strane, Avdulah Hoti, premijer Kosova, može da podnese ostavku ako ostane bez većinske podrške u parlamentu, odnosno, ako mu se ne priključi stranka Kadrija Veseljija.

    „Međutim, ni to nije konačan scenario. Hoti može da ostane premijer na čelu manjinske vlade, kao što se to desilo sa Haradinajem kada su Srbi izašli iz njegove vlade. To ne bi imalo nikakvog uticaja na pregovore, jer neće biti nikakvih zakonskih akata za potpisivanje, barem u dogledno vreme“, objašnjava naš sagovornik iz Prištine.

    Naš sagovornik podseća i da se predsednik Kosova bira u Skupštini, zbog čega niko ne želi da se bavi novim izborima, nego svi gledaju ko će biti umesto Hašima Tačija, koji više nema pravo da se kandiduje za ovu funkciju.

    Predsednički izbori najbitniji

    „Izbori za predsednika su u aprilu iduće godine, što znači da ima malo vremena, pa je bitno ko će biti koalicioni partneri u Skupštini u tom periodu, jer će poslanici predložiti kandidata za tu funkciju i glasati za istu“, naglašava Tahiri.

    Inače, na Kosovu bukti pravi mali politički rat među političkim strankama zbog sporazuma potpisanog u Vašingtonu i pregovora koji se vode u Briselu. Lider Samoopredeljenja i bivši premijer, a budući kandidat za predsednika Kosova, uporno optužuje Hotijevu vladu da nema mandat za pregovore, jer mu Skupština Kosova nije dala mandat. U isto vreme Ramuš Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova i takođe bivši premijer, koji je trenutno deo vladajuće koalicije, već uveliko vodi kampanju za predsednika Kosova, s tim što on i dalje insistira da nema podele Kosova, iako o tome niko ne govori.

    Po prištinskim kuloarima se spekuliše i da je Bedžet Pecoli viđen za budućeg predsednika, a neki mediji pišu da je potez Osmanijeve upravo napravljen da bi mogla da se kandiduje za predsedničku funkciju, koju bi podržali mnogi na Kosovu, a pre svega Amerika, čiji je Osmanijeva „đak“.

    Tagovi:
    nova vlada, predsednik, izbori, kosovski Albanci, političari, svađa, Kosovo, Priština
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga