19:12 21 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    418111
    Pratite nas

    Ričard Grenel, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za Kosovo, ne bi trebalo u Beograd ove nedelje da donese neko neprijatno iznenađenje, jer Ameriku od predsedničkih izbora deli oko 45 dana, uveren je Stevan Nedeljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

    Prema njegovom mišljenju, Grenelova poseta biće fokusirana na sprovođenje sveobuhvatnog ekonomskog sporazuma koji je sklopljen sa Prištinom i Beogradom u Vašingtonu, u prisustvu predsednika Donalda Trampa.

    Amerika traži primenu sporazuma

    „Ključna poruka koja proizilazi iz Grenelovog dolaska je da je Amerika čvrsto opredeljena da se sporazum sprovede u delo. Ono što je važna komponenta i za Beograd i Prištinu su finansije i novac koji bi bio planiran u regionu kroz međunarodnu razvojnu korporaciju“, veruje Nedeljković.

    Međutim, dodaje, još nije jasno, da li će taj plasman novca ići kroz kredite, zajmove ili bespovratne kredite i donacije. No, bez obzira na to, napominje Nedeljković, Amerika Grenelovim dolaskom šalje poruku da je prisutna i da je vrlo rešena da se dogovoreno sprovede.

    „Mislim da je to poruka koja se pre svega upućuje američkom javnom mnjenju – da sve što je potpisano sada počinje da se i primenjuje i da to nije bila neka šala ili ad-hok avantura Trampove administracije. S druge strane, šalje se poruka i vlastima i u Beogradu i u Prištini da se moraju držati odredbi dogovora“, naglašava sagovornik Sputnjika.

    Razmena političkih beleški

    U međuvremenu se održala i briselska runda pregovora pod patronatom EU, pa je neizbežno da će sa Grenelom i o tome biti reči.

    „S obzirom na manjak koordinacije između Brisela i Vašingtona u ovom trenutku, očigledno je spalo na strane u pregovorima da informišu i Brisel i Vašington o dogovorima i pregovorima koji se vode na obe strane. U međunarodnoj praksi to nije uobičajeno, te su i Beograd i Priština u nezgodnoj situaciji jer asimetrija moći EU i Amerike prema Beogradu i Prištini očigledno postoji. Ispada da su Beograd i Priština sada, što je krajnje čudno, neka vrsta spone imeđu EU i SAD“, napominje Nedeljković.

    Da bi Amerika i ostali ispoštovali dogovoreno, važan je i dijalog koji se u različitim formatima vodi sa EU.

    „Svesni su da su i Beograd i Priština, ali pre svega Priština, zanemarili deo dogovora i sporazuma koje su sklopili pod okriljem EU, a kod Amerike prolazi sve osim – neuspeha. Amerika može svoje prioritete da izgura na agendu mnogo bolje i brže nego EU“, dodaje Nedeljković.

    Teško do sporazuma bez Amerike

    Još jedna važna stvar koju bi trebalo, kako kaže, pomenuti, a koja se ispostavila kao ključna u prethodnih šest meseci je ta da su i EU i Amerika spremne da podrivaju napore jedne drugoj.

    „Jasno je da kadgod i kakogod bude došlo do konačnog rešenja ono će morati da bude rezultat napora obe strane i na kraju će i Vašington i Brisel morati da posreduju da bi se došlo do epiloga. Mada u izmenjenom strateškom kontekstu EU neće dozvoliti preterano mešanje Amerike, iako je jasno da bez njih teško da će biti nekih rezultata“, siguran je Nedeljković.

    Naš sagovornik zaključuje da Grenel u ovom trenutku, koji je izuzetno važan za Trampa s obzirom na blizinu izbora, neće eksperimentisati sa nekim nepredviđenim detaljima ili dokumentima koji bi mogli da dovedu u pitanje početak primene Vašingtonskog sporazuma.

     

    Tagovi:
    Sporazum, poseta, Beograd, Ričard Grenel
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga