08:21 20 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    815151
    Pratite nas

    Poslednji potezi američkog predsednika Donalda Trampa u vezi sa zemljama Balkana izazivali su  zabrinutost i revolt čelnika Evropske unije. Brisel zbog Srbije i BiH šalje upozoravajuće poruke, dok, kako izgleda, u strahu da u potpunosti ne izgubi uticaj na rešavanje kosovskog pitanja, podilazi vlastima privremenih institucija u Prištini.

    Zvaničnici EU su, na dan posete specijalnog izaslanika predsednika SAD Ričarda Grenela Beogradu i otvaranja kancelarije američke Razvojne finansijske korporacije (DFC) u srpskoj prestonici, upozorili da briselske institucije već finansiraju neke projekte koji se spominju u dokumentima koji su potpisani u američkoj prestonici 4. septembra.

    „EU već dala novac za američke projekte“

    Portparolka Evropske komisije nadležna za proširenje Ana Pisonero je naglasila da su mnogi projekti navedeni u vašingtonskom sporazumu Beograda i Prištine već obuhvaćeni u Okviru za investicije Zapadnog Balkana.

    „Na primer, EU je pružila tehničku pomoć za ceo mirovni autoput i već je odobrila investicije za prve deonice autoputa u Srbiji i na Kosovu“, navela je Pisonero i dodala da su neki od spomenutih projekata novi i da ih treba temeljno proceniti „u smislu izvodljivosti i kompatibilnosti, kao i planova EU za region“.

    Tokom posete američke delegacije Srbiji potpisana je zajednička izjava Privrednih komora Srbije i tzv. Kosova kojom se potvrđuje i razrađuje dokument o ekonomskoj normalizaciji potpisan u Beloj kući, koji između ostalog podrazumeva i saradnju radi realizacije projekata autoputa mira, železničke veze između Prištine i Merdara, kao i između Niša i Prištine. 

    Ona je u pisanom odgovoru za RSE dodala i da Brisel radi na ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan, koji će Komisija objaviti najverovatnije narednog meseca.

    Dodik piše Trampu, EU brzopotezno reaguje

    Čelnicima EU nije promakla ni ideja srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika da se, sledeći primer SAD,  ambasada te zemlje u Izraelu preseli iz Tel Aviva u Jerusalim.

    O predlogu Dodika raspravljalo se na vanrednoj sednici Predsedništva BiH, a on je o tome pisao i američkom predsedniku. 

    Nakon Dodikovog pisma Trampu EU  podsetila da je „Bosna i Hercegovina, kao zemlja koja teži članstvu u EU, podstaknuta da uskladi svoju spoljnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU“.

    Portparolka Evropske komisije je istakla da je stav Unije o premeštanju ambasada u Jerusalim jasan, precizirajući da se u skladu sa Rezolucijom 478 Saveta bezbednosti UN sve ambasade država članica EU, kao i Delegacija EU u Izraelu nalaze u Tel Avivu.

    Ona je naglasila da je pitanje Jerusalima pitanje konačnog statusa.

    „EU je pomno pratila raspravu na nivou Predsedništva o predlogu za premeštanje Ambasade BiH u Jerusalim i, kao što znate, predlog je odbijen prošle sedmice tokom sednice Predsedništva“, zaključila je Pisonero za Dnevni Avaz.

    Sa Prištinom na note

    Za razliku od prethodnih reakcija, u potpuno drugačijem tonu Pisonero se oglasila u vezi sa samoproglašenim Kosovom, samo dve nedelje pošto je Tramp kosovsko pitanje prebacio na američki teren.

    Ona je na Tviteru objavila „važnu poruku“ u kojoj je navela da „Kosovo ima budućnost u EU i jasnu evropsku perspektivu“.

    Dodala je da i Evropska unija očekuje napredak u reformama svih kosovskih institucija i podsetila da je EU najveći donator, investitor i trgovinski partner Kosova i da će to ostati tako i u budućnosti.

    ​Sudeći prema njenim rečima, ovo je tek početak odjeka jednog u nizu Trampovih „istorijskih sporazuma“.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    BiH, Amerika, Donald Tramp, Kosovo i Metohija, Srbija, Evropska unija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga