06:37 02 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    1612
    Pratite nas

    Otvaranje predstavništva Ministarstva odbrane Rusije u Srbiji bilo bi jedan u nizu koraka u razvoju odnosa dve zemlje, kaže ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko povodom najave o uspostavljanju ruskog vojnog predstavništva čiji cilj, kako je naglasio, nije mešanje u unutrašnja vojna pitanja Srbije, već unapređenje vojno-tehničke saradnje.

    „Ova grana saradnje je veoma značajna i mi ne pravimo nikakvu tajnu od toga. Saradnja se tiče planova za jačanje Vojske Srbije, što je prirodno i najvažnije za jednu samostalnu i suverenu zemlju“, rekao je Bocan-Harčenko za Tanjug.

    Naglasio je da će Srbija i Rusija sarađivati poštujući sve međunarodne ugovore.

    Ambasador kaže i da se ne može upoređivati predstavništvo Ministarstva odbrane Rusije sa Kancelarijom NATO-a u Beogradu, o čemu se može čuti u javnosti.

    „To je nemoguće upoređivati. Naš cilj je doprinos vojno-tehničkoj saradnji u pogledu isporuke tehnike, servisnih radova... Naša saradnja u ovoj oblasti je potpuno u skladu sa međunarodnim obavezama i Rusije i Srbije. Možda se ta saradnja nekome ne sviđa, ali mi sarađujemo tako da se nama sviđa", naveo je ambasador.

    Podsetio je i na to da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta otvoreno rekao da je Srbija opredeljena za vojnu neutralnost uz jačanje odbrambenih moći.

    ZSO ključna za budućnost Srba na Kosovu i Metohiji

    Bez promene stava i fleksibilnijeg i konstruktivnijeg pristupa Prištine neće biti napretka u dijalogu niti konačnog rešenja kosovskog pitanja, rekao je Bocan-Harčenko i napomenuo da se dijalog ponovo „koči“ na pitanju Zajednice srpskih opština (ZSO) koje je, kako kaže, od suštinske važnosti za budućnost Srba na Kosovu i Metohiji.

    On ističe da je, ako se postigne dogovor o ZSO i drugim pitanjima, o kojima se razgovaralo u protekla dva meseca na najvišem i na tehničkom nivou, neophodno da se odmah realizuje bez, kako kaže, iščekivanja i očekivanja konačnog rezultata dijaloga.

    Bocan-Harčenko je odbacio i, kako kaže, medijske spekulacije da Moskva nije u dobrim odnosima sa Miroslavom Lajčakom, ističući da su „u najboljim odnosima“ i da specijalni izaslanik EU za dijalog o KiM ima redovne sastanke sa ambasadorom Rusije u Briselu.

    "Mi smo imali sastanak sa Lajčakom kada je nedavno boravio u Srbiji i svaki put imamo dobru i sadržajnu razmenu mišljenja“, naveo je Bocan-Harčenko.

    Bocan-Harčenko tok dijaloga Beograda i Prištine vidi kao „veoma težak“ i dodaje da Moskva nije imala očekivanja „van realnosti“ od nastavka pregovora.

    „Ima zastoja, ponavlja se ista priča zbog stava Prištine i ponovo se sve koči na pitanju, koje je bilo uvek na dnevnom redu Briselskog dijaloga, a koje je sada najbitnije. Mislim, pri tom, na ZSO koja bi branila i realizovala interese Srba na KiM, a ne bi samo bila naziv nečega bez sadržaja“, rekao je Bocan-Harčenko.

    Kako kaže, Priština odbija da realizuje ono što je već usaglašeno, kao i dodatni razgovor o pitanju koje je, ističe ambasador, od početka dijaloga suštinski najvažnije za Beograd.

    „Preuranjeno je i u ovom trenutku teško govoriti o rezultatu i pozitivnom razvoju dijaloga, ali bez promena stava u Prištini, neće biti napretka ni konačnog rešenja“, smatra Bocan-Harčenko.

    Zabrinjava, kaže, i politička situacija u Prištini gde se „razbuktavaju političke borbe“, a takva situacija, ističe Bocan-Harčenko, remeti svaki dijalog.

    "Predstavnici privremenih institucija u Prištini više misle o svom položaju, o političkim bitkama, a manje o svojim obavezama prema nealbanskom stanovništvu. Jedna od tih obaveza je i zaštita kulturnog i verskog nasleđa Srba“, navodi Bocan-Harčenko.

    Upitan da li je bliže upoznat o tome šta se dogodilo na sednici Saveta bezbednosti UN, na kojoj se raspravljalo o izveštaju Unmika o stanju na KiM, i primedbi nemačkog ambasadora da predsedavajući, ruski ambasador, nije dozvolio Lajčaku da se obrati na toj sednici, Bocan-Harčenko kaže da je to pitanje vezano za proceduru i agendu SB UN.

    "Taj dnevni red se priprema veoma pažljivo, u skladu sa glavnom temom, a to je bio izveštaj Unmika kao vodećeg međunarodnog prisustva, na osnovu važeće i temeljne za regulisanje kosovskog pitanja, Rezolucije 1244. Obaveza Rusije je, a ne njena želja, da se koncentriše na pitanje zbog kojeg se održava sastanak“, naveo je Bocan-Harčenko.

    Podsetio je da ruski ambasador na sednici SB podržao Lajčaka i izrazio nadu da će njegova stručnost i odlučnost pomoći da se dijalog kreće na prihvatljiv i najbolji način.

    Pročitajte još:

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga